Рјечник

sr Питати – прошлост 1   »   ru Спрашивать – прошедшая форма 1

85 [осамдесет и пет]

Питати – прошлост 1

Питати – прошлост 1

85 [восемьдесят пять]

85 [vosemʹdesyat pyatʹ]

Спрашивать – прошедшая форма 1

[Sprashivatʹ – proshedshaya forma 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Колико сте попили? Ск-л--о--------л-? С------ В- в------ С-о-ь-о В- в-п-л-? ------------------ Сколько Вы выпили? 0
Skolʹk- -- v---li? S------ V- v------ S-o-ʹ-o V- v-p-l-? ------------------ Skolʹko Vy vypili?
Колико сте радили? С---ь---В- п--работа-и? С------ В- п----------- С-о-ь-о В- п-о-а-о-а-и- ----------------------- Сколько Вы проработали? 0
Sko-ʹko--- --o-ab-t-li? S------ V- p----------- S-o-ʹ-o V- p-o-a-o-a-i- ----------------------- Skolʹko Vy prorabotali?
Колико сте писали? Ск--ьк- Вы --п-сал-? С------ В- н-------- С-о-ь-о В- н-п-с-л-? -------------------- Сколько Вы написали? 0
Sko-ʹ---V--n--i---i? S------ V- n-------- S-o-ʹ-o V- n-p-s-l-? -------------------- Skolʹko Vy napisali?
Како сте спавали? К-к-В-----а-о-ь? К-- В-- с------- К-к В-м с-а-о-ь- ---------------- Как Вам спалось? 0
Ka- V---s-a----? K-- V-- s------- K-k V-m s-a-o-ʹ- ---------------- Kak Vam spalosʹ?
Како сте положили испит? К-к -ы-сдал---к-аме-? К-- В- с---- э------- К-к В- с-а-и э-з-м-н- --------------------- Как Вы сдали экзамен? 0
K------s---i----a-en? K-- V- s---- e------- K-k V- s-a-i e-z-m-n- --------------------- Kak Vy sdali ekzamen?
Како сте пронашли пут? Ка--В--на--и---р-г-? К-- В- н---- д------ К-к В- н-ш-и д-р-г-? -------------------- Как Вы нашли дорогу? 0
K-- -y---sh-- d---g-? K-- V- n----- d------ K-k V- n-s-l- d-r-g-? --------------------- Kak Vy nashli dorogu?
С киме сте разговарали? С-к-м-В--ра-----------? С к-- В- р------------- С к-м В- р-з-о-а-и-а-и- ----------------------- С кем Вы разговаривали? 0
S-k-m----ra-g-----vali? S k-- V- r------------- S k-m V- r-z-o-a-i-a-i- ----------------------- S kem Vy razgovarivali?
С киме сте договорили састанак? С-кем----до-----или-ь? С к-- В- д------------ С к-м В- д-г-в-р-л-с-? ---------------------- С кем Вы договорились? 0
S k-m--y--o---orilis-? S k-- V- d------------ S k-m V- d-g-v-r-l-s-? ---------------------- S kem Vy dogovorilisʹ?
С киме сте славили рођендан? С-ке---ы-пр-з--ова-и-де-ь-----ения? С к-- В- п---------- д--- р-------- С к-м В- п-а-д-о-а-и д-н- р-ж-е-и-? ----------------------------------- С кем Вы праздновали день рождения? 0
S-kem -- -r----ov--- -----r-z--eniya? S k-- V- p---------- d--- r---------- S k-m V- p-a-d-o-a-i d-n- r-z-d-n-y-? ------------------------------------- S kem Vy prazdnovali denʹ rozhdeniya?
Где сте били? Где-В--б--и? Г-- В- б---- Г-е В- б-л-? ------------ Где Вы были? 0
Gd- -- ---i? G-- V- b---- G-e V- b-l-? ------------ Gde Vy byli?
Где сте становали? Г-- В--жил-? Г-- В- ж---- Г-е В- ж-л-? ------------ Где Вы жили? 0
Gde-----hi-i? G-- V- z----- G-e V- z-i-i- ------------- Gde Vy zhili?
Где сте радили? Где -ы р---та-и? Г-- В- р-------- Г-е В- р-б-т-л-? ---------------- Где Вы работали? 0
G-e Vy---bo-a-i? G-- V- r-------- G-e V- r-b-t-l-? ---------------- Gde Vy rabotali?
Шта сте препоручили? Что Вы--ос--е--в-ли? Ч-- В- п------------ Ч-о В- п-с-в-т-в-л-? -------------------- Что Вы посоветовали? 0
C-to Vy-pos-v-t--a--? C--- V- p------------ C-t- V- p-s-v-t-v-l-? --------------------- Chto Vy posovetovali?
Шта сте јели? Ч-- -ы-ъ-ли? Ч-- В------- Ч-о В-с-е-и- ------------ Что Высъели? 0
C-t--Vy-ʺ----? C--- V-------- C-t- V-s-y-l-? -------------- Chto Vysʺyeli?
Шта сте сазнали? Ч-- Вы--зна--? Ч-- В- у------ Ч-о В- у-н-л-? -------------- Что Вы узнали? 0
Cht- -y-u--a--? C--- V- u------ C-t- V- u-n-l-? --------------- Chto Vy uznali?
Колико сте брзо возили? Ка-----тр- -ы---а--? К-- б----- В- е----- К-к б-с-р- В- е-а-и- -------------------- Как быстро Вы ехали? 0
Ka--b-s--- Vy yekh-l-? K-- b----- V- y------- K-k b-s-r- V- y-k-a-i- ---------------------- Kak bystro Vy yekhali?
Колико сте дуго летели? К---дол-о-В- л--ели? К-- д---- В- л------ К-к д-л-о В- л-т-л-? -------------------- Как долго Вы летели? 0
K---dol-o-Vy-le-e-i? K-- d---- V- l------ K-k d-l-o V- l-t-l-? -------------------- Kak dolgo Vy leteli?
Колико сте високо скочили? Ка---ы-око Вы п-ы--у-и? К-- в----- В- п-------- К-к в-с-к- В- п-ы-н-л-? ----------------------- Как высоко Вы прыгнули? 0
K-k---s--- Vy--r-gn--i? K-- v----- V- p-------- K-k v-s-k- V- p-y-n-l-? ----------------------- Kak vysoko Vy prygnuli?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Афрички језици

