Рјечник

sr Ћаскање 2   »   ru Лёгкая беседа 2

21 [двадесет и један]

Ћаскање 2

Ћаскање 2

21 [двадцать один]

21 [dvadtsatʹ odin]

Лёгкая беседа 2

[Lëgkaya beseda 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Одакле сте? В- -т--д-? В- о------ В- о-к-д-? ---------- Вы откуда? 0
Vy---ku-a? V- o------ V- o-k-d-? ---------- Vy otkuda?
Из Базела. И- -аз-л-. И- Б------ И- Б-з-л-. ---------- Из Базеля. 0
Iz -a-ely-. I- B------- I- B-z-l-a- ----------- Iz Bazelya.
Базел је у Швајцарској. Ба--л---а-од--ся в -в-й-арии. Б----- н-------- в Ш--------- Б-з-л- н-х-д-т-я в Ш-е-ц-р-и- ----------------------------- Базель находится в Швейцарии. 0
Ba--l---a---di-sya - -hve---ar-i. B----- n---------- v S----------- B-z-l- n-k-o-i-s-a v S-v-y-s-r-i- --------------------------------- Bazelʹ nakhoditsya v Shveytsarii.
Могу ли да Вам представим господина Милера? Р--р-ш-т---не ----ста-ить В-----сп------Мю-лер-. Р-------- м-- п---------- В-- г-------- М------- Р-з-е-и-е м-е п-е-с-а-и-ь В-м г-с-о-и-а М-л-е-а- ------------------------------------------------ Разрешите мне представить Вам господина Мюллера. 0
R-zre----e-mn---redstavit---am gos--dina--yu-l---. R--------- m-- p---------- V-- g-------- M-------- R-z-e-h-t- m-e p-e-s-a-i-ʹ V-m g-s-o-i-a M-u-l-r-. -------------------------------------------------- Razreshite mne predstavitʹ Vam gospodina Myullera.
Он је странац. О----остр--ец. О- и---------- О- и-о-т-а-е-. -------------- Он иностранец. 0
O- i--str-net-. O- i----------- O- i-o-t-a-e-s- --------------- On inostranets.
Он говори више језика. Он го-ор-т--- -е-коль-и- -з-к-х. О- г------ н- н--------- я------ О- г-в-р-т н- н-с-о-ь-и- я-ы-а-. -------------------------------- Он говорит на нескольких языках. 0
On gov-ri--n- ---k---k--h y------h. O- g------ n- n---------- y-------- O- g-v-r-t n- n-s-o-ʹ-i-h y-z-k-k-. ----------------------------------- On govorit na neskolʹkikh yazykakh.
Јесте ли први пут овде? В- з-е-- в--рв-е? В- з---- в------- В- з-е-ь в-е-в-е- ----------------- Вы здесь впервые? 0
Vy zd-sʹ --e-vyye? V- z---- v-------- V- z-e-ʹ v-e-v-y-? ------------------ Vy zdesʹ vpervyye?
Не, био / била сам већ овде прошле године. Н----я--ж- был-/-б----з-е-ь - пр-шл-м г---. Н--- я у-- б-- / б--- з---- в п------ г---- Н-т- я у-е б-л / б-л- з-е-ь в п-о-л-м г-д-. ------------------------------------------- Нет, я уже был / была здесь в прошлом году. 0
N----y--u--e-b-l - -----z--sʹ-- -r-s---m god-. N--- y- u--- b-- / b--- z---- v p------- g---- N-t- y- u-h- b-l / b-l- z-e-ʹ v p-o-h-o- g-d-. ---------------------------------------------- Net, ya uzhe byl / byla zdesʹ v proshlom godu.
Али само једну седмицу. Но-тол-------- ----л-. Н- т----- о--- н------ Н- т-л-к- о-н- н-д-л-. ---------------------- Но только одну неделю. 0
No------o odn- ---el--. N- t----- o--- n------- N- t-l-k- o-n- n-d-l-u- ----------------------- No tolʹko odnu nedelyu.
Како Вам се допада код нас? К---В-м у --с--ра--т--? К-- В-- у н-- н-------- К-к В-м у н-с н-а-и-с-? ----------------------- Как Вам у нас нравится? 0
Kak---m-----s -ravit--a? K-- V-- u n-- n--------- K-k V-m u n-s n-a-i-s-a- ------------------------ Kak Vam u nas nravitsya?
Врло добро. Људи су драги. О-е---х--о-о- Лю-и-о-е-ь--р--т--е. О---- х------ Л--- о---- п-------- О-е-ь х-р-ш-. Л-д- о-е-ь п-и-т-ы-. ---------------------------------- Очень хорошо. Люди очень приятные. 0
O--enʹ---------- Lyu-- ---enʹ------tnyye. O----- k-------- L---- o----- p---------- O-h-n- k-o-o-h-. L-u-i o-h-n- p-i-a-n-y-. ----------------------------------------- Ochenʹ khorosho. Lyudi ochenʹ priyatnyye.
И крајолик ми се такође допада. И-л--дш-фт--н- --же --авится. И л------- м-- т--- н-------- И л-н-ш-ф- м-е т-ж- н-а-и-с-. ----------------------------- И ландшафт мне тоже нравится. 0
I landshaft mn--t-zhe-nravit---. I l-------- m-- t---- n--------- I l-n-s-a-t m-e t-z-e n-a-i-s-a- -------------------------------- I landshaft mne tozhe nravitsya.
Шта сте по занимању? К-- Вы-----ро-е--и-? К-- В- п- п--------- К-о В- п- п-о-е-с-и- -------------------- Кто Вы по профессии? 0
Kto Vy ---p-ofess-i? K-- V- p- p--------- K-o V- p- p-o-e-s-i- -------------------- Kto Vy po professii?
Ја сам преводилац. Я пере--дч--.-/---пер-в-д---а. Я п---------- / Я п----------- Я п-р-в-д-и-. / Я п-р-в-д-и-а- ------------------------------ Я переводчик. / Я переводчица. 0
Ya-pere---chik. ------e-e--d-hit--. Y- p----------- / Y- p------------- Y- p-r-v-d-h-k- / Y- p-r-v-d-h-t-a- ----------------------------------- Ya perevodchik. / Ya perevodchitsa.
Ја преводим књиге. Я п----ожу-кни-и. Я п------- к----- Я п-р-в-ж- к-и-и- ----------------- Я перевожу книги. 0
Ya pe------u k----. Y- p-------- k----- Y- p-r-v-z-u k-i-i- ------------------- Ya perevozhu knigi.
Јесте ли сами овде? Вы-здесь -----/ -д--? В- з---- о--- / о---- В- з-е-ь о-и- / о-н-? --------------------- Вы здесь один / одна? 0
Vy------ -----/-o-na? V- z---- o--- / o---- V- z-e-ʹ o-i- / o-n-? --------------------- Vy zdesʹ odin / odna?
Не, моја супруга / мој супруг је такође овде. Не-, м-- же-а-/ --- --- т-же---е--. Н--- м-- ж--- / м-- м-- т--- з----- Н-т- м-я ж-н- / м-й м-ж т-ж- з-е-ь- ----------------------------------- Нет, моя жена / мой муж тоже здесь. 0
Ne-- -o-a-z-e-a --m-y-muzh-to--e -d-s-. N--- m--- z---- / m-- m--- t---- z----- N-t- m-y- z-e-a / m-y m-z- t-z-e z-e-ʹ- --------------------------------------- Net, moya zhena / moy muzh tozhe zdesʹ.
А тамо су моје двоје деце. А в-- та- -вое ---- де-е-. А в-- т-- д--- м--- д----- А в-т т-м д-о- м-и- д-т-й- -------------------------- А вот там двое моих детей. 0
A vot-t-m -v-y---o-k---e---. A v-- t-- d---- m---- d----- A v-t t-m d-o-e m-i-h d-t-y- ---------------------------- A vot tam dvoye moikh detey.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Романски језици

