Рјечник

sr На аеродрому   »   ru В аэропорту

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [тридцать пять]

35 [tridtsatʹ pyatʹ]

В аэропорту

[V aeroportu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Я х--ел -ы / х-т-ла ---за-рон-ров--ь --------Афи-. Я х---- б- / х----- б- з------------ р--- д- А---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-б-о-и-о-а-ь р-й- д- А-и-. -------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы забронировать рейс до Афин. 0
Ya-k--t---by --khote-a -- za--o----va-ʹ----- ----fi-. Y- k----- b- / k------ b- z------------ r--- d- A---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-b-o-i-o-a-ʹ r-y- d- A-i-. ----------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by zabronirovatʹ reys do Afin.
Да ли је то директан лет? Э-о-п---о---ейс? Э-- п----- р---- Э-о п-я-о- р-й-? ---------------- Это прямой рейс? 0
Et--pry-mo- -e-s? E-- p------ r---- E-o p-y-m-y r-y-? ----------------- Eto pryamoy reys?
Молим место до прозора, за непушаче. Н-ку--щ-- --с-о у ок-а,--о-а-у--т-. Н-------- м---- у о---- п---------- Н-к-р-щ-е м-с-о у о-н-, п-ж-л-й-т-. ----------------------------------- Некурящее место у окна, пожалуйста. 0
Ne-ur--s--h-y---e--- - ok--, ----al-ysta. N------------- m---- u o---- p----------- N-k-r-a-h-h-y- m-s-o u o-n-, p-z-a-u-s-a- ----------------------------------------- Nekuryashcheye mesto u okna, pozhaluysta.
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Я---тел б- /-хо-----б--по--в-р---ь---ю--ро-ь. Я х---- б- / х----- б- п---------- м-- б----- Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-д-в-р-и-ь м-ю б-о-ь- --------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы подтвердить мою бронь. 0
Y- kho----by - -hote-a -y -o-t--rd-t--m--u--ron-. Y- k----- b- / k------ b- p---------- m--- b----- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-d-v-r-i-ʹ m-y- b-o-ʹ- ------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by podtverditʹ moyu bronʹ.
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Я--от-- ---/ х---л- бы ---ули-----ь м-ю-б-онь. Я х---- б- / х----- б- а----------- м-- б----- Я х-т-л б- / х-т-л- б- а-н-л-р-в-т- м-ю б-о-ь- ---------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы аннулировать мою бронь. 0
Y---h-tel -y----ho-e---b- ------rova-ʹ--oy- --on-. Y- k----- b- / k------ b- a----------- m--- b----- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- a-n-l-r-v-t- m-y- b-o-ʹ- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by annulirovatʹ moyu bronʹ.
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Я х---- -ы-- --т-л- б--и-ме---ь --- б-онь. Я х---- б- / х----- б- и------- м-- б----- Я х-т-л б- / х-т-л- б- и-м-н-т- м-ю б-о-ь- ------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы изменить мою бронь. 0
Ya k-ot-l by - k----l--b--i-----tʹ-m------on-. Y- k----- b- / k------ b- i------- m--- b----- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- i-m-n-t- m-y- b-o-ʹ- ---------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by izmenitʹ moyu bronʹ.
Када полеће следећи авион за Рим? К-г---в-ле-ает--л----щи- с-мол-- в Ри-? К---- в------- с-------- с------ в Р--- К-г-а в-л-т-е- с-е-у-щ-й с-м-л-т в Р-м- --------------------------------------- Когда вылетает следующий самолёт в Рим? 0
K--da-v-l-ta--- ------u-hchi------lë--v---m? K---- v-------- s------------ s------ v R--- K-g-a v-l-t-y-t s-e-u-u-h-h-y s-m-l-t v R-m- -------------------------------------------- Kogda vyletayet sleduyushchiy samolët v Rim?
