Frasario

it Aggettivi 2   »   sr Придеви 2

79 [settantanove]

Aggettivi 2

Aggettivi 2

79 [седамдесет и девет]

79 [sedamdeset i devet]

Придеви 2

[Pridevi 2]

Scegli come vuoi vedere la traduzione:   
Italiano Serbo Suono di più
Indosso un abito azzurro. Ј- и-ам н-----и --а-- ---и-у. Ја имам на себи плаву хаљину. Ј- и-а- н- с-б- п-а-у х-љ-н-. ----------------------------- Ја имам на себи плаву хаљину. 0
Ja ---m ---s--- pl-v- -----n-. Ja imam na sebi plavu haljinu. J- i-a- n- s-b- p-a-u h-l-i-u- ------------------------------ Ja imam na sebi plavu haljinu.
Indosso un abito rosso. Ја-им-- н- -еби--рвену --љ---. Ја имам на себи црвену хаљину. Ј- и-а- н- с-б- ц-в-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи црвену хаљину. 0
Ja---a---- --b- c-venu ha-j--u. Ja imam na sebi crvenu haljinu. J- i-a- n- s-b- c-v-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi crvenu haljinu.
Indosso un abito verde. Ј- --а- -- -----зел--у-хаљ-ну. Ја имам на себи зелену хаљину. Ј- и-а- н- с-б- з-л-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи зелену хаљину. 0
J- -m-m na s-b- ze--nu-h--ji--. Ja imam na sebi zelenu haljinu. J- i-a- n- s-b- z-l-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi zelenu haljinu.
Compro una borsa nera. Ј- к----е------ т-рб-. Ја купујем црну торбу. Ј- к-п-ј-м ц-н- т-р-у- ---------------------- Ја купујем црну торбу. 0
J--kup---m c--u tor--. Ja kupujem crnu torbu. J- k-p-j-m c-n- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem crnu torbu.
Compro una borsa marrone. Ј- -уп---- с-еђ- т-рб-. Ја купујем смеђу торбу. Ј- к-п-ј-м с-е-у т-р-у- ----------------------- Ја купујем смеђу торбу. 0
J- ----jem sme-- t--b-. Ja kupujem smeđu torbu. J- k-p-j-m s-e-u t-r-u- ----------------------- Ja kupujem smeđu torbu.
Compro una borsa bianca. Ја -у--ј-м-белу ----у. Ја купујем белу торбу. Ј- к-п-ј-м б-л- т-р-у- ---------------------- Ја купујем белу торбу. 0
Ja k-p--em--elu to-bu. Ja kupujem belu torbu. J- k-p-j-m b-l- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem belu torbu.
Ho bisogno di una macchina nuova. Ја --еб-- -о-о -ут-. Ја требам ново ауто. Ј- т-е-а- н-в- а-т-. -------------------- Ја требам ново ауто. 0
Ja tr-b-m--ovo a-to. Ja trebam novo auto. J- t-e-a- n-v- a-t-. -------------------- Ja trebam novo auto.
Ho bisogno di una macchina veloce. Ја ---бам бр-о---то. Ја требам брзо ауто. Ј- т-е-а- б-з- а-т-. -------------------- Ја требам брзо ауто. 0
Ja------m---z----to. Ja trebam brzo auto. J- t-e-a- b-z- a-t-. -------------------- Ja trebam brzo auto.
Ho bisogno di una macchina comoda. Ја т-ебам-у-о--- -у--. Ја требам удобан ауто. Ј- т-е-а- у-о-а- а-т-. ---------------------- Ја требам удобан ауто. 0
Ja--reb---u----- a---. Ja trebam udoban auto. J- t-e-a- u-o-a- a-t-. ---------------------- Ja trebam udoban auto.
Lassù abita una donna anziana. Т-мо -оре-стану-----дна ст-ра----а. Тамо горе станује једна стара жена. Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а с-а-а ж-н-. ----------------------------------- Тамо горе станује једна стара жена. 0
Ta---gore--ta-u-e --d-a s-a---žena. Tamo gore stanuje jedna stara žena. T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a s-a-a ž-n-. ----------------------------------- Tamo gore stanuje jedna stara žena.
Lassù abita una donna grassa. Т-м- ---- -тану-е-ј-д-а--е-ела--ена. Тамо горе станује једна дебела жена. Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а д-б-л- ж-н-. ------------------------------------ Тамо горе станује једна дебела жена. 0
Tamo-g--- s-----e------ -eb-la-že--. Tamo gore stanuje jedna debela žena. T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a d-b-l- ž-n-. ------------------------------------ Tamo gore stanuje jedna debela žena.
Laggiù abita una donna curiosa. Т-------е---а-ује-једна--ад-----а -е--. Тамо доле станује једна радознала жена. Т-м- д-л- с-а-у-е ј-д-а р-д-з-а-а ж-н-. --------------------------------------- Тамо доле станује једна радознала жена. 0
Tamo do-e --a---- -ed-- -a-o-n-la žena. Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. T-m- d-l- s-a-u-e j-d-a r-d-z-a-a ž-n-. --------------------------------------- Tamo dole stanuje jedna radoznala žena.
I nostri ospiti erano carini. Н--- го-т- -----л- ----- љ-д-. Наши гости су били драги људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- д-а-и љ-д-. ------------------------------ Наши гости су били драги људи. 0
N------sti su -i-i--r-g--l--d-. Naši gosti su bili dragi ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- d-a-i l-u-i- ------------------------------- Naši gosti su bili dragi ljudi.
I nostri ospiti erano gentili. Наш---ос-- су----и-к---урн------. Наши гости су били културни људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- к-л-у-н- љ-д-. --------------------------------- Наши гости су били културни људи. 0
Na-i-gos-i--u--i-- k---urn- l-u-i. Naši gosti su bili kulturni ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- k-l-u-n- l-u-i- ---------------------------------- Naši gosti su bili kulturni ljudi.
I nostri ospiti erano interessanti. Н--и -о--- с- бил----т--ес----- љ-ди. Наши гости су били интересантни људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- и-т-р-с-н-н- љ-д-. ------------------------------------- Наши гости су били интересантни људи. 0
Na-- -ost- -u ---i--n-er-sant-i--jud-. Naši gosti su bili interesantni ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- i-t-r-s-n-n- l-u-i- -------------------------------------- Naši gosti su bili interesantni ljudi.
Ho dei cari bambini. Ја-и-ам д-аг- д---. Ја имам драгу децу. Ј- и-а- д-а-у д-ц-. ------------------- Ја имам драгу децу. 0
J----a- dragu-----. Ja imam dragu decu. J- i-a- d-a-u d-c-. ------------------- Ja imam dragu decu.
Ma i vicini hanno dei bambini impertinenti. Ал- --м---е---а----е--бр-з-у де--. Али комшије имају безобразну децу. А-и к-м-и-е и-а-у б-з-б-а-н- д-ц-. ---------------------------------- Али комшије имају безобразну децу. 0
A---kom---- -maju--ez-b-aznu dec-. Ali komšije imaju bezobraznu decu. A-i k-m-i-e i-a-u b-z-b-a-n- d-c-. ---------------------------------- Ali komšije imaju bezobraznu decu.
Sono buoni i Suoi bambini? Јесу -- -а-а -ец- добра? Јесу ли Ваша деца добра? Ј-с- л- В-ш- д-ц- д-б-а- ------------------------ Јесу ли Ваша деца добра? 0
J-su-l- Vaš- deca-d-bra? Jesu li Vaša deca dobra? J-s- l- V-š- d-c- d-b-a- ------------------------ Jesu li Vaša deca dobra?

