Frasario

it Numeri ordinali   »   sr Редни бројеви

61 [sessantuno]

Numeri ordinali

Numeri ordinali

61 [шездесет и један]

61 [šezdeset i jedan]

Редни бројеви

[Redni brojevi]

Scegli come vuoi vedere la traduzione:   
Italiano Serbo Suono di più
Il primo mese è gennaio. Пр-и ---ец-ј- ---уа-. П--- м---- ј- ј------ П-в- м-с-ц ј- ј-н-а-. --------------------- Први месец је јануар. 0
Prvi --sec -e -a--ar. P--- m---- j- j------ P-v- m-s-c j- j-n-a-. --------------------- Prvi mesec je januar.
Il secondo mese è febbraio. Д-у-и---сец--е--е--уа-. Д---- м---- ј- ф------- Д-у-и м-с-ц ј- ф-б-у-р- ----------------------- Други месец је фебруар. 0
D-ugi mesec----f------. D---- m---- j- f------- D-u-i m-s-c j- f-b-u-r- ----------------------- Drugi mesec je februar.
Il terzo mese è marzo. Тр-ћи ----ц је ----. Т---- м---- ј- м---- Т-е-и м-с-ц ј- м-р-. -------------------- Трећи месец је март. 0
T-e------s-c -e--a--. T----- m---- j- m---- T-e-́- m-s-c j- m-r-. --------------------- Treći mesec je mart.
Il quarto mese è aprile. Четв------се--је----ил. Ч------ м---- ј- а----- Ч-т-р-и м-с-ц ј- а-р-л- ----------------------- Четврти месец је април. 0
Če-vrti--e-ec je ap---. Č------ m---- j- a----- Č-t-r-i m-s-c j- a-r-l- ----------------------- Četvrti mesec je april.
Il quinto mese è maggio. П-т----с-ц--е-м-ј. П--- м---- ј- м--- П-т- м-с-ц ј- м-ј- ------------------ Пети месец је мај. 0
P-t----s-c--e-ma-. P--- m---- j- m--- P-t- m-s-c j- m-j- ------------------ Peti mesec je maj.
Il sesto mese è giugno. Ш---и--е--ц----ју-и. Ш---- м---- ј- ј---- Ш-с-и м-с-ц ј- ј-н-. -------------------- Шести месец је јуни. 0
Š---i -esec-j- j-ni. Š---- m---- j- j---- Š-s-i m-s-c j- j-n-. -------------------- Šesti mesec je juni.
Sei mesi sono mezzo anno. Ш--т----еци -----ла-год-н-. Ш--- м----- ј- п--- г------ Ш-с- м-с-ц- ј- п-л- г-д-н-. --------------------------- Шест месеци је пола године. 0
Še---me-ec--j--p-l- g-dine. Š--- m----- j- p--- g------ Š-s- m-s-c- j- p-l- g-d-n-. --------------------------- Šest meseci je pola godine.
Gennaio, febbraio, marzo, Ј-ну--, --бр--р- ---т, Ј------ ф------- м---- Ј-н-а-, ф-б-у-р- м-р-, ---------------------- Јануар, фебруар, март, 0
J-nu-r- feb----- m-rt, J------ f------- m---- J-n-a-, f-b-u-r- m-r-, ---------------------- Januar, februar, mart,
aprile, maggio e giugno. ап--л,-м---- --н. а----- м-- и ј--- а-р-л- м-ј и ј-н- ----------------- април, мај и јун. 0
a--i-- m-j-i----. a----- m-- i j--- a-r-l- m-j i j-n- ----------------- april, maj i jun.
Il settimo mese è luglio. Се-м---ес----е-ј--. С---- м---- ј- ј--- С-д-и м-с-ц ј- ј-л- ------------------- Седми месец је јул. 0
S-dmi ---ec j- jul. S---- m---- j- j--- S-d-i m-s-c j- j-l- ------------------- Sedmi mesec je jul.
L’ottavo mese è agosto. О-ми мес-ц је--вгус-. О--- м---- ј- а------ О-м- м-с-ц ј- а-г-с-. --------------------- Осми месец је август. 0
Os-i-m-s-c je-av-ust. O--- m---- j- a------ O-m- m-s-c j- a-g-s-. --------------------- Osmi mesec je avgust.
Il nono mese è settembre. Д-ве-и ме-ец-ј------е-б-р. Д----- м---- ј- с--------- Д-в-т- м-с-ц ј- с-п-е-б-р- -------------------------- Девети месец је септембар. 0
D-vet----sec--e se--em--r. D----- m---- j- s--------- D-v-t- m-s-c j- s-p-e-b-r- -------------------------- Deveti mesec je septembar.
Il decimo mese è ottobre. Де---- мес-- ---ок-о-ар. Д----- м---- ј- о------- Д-с-т- м-с-ц ј- о-т-б-р- ------------------------ Десети месец је октобар. 0
Des-ti mese- ---ok-o-a-. D----- m---- j- o------- D-s-t- m-s-c j- o-t-b-r- ------------------------ Deseti mesec je oktobar.
L’undicesimo mese è novembre. Ј-данаести ме-е--ј- но-ем-ар. Ј--------- м---- ј- н-------- Ј-д-н-е-т- м-с-ц ј- н-в-м-а-. ----------------------------- Једанаести месец је новембар. 0
Je--naes-i --se- -e-nove-b-r. J--------- m---- j- n-------- J-d-n-e-t- m-s-c j- n-v-m-a-. ----------------------------- Jedanaesti mesec je novembar.
Il dodicesimo mese è dicembre. Д-ан--ст--м------е -ецембар. Д-------- м---- ј- д-------- Д-а-а-с-и м-с-ц ј- д-ц-м-а-. ---------------------------- Дванаести месец је децембар. 0
Dv-n---ti --se--j- ----mba-. D-------- m---- j- d-------- D-a-a-s-i m-s-c j- d-c-m-a-. ---------------------------- Dvanaesti mesec je decembar.
Un anno ha dodici mesi. Д-а-аест-м-с--и -е-ј-д-а г-д-на. Д------- м----- ј- ј---- г------ Д-а-а-с- м-с-ц- ј- ј-д-а г-д-н-. -------------------------------- Дванаест месеци је једна година. 0
Dvanae-t--e-----je --dn---odi-a. D------- m----- j- j---- g------ D-a-a-s- m-s-c- j- j-d-a g-d-n-. -------------------------------- Dvanaest meseci je jedna godina.
Luglio, agosto, settembre, Ју-и, ав---т,--е--е-бар, Ј---- а------ с--------- Ј-л-, а-г-с-, с-п-е-б-р- ------------------------ Јули, август, септембар, 0
Ju-i--a-gu------pte--a-, J---- a------ s--------- J-l-, a-g-s-, s-p-e-b-r- ------------------------ Juli, avgust, septembar,
ottobre, novembre e dicembre. ок--б-р----вемб-----д-----ар. о------- н------- и д-------- о-т-б-р- н-в-м-а- и д-ц-м-а-. ----------------------------- октобар, новембар и децембар. 0
o-t-------o-em--r - -e-e--a-. o------- n------- i d-------- o-t-b-r- n-v-m-a- i d-c-m-a-. ----------------------------- oktobar, novembar i decembar.