Јесу ли слободна још два места? Та--е-ё-ес-ь --- --ободны- мес-а? Т-- е-- е--- д-- с-------- м----- Т-м е-ё е-т- д-а с-о-о-н-х м-с-а- --------------------------------- Там ещё есть два свободных места? 0
T-----------ye-tʹ dva-s-----n-k- -e---? T-- y------ y---- d-- s--------- m----- T-m y-s-c-ë y-s-ʹ d-a s-o-o-n-k- m-s-a- --------------------------------------- Tam yeshchë yestʹ dva svobodnykh mesta?
Не, имамо још само једно место слободно. Нет,-- н---е--ь-т-ль-о о--о--в-б---о--мес-о. Н--- у н-- е--- т----- о--- с-------- м----- Н-т- у н-с е-т- т-л-к- о-н- с-о-о-н-е м-с-о- -------------------------------------------- Нет, у нас есть только одно свободное место. 0
N----u--as yest--t-l-k- o-n- s-ob-------mest-. N--- u n-- y---- t----- o--- s--------- m----- N-t- u n-s y-s-ʹ t-l-k- o-n- s-o-o-n-y- m-s-o- ---------------------------------------------- Net, u nas yestʹ tolʹko odno svobodnoye mesto.
Када слећемо? К--да--ы -ри-е--я---я? К---- м- п------------ К-г-а м- п-и-е-л-е-с-? ---------------------- Когда мы приземляемся? 0
K-g-a----p-i-e---aye-sya? K---- m- p--------------- K-g-a m- p-i-e-l-a-e-s-a- ------------------------- Kogda my prizemlyayemsya?
Када смо тамо? Ко-д--мы--р-б-де-? К---- м- п-------- К-г-а м- п-и-у-е-? ------------------ Когда мы прибудем? 0
Ko-da m--pri--d-m? K---- m- p-------- K-g-a m- p-i-u-e-? ------------------ Kogda my pribudem?
Када вози аутобус у центар града? Ког-- от-ра-ляе--я ---об-- --це-тр ----да? К---- о----------- а------ в ц---- г------ К-г-а о-п-а-л-е-с- а-т-б-с в ц-н-р г-р-д-? ------------------------------------------ Когда отправляется автобус в центр города? 0
K---a ot---vl---e-sya-a---b-- --ts-n----o-od-? K---- o-------------- a------ v t----- g------ K-g-a o-p-a-l-a-e-s-a a-t-b-s v t-e-t- g-r-d-? ---------------------------------------------- Kogda otpravlyayetsya avtobus v tsentr goroda?
Да ли је то Ваш кофер? Э-- -а- -е-о-а-? Э-- В-- ч------- Э-о В-ш ч-м-д-н- ---------------- Это Ваш чемодан? 0
E----a-h ------a-? E-- V--- c-------- E-o V-s- c-e-o-a-? ------------------ Eto Vash chemodan?
Да ли је то Ваша ташна? Это-В--а сумка? Э-- В--- с----- Э-о В-ш- с-м-а- --------------- Это Ваша сумка? 0
E-o--a-h- s-mk-? E-- V---- s----- E-o V-s-a s-m-a- ---------------- Eto Vasha sumka?
Да ли је то Ваш пртљаг? Э-- --ш-б-гаж? Э-- В-- б----- Э-о В-ш б-г-ж- -------------- Это Ваш багаж? 0
E---V-sh-baga-h? E-- V--- b------ E-o V-s- b-g-z-? ---------------- Eto Vash bagazh?
Колико пртљага могу понети? С-------ба-ажа-я--о------ть-- -----? С------ б----- я м--- в---- с с----- С-о-ь-о б-г-ж- я м-г- в-я-ь с с-б-й- ------------------------------------ Сколько багажа я могу взять с собой? 0
S-ol--- -a---h-----mogu-vzy--ʹ - soboy? S------ b------ y- m--- v----- s s----- S-o-ʹ-o b-g-z-a y- m-g- v-y-t- s s-b-y- --------------------------------------- Skolʹko bagazha ya mogu vzyatʹ s soboy?
Двадесет кила. Д-адца-- ---ог----. Д------- к--------- Д-а-ц-т- к-л-г-а-м- ------------------- Двадцать килограмм. 0
Dva-ts--ʹ-k--o---m-. D-------- k--------- D-a-t-a-ʹ k-l-g-a-m- -------------------- Dvadtsatʹ kilogramm.
Шта, само двадесет кила? Ч--- Т-л-к- два-ц--- ки-ог-а-м? Ч--- Т----- д------- к--------- Ч-о- Т-л-к- д-а-ц-т- к-л-г-а-м- ------------------------------- Что? Только двадцать килограмм? 0
C-t-?-To-ʹ-o--v-dtsatʹ ki-o-ram-? C---- T----- d-------- k--------- C-t-? T-l-k- d-a-t-a-ʹ k-l-g-a-m- --------------------------------- Chto? Tolʹko dvadtsatʹ kilogramm?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.