Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   fa ‫اجازه داشتن برای انجام کاری / مجاز به انجام کاری بودن‬

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

‫73 [هفتاد و سه]‬

73 [haftâd-o-se]

‫اجازه داشتن برای انجام کاری / مجاز به انجام کاری بودن‬

[ejâze dâshtan barâye anjâme kâri]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Smiješ li već voziti auto? ‫-و-ا-ازه -----ر-نندگی-کن--‬ ‫-- ا---- د--- ر------ ک---- ‫-و ا-ا-ه د-ر- ر-ن-د-ی ک-ی-‬ ---------------------------- ‫تو اجازه داری رانندگی کنی؟‬ 0
t- ej--e d--- ---a-d--- k--i? t- e---- d--- r-------- k---- t- e-â-e d-r- r-n-n-e-i k-n-? ----------------------------- to ejâze dâri rânandegi koni?
Smiješ li već piti alkohol? ‫---ا-ازه--اری--ل-- ب-و---‬ ‫-- ا---- د--- ا--- ب------ ‫-و ا-ا-ه د-ر- ا-ک- ب-و-ی-‬ --------------------------- ‫تو اجازه داری الکل بنوشی؟‬ 0
t- -jâ-e -â-i-a---- b-n-shi? t- e---- d--- a---- b------- t- e-â-e d-r- a-k-l b-n-s-i- ---------------------------- to ejâze dâri alkol benushi?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? ‫تو---ا-- د--ی-تنها ---خ--- سف--کن-؟‬ ‫-- ا---- د--- ت--- ب- خ--- س-- ک---- ‫-و ا-ا-ه د-ر- ت-ه- ب- خ-ر- س-ر ک-ی-‬ ------------------------------------- ‫تو اجازه داری تنها به خارج سفر کنی؟‬ 0
t- e---- --ri tan-â--e-k---e--sa--- koni? t- e---- d--- t---- b- k----- s---- k---- t- e-â-e d-r- t-n-â b- k-â-e- s-f-r k-n-? ----------------------------------------- to ejâze dâri tanhâ be khârej safar koni?
smjeti ‫-جاز- د-ش-ن‬ ‫----- د----- ‫-ج-ز- د-ش-ن- ------------- ‫اجازه داشتن‬ 0
ejâ-e ---ht-n e---- d------ e-â-e d-s-t-n ------------- ejâze dâshtan
Smijemo li ovdje pušiti? ‫اجاز- -ست ای-ج- -یگ---بکشیم؟‬ ‫----- ه-- ا---- س---- ب------ ‫-ج-ز- ه-ت ا-ن-ا س-گ-ر ب-ش-م-‬ ------------------------------ ‫اجازه هست اینجا سیگار بکشیم؟‬ 0
e---e-ha-- in-â si--r beke-him? e---- h--- i--- s---- b-------- e-â-e h-s- i-j- s-g-r b-k-s-i-? ------------------------------- ejâze hast injâ sigâr bekeshim?
Smije li se ovdje pušiti? ‫ا--جا ----ر-کش--- -جاز است؟‬ ‫----- س---- ک---- م--- ا---- ‫-ی-ج- س-گ-ر ک-ی-ن م-ا- ا-ت-‬ ----------------------------- ‫اینجا سیگار کشیدن مجاز است؟‬ 0
inj------- ----id----ojâz --t? i--- s---- k------- m---- a--- i-j- s-g-r k-s-i-a- m-j-z a-t- ------------------------------ injâ sigâr keshidan mojâz ast?
Smije li se platiti kreditnom karticom? ‫ می--ود-ب--ک--ت اع-باری -ر-ا-ت-ک--؟‬ ‫ م----- ب- ک--- ا------ پ----- ک---- ‫ م-‌-و- ب- ک-ر- ا-ت-ا-ی پ-د-خ- ک-د-‬ ------------------------------------- ‫ می‌شود با کارت اعتباری پرداخت کرد؟‬ 0
m---v-n -â kâ--- e-----â-i -a--âkh--ne---? m------ b- k---- e-------- p------- n----- m-t-v-n b- k-r-e e-e-e-â-i p-r-â-h- n-m-d- ------------------------------------------ mitavân bâ kârte e-etebâri pardâkht nemud?
Smije li se platiti čekom? ‫می‌شود -- چک ----خت--ر-؟‬ ‫------ ب- چ- پ----- ک---- ‫-ی-ش-د ب- چ- پ-د-خ- ک-د-‬ -------------------------- ‫می‌شود با چک پرداخت کرد؟‬ 0
mitav-- b- che- p-rdâ-ht k--d? m------ b- c--- p------- k---- m-t-v-n b- c-e- p-r-â-h- k-r-? ------------------------------ mitavân bâ chek pardâkht kard?
Smije li se platiti samo gotovinom? ‫ م-------ق- نق--پر--خت--رد؟‬ ‫ م----- ف-- ن-- پ----- ک---- ‫ م-‌-و- ف-ط ن-د پ-د-خ- ک-د-‬ ----------------------------- ‫ می‌شود فقط نقد پرداخت کرد؟‬ 0
f--hat -a-----a-dâ-ht-n--o--- -st? f----- n---- p--------- m---- a--- f-g-a- n-g-d p-r-â-h-a- m-j-z a-t- ---------------------------------- faghat naghd pardâkhtan mojâz ast?
