српски » руски   Јуче – данас – сутра


10 [десет]

Јуче – данас – сутра

-

10 [десять]
10 [desyatʹ]

Вчера – сегодня – завтра
Vchera – segodnya – zavtra

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

-

10 [десять]
10 [desyatʹ]

Вчера – сегодня – завтра
Vchera – segodnya – zavtra

Кликните да видите текст:   
српскирусский
Јуче је била субота. Вч--- б--- с------.
V----- b--- s------.
Јуче сам био / била у биоскопу. Вч--- я б-- / б--- в к---.
V----- y- b-- / b--- v k---.
Филм је био интересантан. Фи--- б-- и---------.
F---- b-- i---------.
   
Данас је недеља. Се----- в----------.
S------- v-----------.
Данас не радим. Се----- я н- р------.
S------- y- n- r-------.
Остајем код куће. Я о------- д---.
Y- o------- d---.
   
Сутра је понедељак. За---- п----------.
Z----- p----------.
Сутра поново радим. За---- я с---- р------.
Z----- y- s---- r-------.
Ја радим у бироу. Я р------ в о----.
Y- r------- v o----.
   
Ко је то? Кт- э--?
K-- e--?
То је Петaр. Эт- П---.
E-- P---.
Петар је студент. Пё-- с------.
P--- s------.
   
Ко је то? Кт- э--?
K-- e--?
То је Марта. Эт- М----.
E-- M----.
Марта је секретарица. Ма--- с--------.
M---- s--------.
   
Петар и Марта су пријатељи. Пё-- и М---- д-----.
P--- i M---- d------.
Петар је Мартин пријатељ. Пё-- д--- М----.
P--- d--- M----.
Марта је Петрова пријатељица. Ма--- п------ П----.
M---- p------ P----.
   

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји.

РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Одгонетните језик!
Британски _______ је облик ******ог који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког ******ог. Зато се говори о ******ом као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис.

Британски _______ се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском ******ом приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је _______ током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите _______, али оригинал!