Scarica MP3 (.zip File)

La lingua madre rimane sempre la più importante

La lingua madre è la prima lingua che impariamo e l’apprendimento avviene in modo inconsapevole. Non ce ne accorgiamo neanche! La maggior parte delle persone ha solo una lingua madre e tutte le altre sono lingue acquisite. Naturalmente ci sono anche persone che crescono con più lingue madre. Le parlano tutte bene e sono in grado di utilizzarle indistintamente: una lingua la parlano a lavoro, l’altra la usano a casa. Parlare bene una lingua dipende da diversi fattori. Quando la impariamo da piccoli, in generale ci riusciamo molto bene, perché il centro della parola è assai attivo nei primi anni di vita. Inoltre, la frequenza con cui parliamo una lingua è un altro dato rilevante. Più spesso la usiamo, meglio la parliamo. I ricercatori ritengono che non si possano parlare due lingue allo stesso livello, perché una delle due finisce col prevalere. Anche le sperimentazioni sembrano confermare questa teoria. Uno studio ha preso in esame diversi soggetti, una parte dei quali parlava due lingue fluentemente, cinese ed inglese. L’altra metà, invece, parlava solo l’inglese. Ai partecipanti di questo test è stato chiesto di svolgere alcuni semplici esercizi in lingua inglese. Durante lo svolgimento, la loro attività cerebrale è stata oggetto di misurazione, rilevando delle differenze nei due gruppi. Nei bilingui, una regione cerebrale era molto attiva, mentre nei monolingui non si registrava alcuna attività. I due gruppi hanno svolto entrambi l’esercizio in modo rapido e corretto. Nonostante tutto, i cinesi traducevano sempre ogni cosa nella propria lingua.