Scarica MP3 (.zip File)

Una lingua, molte varietà

Parlare una sola lingua è come parlarne tante. Nessuna lingua è un sistema chiuso in se stesso. Il sistema è multidimensionale e ciò rende la lingua un’entità viva, in continua evoluzione. Quando parliamo, ci rivolgiamo sempre ad un’altra persona. Così, la lingua varia in funzione del destinatario. Queste varietà linguistiche si esplicitano in diversi modi. Innanzitutto, ogni lingua ha la sua storia; ha subito dei cambiamenti e ne subirà altri. Basti pensare che gli anziani hanno un modo di esprimersi assai diverso dai giovani. E poi, ci sono tanti dialetti. Chi parla il dialetto riesce ad adattarsi all’ambiente che lo circonda, parlando la lingua standard. Tutti i gruppi di persone che compongono una società parlano la propria lingua. Il linguaggio giovanile è un esempio. Inoltre, a lavoro utilizziamo i linguaggi settoriali e parliamo un tipo di lingua, a casa un’altra. Ci sono anche delle differenze fra lingua scritta e parlata. La lingua parlata risulta essere più semplice. Tali differenze possono essere notevoli, quando la lingua scritta non si evolve per molto tempo. Così, prima bisogna imparare la lingua scritta. Anche la lingua parlata dagli uomini e dalle donne è diversa. Nelle società occidentali, la differenza non è accentuata, ma in alcuni paesi, le donne e gli uomini usano una lingua completamente diversa. In certe culture, per esprimersi in maniera cortese, si usano apposite varietà linguistiche. Insomma, parlare non è affatto semplice! Bisogna prestare attenzione a tantissime cose allo stesso tempo …