Frasario

it Passato – Verbi modali 2   »   sr Прошлост модалних глагола 2

88 [ottantotto]

Passato – Verbi modali 2

Passato – Verbi modali 2

88 [осамдесет и осам]

88 [osamdeset i osam]

Прошлост модалних глагола 2

Prošlo vreme modalnih glagola 2

Scegli come vuoi vedere la traduzione:   
Italiano Serbo Suono di più
Mio figlio non voleva giocare con la bambola. Мо---ин не----д- с----р--и--а---тком. М__ с__ н_ х____ с_ и_____ с_ л______ М-ј с-н н- х-е-е с- и-р-т- с- л-т-о-. ------------------------------------- Мој син не хтеде се играти са лутком. 0
M-j sin-n---t--- -e ---a-- sa-l--kom. M__ s__ n_ h____ s_ i_____ s_ l______ M-j s-n n- h-e-e s- i-r-t- s- l-t-o-. ------------------------------------- Moj sin ne htede se igrati sa lutkom.
Mia figlia non voleva giocare a pallone. Мо-а-ћерка н- х-е-- -грати-фу----. М___ ћ____ н_ х____ и_____ ф______ М-ј- ћ-р-а н- х-е-е и-р-т- ф-д-а-. ---------------------------------- Моја ћерка не хтеде играти фудбал. 0
Mo-a-----k- n- h--d----r-t- ----a-. M___ ć____ n_ h____ i_____ f______ M-j- c-e-k- n- h-e-e i-r-t- f-d-a-. ----------------------------------- Moja ćerka ne htede igrati fudbal.
Mia moglie non voleva giocare a scacchi con me. Моја-ж-на н- хт----играт--ш-х -а---о-. М___ ж___ н_ х____ и_____ ш__ с_ м____ М-ј- ж-н- н- х-е-е и-р-т- ш-х с- м-о-. -------------------------------------- Моја жена не хтеде играти шах са мном. 0
Mo---že-- n- --ede--gra-i--a--sa -n-m. M___ ž___ n_ h____ i_____ š__ s_ m____ M-j- ž-n- n- h-e-e i-r-t- š-h s- m-o-. -------------------------------------- Moja žena ne htede igrati šah sa mnom.
I miei figli non volevano fare una passeggiata. М--а-д--- -- х-е-о-- и-- ------у. М___ д___ н_ х______ и__ у ш_____ М-ј- д-ц- н- х-е-о-е и-и у ш-т-у- --------------------------------- Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. 0
Mo-a-de---ne h-e---e--c---u še--j-. M___ d___ n_ h______ i__ u š______ M-j- d-c- n- h-e-o-e i-́- u š-t-j-. ----------------------------------- Moja deca ne htedoše ići u šetnju.
Non volevano riordinare la camera. Он- -е-хте--ш--п--премит- --бу. О__ н_ х______ п_________ с____ О-и н- х-е-о-е п-с-р-м-т- с-б-. ------------------------------- Они не хтедоше поспремити собу. 0
O-i ne-ht----e-p--pr-m-----o--. O__ n_ h______ p_________ s____ O-i n- h-e-o-e p-s-r-m-t- s-b-. ------------------------------- Oni ne htedoše pospremiti sobu.
Non volevano andare a letto. О---н- хт-доше-и-- - ------. О__ н_ х______ и__ у к______ О-и н- х-е-о-е и-и у к-е-е-. ---------------------------- Они не хтедоше ићи у кревет. 0
Oni-n--h---oš--i--i ---re--t. O__ n_ h______ i__ u k______ O-i n- h-e-o-e i-́- u k-e-e-. ----------------------------- Oni ne htedoše ići u krevet.
Lui non poteva mangiare il gelato. О- н----ед---ес-- --а----д. О_ н_ с____ ј____ с________ О- н- с-е-е ј-с-и с-а-о-е-. --------------------------- Он не смеде јести сладолед. 0
On----s-e-e-je-t- -l-d----. O_ n_ s____ j____ s________ O- n- s-e-e j-s-i s-a-o-e-. --------------------------- On ne smede jesti sladoled.
Lui non poteva mangiare il cioccolato. О- -- -м-д- -ес----околаду. О_ н_ с____ ј____ ч________ О- н- с-е-е ј-с-и ч-к-л-д-. --------------------------- Он не смеде јести чоколаду. 0
O--ne-sm--e j-s---čo----du. O_ n_ s____ j____ č________ O- n- s-e-e j-s-i č-k-l-d-. --------------------------- On ne smede jesti čokoladu.
Lui non poteva mangiare le caramelle. Он ---с-е-е--е--- б-м-оне. О_ н_ с____ ј____ б_______ О- н- с-е-е ј-с-и б-м-о-е- -------------------------- Он не смеде јести бомбоне. 0
On ne --e-e j-st--b-m----. O_ n_ s____ j____ b_______ O- n- s-e-e j-s-i b-m-o-e- -------------------------- On ne smede jesti bombone.
Ho potuto esprimere un desiderio. Ј- смед-х----то ---еле-и. Ј_ с_____ н____ з________ Ј- с-е-о- н-ш-о з-ж-л-т-. ------------------------- Ја смедох нешто зажелети. 0
Ja--m-do---ešto -až----i. J_ s_____ n____ z________ J- s-e-o- n-š-o z-ž-l-t-. ------------------------- Ja smedoh nešto zaželeti.
Ho potuto comprarmi un vestito. Ја--м---х --п-----е-и хаљ--у. Ј_ с_____ к_____ с___ х______ Ј- с-е-о- к-п-т- с-б- х-љ-н-. ----------------------------- Ја смедох купити себи хаљину. 0
J- ---do- ku---i s--i-h-lji-u. J_ s_____ k_____ s___ h_______ J- s-e-o- k-p-t- s-b- h-l-i-u- ------------------------------ Ja smedoh kupiti sebi haljinu.
Ho potuto prendere un cioccolatino. Ја-----о- у---и-себи----н- пр-лину. Ј_ с_____ у____ с___ ј____ п_______ Ј- с-е-о- у-е-и с-б- ј-д-у п-а-и-у- ----------------------------------- Ја смедох узети себи једну пралину. 0
Ja---ed-h u--t- s--i-jedn---r-l-nu. J_ s_____ u____ s___ j____ p_______ J- s-e-o- u-e-i s-b- j-d-u p-a-i-u- ----------------------------------- Ja smedoh uzeti sebi jednu pralinu.
Potevi fumare in aereo? Сме-е--- -- -у--т- у --иону? С____ л_ т_ п_____ у а______ С-е-е л- т- п-ш-т- у а-и-н-? ---------------------------- Смеде ли ти пушити у авиону? 0
S-ede li----p--i-i-u avi--u? S____ l_ t_ p_____ u a______ S-e-e l- t- p-š-t- u a-i-n-? ---------------------------- Smede li ti pušiti u avionu?
Potevi bere la birra in ospedale? С-еде ли -и---т- -ив- --болн--и? С____ л_ т_ п___ п___ у б_______ С-е-е л- т- п-т- п-в- у б-л-и-и- -------------------------------- Смеде ли ти пити пиво у болници? 0
S---e ---ti-p--- -ivo --bol-ici? S____ l_ t_ p___ p___ u b_______ S-e-e l- t- p-t- p-v- u b-l-i-i- -------------------------------- Smede li ti piti pivo u bolnici?
Potevi portare il cane in albergo? С-е-е л- ти----е-т- пса у-хо-е-? С____ л_ т_ п______ п__ у х_____ С-е-е л- т- п-в-с-и п-а у х-т-л- -------------------------------- Смеде ли ти повести пса у хотел? 0
Sm------ t- -ove------- u-hot--? S____ l_ t_ p______ p__ u h_____ S-e-e l- t- p-v-s-i p-a u h-t-l- -------------------------------- Smede li ti povesti psa u hotel?
Durante le vacanze i bambini potevano restare a lungo fuori. Н----с--сту----- с-едо----с-----дуже ва-и. Н_ р_______ д___ с______ о_____ д___ в____ Н- р-с-у-т- д-ц- с-е-о-е о-т-т- д-ж- в-н-. ------------------------------------------ На распусту деца смедоше остати дуже вани. 0
N---a--ust- --ca-smed-š--osta-i-d-že v-ni. N_ r_______ d___ s______ o_____ d___ v____ N- r-s-u-t- d-c- s-e-o-e o-t-t- d-ž- v-n-. ------------------------------------------ Na raspustu deca smedoše ostati duže vani.
Loro potevano giocare a lungo nel cortile. Он- смед--е дуг------грат-----------у. О__ с______ д___ с_ и_____ у д________ О-и с-е-о-е д-г- с- и-р-т- у д-о-и-т-. -------------------------------------- Они смедоше дуго се играти у дворишту. 0
O-i s-e--š- --go -e -g---- u --orišt-. O__ s______ d___ s_ i_____ u d________ O-i s-e-o-e d-g- s- i-r-t- u d-o-i-t-. -------------------------------------- Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu.
Loro potevano restare svegli fino a tardi. Он- с-ед--- -у---ос-ати-бу-н-. О__ с______ д___ о_____ б_____ О-и с-е-о-е д-г- о-т-т- б-д-и- ------------------------------ Они смедоше дуго остати будни. 0
Oni s--d-še-du-- ostati -u--i. O__ s______ d___ o_____ b_____ O-i s-e-o-e d-g- o-t-t- b-d-i- ------------------------------ Oni smedoše dugo ostati budni.

