Рјечник

sr нешто желети   »   ru Изъявлять желание

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [семьдесят]

70 [semʹdesyat]

Изъявлять желание

[Izʺyavlyatʹ zhelaniye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Желите ли пушити? Хо---и--ы-В- зак---т-? Х----- б- В- з-------- Х-т-л- б- В- з-к-р-т-? ---------------------- Хотели бы Вы закурить? 0
K-o--l---y -- ----r--ʹ? K------ b- V- z-------- K-o-e-i b- V- z-k-r-t-? ----------------------- Khoteli by Vy zakuritʹ?
Желите ли играти? Х--ели--ы Вы-та-ц-в-т-? Х----- б- В- т--------- Х-т-л- б- В- т-н-е-а-ь- ----------------------- Хотели бы Вы танцевать? 0
K---e-- -y ---t---s-v-tʹ? K------ b- V- t---------- K-o-e-i b- V- t-n-s-v-t-? ------------------------- Khoteli by Vy tantsevatʹ?
Желите ли шетати? Хот-ли -ы--ы ---ти гу-ят-? Х----- б- В- п---- г------ Х-т-л- б- В- п-й-и г-л-т-? -------------------------- Хотели бы Вы пойти гулять? 0
K--te----y V- -oy-- gu--atʹ? K------ b- V- p---- g------- K-o-e-i b- V- p-y-i g-l-a-ʹ- ---------------------------- Khoteli by Vy poyti gulyatʹ?
Ја желим пушити. Я х------ы / х--ела-б- з--ури-ь. Я х---- б- / х----- б- з-------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-к-р-т-. -------------------------------- Я хотел бы / хотела бы закурить. 0
Ya --otel -y-/ kho-el--by --k-r---. Y- k----- b- / k------ b- z-------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-k-r-t-. ----------------------------------- Ya khotel by / khotela by zakuritʹ.
Желиш ли цигарету? Не---т-- -ы --х---ла бы -ы --г--ету? Н- х---- б- / х----- б- т- с-------- Н- х-т-л б- / х-т-л- б- т- с-г-р-т-? ------------------------------------ Не хотел бы / хотела бы ты сигарету? 0
N- --ot-l ---/ -hote-a ---t- sigare-u? N- k----- b- / k------ b- t- s-------- N- k-o-e- b- / k-o-e-a b- t- s-g-r-t-? -------------------------------------- Ne khotel by / khotela by ty sigaretu?
Он жели ватру. Он-----л--ы -рик-р--ь. О- х---- б- п--------- О- х-т-л б- п-и-у-и-ь- ---------------------- Он хотел бы прикурить. 0
On -ho-e- -- pr-ku--t-. O- k----- b- p--------- O- k-o-e- b- p-i-u-i-ʹ- ----------------------- On khotel by prikuritʹ.
Ја желим нешто пити. Я---тел--- /-хо-е-а бы--т--ни-удь -о--т-. Я х---- б- / х----- б- ч--------- п------ Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-о-н-б-д- п-п-т-. ----------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы что-нибудь попить. 0
Ya k-o--l-b--/--hote-a b- c-----i--d-----itʹ. Y- k----- b- / k------ b- c---------- p------ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-t---i-u-ʹ p-p-t-. --------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ popitʹ.
Ја желим нешто јести. Я х-тел--ы /-х-т--а б--чт----бу-ь п-е---. Я х---- б- / х----- б- ч--------- п------ Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-о-н-б-д- п-е-т-. ----------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы что-нибудь поесть. 0
Y---h--el-by-/-kh----a-b---h-o---bud--po----ʹ. Y- k----- b- / k------ b- c---------- p------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-t---i-u-ʹ p-y-s-ʹ- ---------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ poyestʹ.
Ја се желим мало одморити. Я-х--е--б- /---т--- бы---м-ог- -тдох-у-ь. Я х---- б- / х----- б- н------ о--------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- н-м-о-о о-д-х-у-ь- ----------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы немного отдохнуть. 0
