Рјечник

sr Оријентација   »   ru Ориентация

41 [четрдесет и један]

Оријентација

Оријентација

41 [сорок один]

41 [sorok odin]

Ориентация

[Oriyentatsiya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Где је туристичка агенција? Гд--тут----ис-ичес-ое --р-? Где тут туристическое бюро? Г-е т-т т-р-с-и-е-к-е б-р-? --------------------------- Где тут туристическое бюро? 0
Gd- -ut---ris-i--e----e b-ur-? Gde tut turisticheskoye byuro? G-e t-t t-r-s-i-h-s-o-e b-u-o- ------------------------------ Gde tut turisticheskoye byuro?
Имате ли карту града за мене? У-Вас -е--ай----я-дл- м----к-р-- г-род-? У Вас не найдётся для меня карты города? У В-с н- н-й-ё-с- д-я м-н- к-р-ы г-р-д-? ---------------------------------------- У Вас не найдётся для меня карты города? 0
U---s-ne --yd-ts---d--a-m-nya---r-y g-roda? U Vas ne naydëtsya dlya menya karty goroda? U V-s n- n-y-ë-s-a d-y- m-n-a k-r-y g-r-d-? ------------------------------------------- U Vas ne naydëtsya dlya menya karty goroda?
Може ли се овде резервисати хотелска соба? Здес----жно ---рон-р-вать н-мер---г---и-ице? Здесь можно забронировать номер в гостинице? З-е-ь м-ж-о з-б-о-и-о-а-ь н-м-р в г-с-и-и-е- -------------------------------------------- Здесь можно забронировать номер в гостинице? 0
Z---ʹ mo-hn---a---nirov-tʹ --me--- gostinit--? Zdesʹ mozhno zabronirovatʹ nomer v gostinitse? Z-e-ʹ m-z-n- z-b-o-i-o-a-ʹ n-m-r v g-s-i-i-s-? ---------------------------------------------- Zdesʹ mozhno zabronirovatʹ nomer v gostinitse?
Где је стари град? Где--та-ый горо-? Где старый город? Г-е с-а-ы- г-р-д- ----------------- Где старый город? 0
G-e s-ary- g--o-? Gde staryy gorod? G-e s-a-y- g-r-d- ----------------- Gde staryy gorod?
Где је катедрала? Где--о-о-? Где собор? Г-е с-б-р- ---------- Где собор? 0
Gd--sobo-? Gde sobor? G-e s-b-r- ---------- Gde sobor?
Где је музеј? Г-е -----? Где музей? Г-е м-з-й- ---------- Где музей? 0
Gde--u--y? Gde muzey? G-e m-z-y- ---------- Gde muzey?
Где се могу купити поштанске маркице? Гд- -ож----у-ит--п-чт--ы----рк-? Где можно купить почтовые марки? Г-е м-ж-о к-п-т- п-ч-о-ы- м-р-и- -------------------------------- Где можно купить почтовые марки? 0
Gd- -o-------p-tʹ -o-htovyye--ark-? Gde mozhno kupitʹ pochtovyye marki? G-e m-z-n- k-p-t- p-c-t-v-y- m-r-i- ----------------------------------- Gde mozhno kupitʹ pochtovyye marki?
Где се може купити цвеће? Г-е---ж-о-к-п-ть-ц-е-ы? Где можно купить цветы? Г-е м-ж-о к-п-т- ц-е-ы- ----------------------- Где можно купить цветы? 0
Gde-mozhn- k-pi-- t-v---? Gde mozhno kupitʹ tsvety? G-e m-z-n- k-p-t- t-v-t-? ------------------------- Gde mozhno kupitʹ tsvety?
Где се могу купити возне карте? Г-- мож-- куп--ь пр-----ы--б-ле-ы? Где можно купить проездные билеты? Г-е м-ж-о к-п-т- п-о-з-н-е б-л-т-? ---------------------------------- Где можно купить проездные билеты? 0
G-e -ozhno k--i------y-z--y-- b---t-? Gde mozhno kupitʹ proyezdnyye bilety? G-e m-z-n- k-p-t- p-o-e-d-y-e b-l-t-? ------------------------------------- Gde mozhno kupitʹ proyezdnyye bilety?
Где је лука? Гд---ор-? Где порт? Г-е п-р-? --------- Где порт? 0
G-- po-t? Gde port? G-e p-r-? --------- Gde port?
Где је пијаца? Г-е р-нок? Где рынок? Г-е р-н-к- ---------- Где рынок? 0
Gde------? Gde rynok? G-e r-n-k- ---------- Gde rynok?
Где је замак? Гд--за--к? Где замок? Г-е з-м-к- ---------- Где замок? 0
Gd-----ok? Gde zamok? G-e z-m-k- ---------- Gde zamok?
Када почиње (туристички) обилазак? К-г-а нач--а--ся-э-с---сия? Когда начинается экскурсия? К-г-а н-ч-н-е-с- э-с-у-с-я- --------------------------- Когда начинается экскурсия? 0
K-g-- -ac--n--e-sya-e-s---siya? Kogda nachinayetsya ekskursiya? K-g-a n-c-i-a-e-s-a e-s-u-s-y-? ------------------------------- Kogda nachinayetsya ekskursiya?
Када се завршава (туристичкa) обилазак? К-г-- за-анч-в----я---ск--сия? Когда заканчивается экскурсия? К-г-а з-к-н-и-а-т-я э-с-у-с-я- ------------------------------ Когда заканчивается экскурсия? 0
Kog-a --k-nc--vayets---eksk--si--? Kogda zakanchivayetsya ekskursiya? K-g-a z-k-n-h-v-y-t-y- e-s-u-s-y-? ---------------------------------- Kogda zakanchivayetsya ekskursiya?
Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? Како----родо-ж-----ност--экс-у----? Какова продолжительность экскурсии? К-к-в- п-о-о-ж-т-л-н-с-ь э-с-у-с-и- ----------------------------------- Какова продолжительность экскурсии? 0
K--ov- p--dol--i--lʹnos-ʹ -ksku--ii? Kakova prodolzhitelʹnostʹ ekskursii? K-k-v- p-o-o-z-i-e-ʹ-o-t- e-s-u-s-i- ------------------------------------ Kakova prodolzhitelʹnostʹ ekskursii?
Ја желим водича који говори немачки. Я-хо--- ---- -от--а--ы-ги-а--г--ор-щ-----о----ецк-. Я хотел бы / хотела бы гида, говорящего по-немецки. Я х-т-л б- / х-т-л- б- г-д-, г-в-р-щ-г- п---е-е-к-. --------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы гида, говорящего по-немецки. 0
Y--k--t----y /-kh-te---b- --d-,--ovo----hc-ego ------e--k-. Ya khotel by / khotela by gida, govoryashchego po-nemetski. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- g-d-, g-v-r-a-h-h-g- p---e-e-s-i- ----------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by gida, govoryashchego po-nemetski.
Ја желим водича који говори италијански. Я -оте- -- - -оте-а -- ги-а---ов----ег- п--итал--нс-и. Я хотел бы / хотела бы гида, говорящего по-итальянски. Я х-т-л б- / х-т-л- б- г-д-, г-в-р-щ-г- п---т-л-я-с-и- ------------------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы гида, говорящего по-итальянски. 0
Y--kho-e- -y----ho-----by-gi--- --vo---shche--------a-ʹy-nsk-. Ya khotel by / khotela by gida, govoryashchego po-italʹyanski. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- g-d-, g-v-r-a-h-h-g- p---t-l-y-n-k-. -------------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by gida, govoryashchego po-italʹyanski.
Ја желим водича који говори француски. Я х--ел бы-/ х--е----ы г-да- -о---я-е-о по-фра-цу----. Я хотел бы / хотела бы гида, говорящего по-французски. Я х-т-л б- / х-т-л- б- г-д-, г-в-р-щ-г- п---р-н-у-с-и- ------------------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы гида, говорящего по-французски. 0
Ya kho--l-by-/ kh---la -y --da- g--o--a-hch-go p--fr-n------i. Ya khotel by / khotela by gida, govoryashchego po-frantsuzski. Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- g-d-, g-v-r-a-h-h-g- p---r-n-s-z-k-. -------------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by gida, govoryashchego po-frantsuzski.