Scarica MP3 (.zip File)

MP3 Italiano + Serbo (1-100) MP3 Serbo (1-100)

Consigli per non dimenticare

Imparare non è sempre facile. Anche quando è divertente, può stancare. Quando si impara qualcosa, si è felici, si è orgogliosi di se stessi e dei progressi raggiunti. Purtroppo, si dimentica anche ciò che si impara. E con le lingue straniere diventa un problema. Molti di noi imparano a scuola una o più lingue straniere. Dopo gli anni di formazione, dimentichiamo spesso ciò che abbiamo imparato se non parliamo più le lingue. Nella vita di tutti i giorni usiamo la nostra lingua madre, mentre può capitare di parlare le lingue straniere solo quando siamo in vacanza. Se la conoscenza non viene attivata, in genere viene meno col tempo. Il nostro cervello è come un muscolo, deve essere tenuto in allenamento, deve muoversi, per non indebolirsi. Esistono anche dei modi per non dimenticare. La cosa più importante è impiegare ciò che si è appreso, magari ricorrendo a qualche soluzione di rito. Si può pianificare un programma da seguire in alcuni giorni della settimana. Il lunedì si potrebbe leggere un libro in lingua, il mercoledì ascoltare una trasmissione radio e il venerdì scrivere il diario in un’altra lingua. Così facendo, si alternano più attività: scrittura, lettura ed ascolto. In più, le proprie conoscenze vengono attivate in diversi modi. Tutti questi esercizi non debbono durare troppo – mezz’ora basta! E’ importante esercitarsi costantemente! Gli studi dimostrano che, una volta che abbiamo imparato qualcosa, il nostro cervello la conserva per decenni. Bisogna solo estrarla dal cassetto …