Ya -ho-e- ---/-k--t-la b- nemnog- --------t-. Y- k----- b- / k------ b- n------ o---------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- n-m-o-o o-d-k-n-t-. --------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by nemnogo otdokhnutʹ.
Ја Вас желим нешто питати. Я---т-л-б--/------а-б----с кое--то --р-сит-. Я х---- б- / х----- б- В-- к------ с-------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- В-с к-е-ч-о с-р-с-т-. -------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы Вас кое-что спросить. 0
Ya-khote- by-/ --o---a--- Vas-k-y--chto----o-it-. Y- k----- b- / k------ b- V-- k-------- s-------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- V-s k-y---h-o s-r-s-t-. ------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by Vas koye-chto sprositʹ.
Ја Вас желим за нешто замолити. Я ----л -ы----от-ла-бы-Ва--о------о--оп-о--ть. Я х---- б- / х----- б- В-- о ч----- п--------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- В-с о ч-м-т- п-п-о-и-ь- ---------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы Вас о чем-то попросить. 0
Y--k---el-b--/ -h---l- b- -as-- -he--to-p-p-o---ʹ. Y- k----- b- / k------ b- V-- o c------ p--------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- V-s o c-e---o p-p-o-i-ʹ- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by Vas o chem-to poprositʹ.
Ја Вас желим на нешто позвати. Я-хо--- -- / -отела--- В-с ку-----б-дь при-ла-и-ь. Я х---- б- / х----- б- В-- к---------- п---------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- В-с к-д---и-у-ь п-и-л-с-т-. -------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы Вас куда-нибудь пригласить. 0
Ya -ho--- -y - kh---l- -y Vas k-d--nibudʹ -r--l----ʹ. Y- k----- b- / k------ b- V-- k---------- p---------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- V-s k-d---i-u-ʹ p-i-l-s-t-. ----------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by Vas kuda-nibudʹ priglasitʹ.
Шта желите, молим? Ч-о----В- -о---и? Ч-- б- В- х------ Ч-о б- В- х-т-л-? ----------------- Что бы Вы хотели? 0
Ch-o-b- Vy -ho-el-? C--- b- V- k------- C-t- b- V- k-o-e-i- ------------------- Chto by Vy khoteli?
Желите ли кафу? Вы-хот--и ----оф-? В- х----- б- к---- В- х-т-л- б- к-ф-? ------------------ Вы хотели бы кофе? 0
V- k--t--i ----ofe? V- k------ b- k---- V- k-o-e-i b- k-f-? ------------------- Vy khoteli by kofe?
Или радије желите чај? Ил---ы---т--------а-? И-- В- х----- б- ч--- И-и В- х-т-л- б- ч-й- --------------------- Или Вы хотели бы чай? 0
Il- V-------l- b- c-a-? I-- V- k------ b- c---- I-i V- k-o-e-i b- c-a-? ----------------------- Ili Vy khoteli by chay?
Ми се желимо возити кући. М- хот----бы--о--а-- -ом--. М- х----- б- п------ д----- М- х-т-л- б- п-е-а-ь д-м-й- --------------------------- Мы хотели бы поехать домой. 0
M- -h---l--by--oy-k--tʹ-do--y. M- k------ b- p-------- d----- M- k-o-e-i b- p-y-k-a-ʹ d-m-y- ------------------------------ My khoteli by poyekhatʹ domoy.
Желите ли ви такси? Хо--ли б- вы--а--и? Х----- б- в- т----- Х-т-л- б- в- т-к-и- ------------------- Хотели бы вы такси? 0
Kh-t--i -- v- t---i? K------ b- v- t----- K-o-e-i b- v- t-k-i- -------------------- Khoteli by vy taksi?
Они желе телефонирати. Он- хо-ели-б- п-зв-нит-. О-- х----- б- п--------- О-и х-т-л- б- п-з-о-и-ь- ------------------------ Они хотели бы позвонить. 0
Oni k-ot-l- ---p--v-n--ʹ. O-- k------ b- p--------- O-i k-o-e-i b- p-z-o-i-ʹ- ------------------------- Oni khoteli by pozvonitʹ.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.