Я -е ---и--ю э-о-сло-о.
Я н- п------ э-- с-----
Я н- п-н-м-ю э-о с-о-о-
-----------------------
Я не понимаю это слово. 0 Y---e -on-m-yu e--------.Y- n- p------- e-- s-----Y- n- p-n-m-y- e-o s-o-o--------------------------Ya ne ponimayu eto slovo.
Я -- -оним-----о-п-едложе--е.
Я н- п------ э-- п-----------
Я н- п-н-м-ю э-о п-е-л-ж-н-е-
-----------------------------
Я не понимаю это предложение. 0 Y- -e -on--a-- eto --e-----en--e.Y- n- p------- e-- p-------------Y- n- p-n-m-y- e-o p-e-l-z-e-i-e----------------------------------Ya ne ponimayu eto predlozheniye.
Я-не -он---ю- чт- -то ---ч-т.
Я н- п------- ч-- э-- з------
Я н- п-н-м-ю- ч-о э-о з-а-и-.
-----------------------------
Я не понимаю, что это значит. 0 Ya -e-po-ima-u--chto---- zna-hit.Y- n- p-------- c--- e-- z-------Y- n- p-n-m-y-, c-t- e-o z-a-h-t----------------------------------Ya ne ponimayu, chto eto znachit.
Д-,----- ---ош- ----м--.
Д-- я е- х----- п-------
Д-, я е- х-р-ш- п-н-м-ю-
------------------------
Да, я её хорошо понимаю. 0 Da--ya ye---k-o----- -o--m--u.D-- y- y--- k------- p--------D-, y- y-y- k-o-o-h- p-n-m-y-.------------------------------Da, ya yeyë khorosho ponimayu.
Нет,-- их--е -чен-------о---ни---.
Н--- я и- н- о---- х----- п-------
Н-т- я и- н- о-е-ь х-р-ш- п-н-м-ю-
----------------------------------
Нет, я их не очень хорошо понимаю. 0 N--,-ya-i-- -e---he-- khoro--o -----a--.N--- y- i-- n- o----- k------- p--------N-t- y- i-h n- o-h-n- k-o-o-h- p-n-m-y-.----------------------------------------Net, ya ikh ne ochenʹ khorosho ponimayu.
У-В----------др--а?
У В-- е--- п-------
У В-с е-т- п-д-у-а-
-------------------
У Вас есть подруга? 0 U-Vas-yes---po--uga?U V-- y---- p-------U V-s y-s-ʹ p-d-u-a---------------------U Vas yestʹ podruga?
Д-- --м-ня--сть -о--у-а.
Д-- у м--- е--- п-------
Д-, у м-н- е-т- п-д-у-а-
------------------------
Да, у меня есть подруга. 0 D---u me-y--ye------d-u--.D-- u m---- y---- p-------D-, u m-n-a y-s-ʹ p-d-u-a---------------------------Da, u menya yestʹ podruga.
У--а---ст--д-чь?
У В-- е--- д----
У В-с е-т- д-ч-?
----------------
У Вас есть дочь? 0 U Vas-y---ʹ------?U V-- y---- d-----U V-s y-s-ʹ d-c-ʹ-------------------U Vas yestʹ dochʹ?
Нет,-у м--я -ет-д-че-и.
Н--- у м--- н-- д------
Н-т- у м-н- н-т д-ч-р-.
-----------------------
Нет, у меня нет дочери. 0 N-t, - m-n-a -e--do---ri.N--- u m---- n-- d-------N-t- u m-n-a n-t d-c-e-i--------------------------Net, u menya net docheri.
Људи који не виде чују боље.
Зато се и крећу брже свакодневним животом.
Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик!
До овог закључка се дошло бројним студијама.
Испитаницима су пуштани текстови.
У њима се говорило знатно брже.
Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели.
Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица.
Брзина говора је за њих била превелика.
Један други експеримент имао је сличне резултате.
Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице.
Свака реченица је делимично била манипулисана.
Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју.
Ипитаницима је наложено да оцене реченице.
Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не.
Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности.
У питању је било мерење можданих таласа.
На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме.
Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал.
Он је показивао да се реченице анализирају.
Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније.
Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор.
Али постоји једна теорија.
Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје.
У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји.
Код слепих се овај регион не користи у ту сврху.
Стога је “слободан” за обављање других задатака.
Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.