Smijem li telefonirati? ‫می---انم-یک -حظ- تلف- ---م؟‬ ‫-------- ی- ل--- ت--- ب----- ‫-ی-ت-ا-م ی- ل-ظ- ت-ف- ب-ن-؟- ----------------------------- ‫می‌توانم یک لحظه تلفن بزنم؟‬ 0
m-ta---a---ahz-----e--fo- beza-a-? m-------- l------ t------ b------- m-t-v-n-m l-h-e-i t-l-f-n b-z-n-m- ---------------------------------- mitavânam lahze-i telefon bezanam?
Smijem li nešto pitati? ‫------ن- -ک-لح-ه --زی--پ-سم؟‬ ‫-------- ی- ل--- چ--- ب------ ‫-ی-ت-ا-م ی- ل-ظ- چ-ز- ب-ر-م-‬ ------------------------------ ‫می‌توانم یک لحظه چیزی بپرسم؟‬ 0
m----ân-m--a--e----ek so-l -on-m? m-------- l------ y-- s--- k----- m-t-v-n-m l-h-e-i y-k s-â- k-n-m- --------------------------------- mitavânam lahze-i yek soâl konam?
Smijem li nešto reći? ‫---ت-----ی---حظه چی-----ویم-‬ ‫-------- ی- ل--- چ--- ب------ ‫-ی-ت-ا-م ی- ل-ظ- چ-ز- ب-و-م-‬ ------------------------------ ‫می‌توانم یک لحظه چیزی بگویم؟‬ 0
m--av--a---a-------h--------y-m? m-------- l------ c---- b------- m-t-v-n-m l-h-e-i c-i-i b-g-y-m- -------------------------------- mitavânam lahze-i chizi beguyam?
On ne smije spavati u parku. ‫-- (--د- ا-ا-ه ن-ار---- -ا-ک ب-و----‬ ‫-- (---- ا---- ن---- د- پ--- ب------- ‫-و (-ر-) ا-ا-ه ن-ا-د د- پ-ر- ب-و-ب-.- -------------------------------------- ‫او (مرد) اجازه ندارد در پارک بخوابد.‬ 0
oo ej-z--n--â--d d----ârk -e---ba-. o- e---- n------ d-- p--- b-------- o- e-â-e n-d-r-d d-r p-r- b-k-â-a-. ----------------------------------- oo ejâze nadârad dar pârk bekhâbad.
On ne smije spavati u autu. ‫ا- (--د- اجاز- -------ر -و-ر- بخو-بد-‬ ‫-- (---- ا---- ن---- د- خ---- ب------- ‫-و (-ر-) ا-ا-ه ن-ا-د د- خ-د-و ب-و-ب-.- --------------------------------------- ‫او (مرد) اجازه ندارد در خودرو بخوابد.‬ 0
oo --âze--a-ârad -a--k-o--o b-kh-ba-. o- e---- n------ d-- k----- b-------- o- e-â-e n-d-r-d d-r k-o-r- b-k-â-a-. ------------------------------------- oo ejâze nadârad dar khodro bekhâbad.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. ‫او (--د)-اجاز------- -ر---ت-اه قطار-ب-وا-د-‬ ‫-- (---- ا---- ن---- د-------- ق--- ب------- ‫-و (-ر-) ا-ا-ه ن-ا-د د-ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-ب-.- --------------------------------------------- ‫او (مرد) اجازه ندارد درایستگاه قطار بخوابد.‬ 0
o- --âze nad--ad--ar-istg--e ---tâ---ekh----. o- e---- n------ d-- i------ g----- b-------- o- e-â-e n-d-r-d d-r i-t-â-e g-a-â- b-k-â-a-. --------------------------------------------- oo ejâze nadârad dar istgâhe ghatâr bekhâbad.
Smijemo li sjesti? ‫اجا-- ----- -ن----م-‬ ‫----- د---- ب-------- ‫-ج-ز- د-ر-م ب-ش-ن-م-‬ ---------------------- ‫اجازه داریم بنشینیم؟‬ 0
ej-ze----i--b---sh-n-m? e---- d---- b---------- e-â-e d-r-m b-n-s-i-i-? ----------------------- ejâze dârim beneshinim?
Smijemo li dobiti jelovnik? ‫-ی--وا-ی- -ی-ت-غ-ا-را---ش-- -اش-م-‬ ‫--------- ل--- غ-- ر- د---- ب------ ‫-ی-ت-ا-ی- ل-س- غ-ا ر- د-ش-ه ب-ش-م-‬ ------------------------------------ ‫می‌توانیم لیست غذا را داشته باشیم؟‬ 0
ejâ-- d--im --ste-g-a-- ----âs-t- ----im? e---- d---- l---- g---- r- d----- b------ e-â-e d-r-m l-s-e g-a-a r- d-s-t- b-s-i-? ----------------------------------------- ejâze dârim liste ghaza râ dâshte bâshim?
Možemo li platiti odvojeno? ‫-ی-توانی- -------اخت-ک----‬ ‫--------- ج-- پ----- ک----- ‫-ی-ت-ا-ی- ج-ا پ-د-خ- ک-ی-؟- ---------------------------- ‫می‌توانیم جدا پرداخت کنیم؟‬ 0
ej-ze dâr----o-â pa--âk-t-n-mây-m? e---- d---- j--- p------- n------- e-â-e d-r-m j-d- p-r-â-h- n-m-y-m- ---------------------------------- ejâze dârim jodâ pardâkht namâyim?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!