Енглески - светски језик

Енглески је најраширенији језик на свету. Мандарин, тј. књижевни кинески, је матерњи језик највећег броја људи. Енглески је матерњи језик “само” 350 милиона људи. Па ипак, енглески врши велики утицај на друге језике. На значају почиње да добија од средине двадесетог века. До овога је увелико дошло захваљујући томе што су Сједињене Америчке Државе постале супер-сила. Енглески је у многим земљама први страни језик у школама. Међународне организације употребљавају енглески као званични језик. Енглески је такође званични језик многих земаља. Међутим, могуће је да ће ово место ускоро преузети други језици. Енглески спада у групу западногерманских језика. Зато је сродан немачком, на пример. Ипак, у последњих хиљаду година језик се значајно изменио. Раније је енглески био језик који је имао наставке. Већина наставака с граматичком функцијом је отпала. Зато енглески можемо уврстити у изолирајуће језике. Ова врста језика је сличнија кинеском него немачком. Енглески језик ће се у будућности још више упростити. Неправилни глаголи ће највероватније нестати. У поређењу са осталим индоевропским језицима енглески је једноставан. Енглески правопис је, с друге стране, веома тежак. Разлог томе је велика разлика у писању и изговору речи. Енглески правопис није се мењао већ неколико векова. Али се изговор значајно променио. Резултат тога је да се још увек пише онако како се говорило 1400. године. Када је изговор у питању, постоје многобројне нерегуларности. Само за словну комбинацију “ough” постоји шест варијанти. Проверите сами ! - thorough, thought, through, rough, bough, cough.
Да ли си знао?
Словачки спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 5 милиона људи. У уском је сродству са суседним чешким. Разлог томе је заједничка прошлост у бившој Чехословачкој. Лексички фонд обају језика је већином идентичан. Разлике се односе пре свега на гласовни систем. Словачки је настао у 10. веку у виду више дијалеката. Међутим, дуго времена је био под утицајем суседних језика. Зато је данашњи књижевни словачки добио свој облик тек у 19. веку. Тако су се могли поједноставити неки елементи у поређењу са чешким. Али многи различити дијалекти су се одржали до данас. У словачком језику се користи латинично писмо. То је језик који други словенски говорници најлакше разумеју... Могло би се рећи да је словачки нека врста међујезика у слoвенском простору. Добар разлог да се позабавите овим лепим језиком.