Романски језици су матерњи језици 700 милиона људи на планети. Зато романска група језика спада у најзначајније на свету. Романски језици спадају у индоевропску језичну породицу. Сви романски језици воде порекло из латинског. Ово значи да су потомци језика који се говорио у старом Риму. Основа свих романских језика био је вулгарни латински. То је латински који се говорио у познијем античком добу. Вулгарни латински се Европом ширио римским освајањима. Из њега су се касније развили романски језици и дијалекти. Сам латински је у ствари италски језик. Око петнаест језика спада у ову групу. Врло је тешко установити њихов тачан број. Често је нејасно да ли су у питању независни језици или дијалекти. Током времена су неколики романски језици сасвим изумрли. Али су се зато развили и нови језици засновани на романским. То су креолски језици. У данашње време је шпански најраспрострањенији романски језик. Он спада у светске језике јер га говори преко 380 милиона људи. Романски језици су од великог интересовања за научнике. То је зато што је историја ове језичне групе одлично документована. Латински или римски текстови егзистирају већ 2500 година. Полазећи од ове поставке, лингвисти испитују настанак појединачних језика. На тај начин се могу истраживати правила на основи којих је неки језик настао. Многа од ових правила могу се применити и на друге језике. Граматика романских језика има сличну конструкцију. Али, најважније је да романски језици имају сличан речник. Уколико особа говори неки од романских језика, лакше ће научити други романски језик. Хвала ти, латински!
Да ли си знао?
Јапански језик спада сигурно у најфасцинантније језике. Нарочито је писмо за пуно људи интересантно. Састоји се од кинеских знакова и два слоговна писма. За јапански су такође карактеристични многи дијалекти. Они се деломице знатно разликују између себе. Може се десити да се два говорника из различитих подручја не разумеју. Јапански поседује мелодичан акценат. Када неку реч желимо да нагласимо, не говоримо је, значи, гласније. Мења се висина тонова. Око 130 милиона људи говори јапански. Већина њих, наравно, живи у Јапану. Међутим, и у Бразилу и Северној Америци има великих група говорника јапанског језика. То су потомци јапанских исељеника. Правих говорника јапанског као другог језика има релативно мало. Али управо то би нас требало мотивисати да научимо овај узбудљиви језик!