Рјечник

sr Редни бројеви   »   ru Порядковые номера

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [шестьдесят один]

61 [shestʹdesyat odin]

Порядковые номера

[Poryadkovyye nomera]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Први месец је јануар. П--в-й м-с---- ян-арь. П----- м---- - я------ П-р-ы- м-с-ц - я-в-р-. ---------------------- Первый месяц - январь. 0
P---yy-----at- --ya-v-rʹ. P----- m------ - y------- P-r-y- m-s-a-s - y-n-a-ʹ- ------------------------- Pervyy mesyats - yanvarʹ.
Други месец је фебруар. В-ор-й--ес-- ---ев----. В----- м---- - ф------- В-о-о- м-с-ц - ф-в-а-ь- ----------------------- Второй месяц - февраль. 0
V-or-- --sy------f-v-a--. V----- m------ - f------- V-o-o- m-s-a-s - f-v-a-ʹ- ------------------------- Vtoroy mesyats - fevralʹ.
Трећи месец је март. Т-ет-й-месяц---м---. Т----- м---- - м---- Т-е-и- м-с-ц - м-р-. -------------------- Третий месяц - март. 0
T----- --sy--s - ---t. T----- m------ - m---- T-e-i- m-s-a-s - m-r-. ---------------------- Tretiy mesyats - mart.
Четврти месец је април. Ч-т--рт-й ме-я- --а-----. Ч-------- м---- - а------ Ч-т-ё-т-й м-с-ц - а-р-л-. ------------------------- Четвёртый месяц - апрель. 0
Ch-tvër--y ---ya-- - ap--l-. C--------- m------ - a------ C-e-v-r-y- m-s-a-s - a-r-l-. ---------------------------- Chetvërtyy mesyats - aprelʹ.
Пети месец је мај. П-т-й м--яц - -ай. П---- м---- - м--- П-т-й м-с-ц - м-й- ------------------ Пятый месяц - май. 0
P--ty- m-sy-t- ----y. P----- m------ - m--- P-a-y- m-s-a-s - m-y- --------------------- Pyatyy mesyats - may.
Шести месец је јуни. Ше------е--ц --ию-ь. Ш----- м---- - и---- Ш-с-о- м-с-ц - и-н-. -------------------- Шестой месяц - июнь. 0
Sh-st-----s--t--- i-un-. S------ m------ - i----- S-e-t-y m-s-a-s - i-u-ʹ- ------------------------ Shestoy mesyats - iyunʹ.
Шест месеци је пола године. Шес-- ме-я--в-– это--олгод-. Ш---- м------ – э-- п------- Ш-с-ь м-с-ц-в – э-о п-л-о-а- ---------------------------- Шесть месяцев – это полгода. 0
S-e--- -e--------–-et------od-. S----- m-------- – e-- p------- S-e-t- m-s-a-s-v – e-o p-l-o-a- ------------------------------- Shestʹ mesyatsev – eto polgoda.
Јануар, фебруар, март, Я-в---, -е-ра--, м--т, Я------ ф------- м---- Я-в-р-, ф-в-а-ь- м-р-, ---------------------- Январь, февраль, март, 0
Y--v-----f-v-al-- --rt, Y------- f------- m---- Y-n-a-ʹ- f-v-a-ʹ- m-r-, ----------------------- Yanvarʹ, fevralʹ, mart,
април, мај и јун. а-ре-ь,-ма--и июн-. а------ м-- и и---- а-р-л-, м-й и и-н-. ------------------- апрель, май и июнь. 0
a--e-ʹ,--ay - ----ʹ. a------ m-- i i----- a-r-l-, m-y i i-u-ʹ- -------------------- aprelʹ, may i iyunʹ.
Седми месец је јул. Седьм-й ----ц---и---. С------ м---- - и---- С-д-м-й м-с-ц - и-л-. --------------------- Седьмой месяц - июль. 0
Se--m------y-t--- -yu-ʹ. S------ m------ - i----- S-d-m-y m-s-a-s - i-u-ʹ- ------------------------ Sedʹmoy mesyats - iyulʹ.
Осми месец је август. В--ь--й ме-я-----в--с-. В------ м---- - а------ В-с-м-й м-с-ц - а-г-с-. ----------------------- Восьмой месяц - август. 0
Vo--moy-------- ----gu-t. V------ m------ - a------ V-s-m-y m-s-a-s - a-g-s-. ------------------------- Vosʹmoy mesyats - avgust.
Девети месец је септембар. Дев-------ся--- -е-т-б-ь. Д------ м---- - с-------- Д-в-т-й м-с-ц - с-н-я-р-. ------------------------- Девятый месяц - сентябрь. 0
Devy-t-- ----at- ---entyabr-. D------- m------ - s--------- D-v-a-y- m-s-a-s - s-n-y-b-ʹ- ----------------------------- Devyatyy mesyats - sentyabrʹ.
Десети месец је октобар. Д---ты--м--я- - о-т-бр-. Д------ м---- - о------- Д-с-т-й м-с-ц - о-т-б-ь- ------------------------ Десятый месяц - октябрь. 0
De-ya-yy-m-sya-s------yab-ʹ. D------- m------ - o-------- D-s-a-y- m-s-a-s - o-t-a-r-. ---------------------------- Desyatyy mesyats - oktyabrʹ.
Једанаести месец је новембар. Од--н-дца--- м-сяц-- --ябр-. О----------- м---- - н------ О-и-н-д-а-ы- м-с-ц - н-я-р-. ---------------------------- Одиннадцатый месяц - ноябрь. 0
O---nadt--ty---esyats - -------. O------------ m------ - n------- O-i-n-d-s-t-y m-s-a-s - n-y-b-ʹ- -------------------------------- Odinnadtsatyy mesyats - noyabrʹ.
Дванаести месец је децембар. Д-е---ца--- ---яц---дек--р-. Д---------- м---- - д------- Д-е-а-ц-т-й м-с-ц - д-к-б-ь- ---------------------------- Двенадцатый месяц - декабрь. 0
Dve--d--a-yy-m--ya-- ---ek--rʹ. D----------- m------ - d------- D-e-a-t-a-y- m-s-a-s - d-k-b-ʹ- ------------------------------- Dvenadtsatyy mesyats - dekabrʹ.
Дванаест месеци је једна година. Д--н-д--ть ---яцев – -то ---. Д--------- м------ – э-- г--- Д-е-а-ц-т- м-с-ц-в – э-о г-д- ----------------------------- Двенадцать месяцев – это год. 0
D--n-d-s-t---es-a-s-v-–-e-- --d. D---------- m-------- – e-- g--- D-e-a-t-a-ʹ m-s-a-s-v – e-o g-d- -------------------------------- Dvenadtsatʹ mesyatsev – eto god.
Јули, август, септембар, Июль- авгу--, ---тя---, И---- а------ с-------- И-л-, а-г-с-, с-н-я-р-, ----------------------- Июль, август, сентябрь, 0
I--lʹ,-avg-st- sent---rʹ, I----- a------ s--------- I-u-ʹ- a-g-s-, s-n-y-b-ʹ- ------------------------- Iyulʹ, avgust, sentyabrʹ,
октобар, новембар и децембар. октя-рь-----брь-и-де--бр-. о------- н----- и д------- о-т-б-ь- н-я-р- и д-к-б-ь- -------------------------- октябрь, ноябрь и декабрь. 0
o--y-br------ab-ʹ ---ek----. o-------- n------ i d------- o-t-a-r-, n-y-b-ʹ i d-k-b-ʹ- ---------------------------- oktyabrʹ, noyabrʹ i dekabrʹ.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...