Широм Африке говоре се разни језици. Ни на једном другом континенту се не говори толико језика. Шароликост афричких језика је импресивна. Према проценама постоји око 2000 афричких језика. Али нису сви слични. Баш на супрот, многи од њих су дијаметрално супротни. Афрички језици спадају у четири језичке породице. Поједини од ових језика имају заиста јединствене особине. На пример, постоје звуци које странци нису у стању да имитирају. У Африци државне границе не представљају увек и језичке границе. У неким областима се говори већи број језика. У Танзанији, на пример, говоре се језици из све четири језичке породице. Изузетак преdставља африкаанс. Овај језик настао је у време колонијализма. У то време су се састајали људи са различитих континената. Порекло су водили из Африке, Европе и Азије. Из оваквих контактних ситуација развио се један нови језик. Африкаанс носи у себи одличја многих језика. Ипак, најближи је холандском. У данашње време највећим делом се говори у Јужној Африци и Намибији. Најнеобичнији афрички језик је језик бубњева. Теоретски, свака порука може се послати уз помоћ бибњева. Језици који се на тај начин преносе су тонални језици. Значење речи и слогова зависи од висине тона. То значи да бубњеви морају подражавати тонове речи. У Африци чак и деца разумеју овај језик. А врло је ефикасан ... Језик бубњева може се чути на удаљености од 12 километара.