Рјечник

sr Негација 2   »   ru Отрицание 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [шестьдесят пять]

65 [shestʹdesyat pyatʹ]

Отрицание 2

[Otritsaniye 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Да ли је прстен скуп? Э-----льцо ----г-е? Э-- к----- д------- Э-о к-л-ц- д-р-г-е- ------------------- Это кольцо дорогое? 0
E-- k-------dor-go-e? E-- k------ d-------- E-o k-l-t-o d-r-g-y-? --------------------- Eto kolʹtso dorogoye?
Не, он кошта само стотину евра. Н-т- он----оит----г- -то-е-ро. Н--- о-- с---- в---- с-- е---- Н-т- о-о с-о-т в-е-о с-о е-р-. ------------------------------ Нет, оно стоит всего сто евро. 0
N-t, ono --oit -seg--st---e---. N--- o-- s---- v---- s-- y----- N-t- o-o s-o-t v-e-o s-o y-v-o- ------------------------------- Net, ono stoit vsego sto yevro.
Али ја имам само педесет. Но-у---н- -с---то-----п-т--е--т. Н- у м--- е--- т----- п--------- Н- у м-н- е-т- т-л-к- п-т-д-с-т- -------------------------------- Но у меня есть только пятьдесят. 0
No - -en-a--es---to--k- p---ʹd-s--t. N- u m---- y---- t----- p----------- N- u m-n-a y-s-ʹ t-l-k- p-a-ʹ-e-y-t- ------------------------------------ No u menya yestʹ tolʹko pyatʹdesyat.
Јеси ли већ готов / готовa? Т- у-е--о--в --готова? Т- у-- г---- / г------ Т- у-е г-т-в / г-т-в-? ---------------------- Ты уже готов / готова? 0
T- u--e -o-o- /-g--o--? T- u--- g---- / g------ T- u-h- g-t-v / g-t-v-? ----------------------- Ty uzhe gotov / gotova?
Не, још не. Н--- -о-а-н--. Н--- п--- н--- Н-т- п-к- н-т- -------------- Нет, пока нет. 0
Ne----o-a--et. N--- p--- n--- N-t- p-k- n-t- -------------- Net, poka net.
Али сам ускоро готов / готова. Н- я --ду-ско---г--о--------в-. Н- я б--- с---- г---- / г------ Н- я б-д- с-о-о г-т-в / г-т-в-. ------------------------------- Но я буду скоро готов / готова. 0
N- -a--u-u--------o--v - g-t--a. N- y- b--- s---- g---- / g------ N- y- b-d- s-o-o g-t-v / g-t-v-. -------------------------------- No ya budu skoro gotov / gotova.
Желиш ли још супе? Е-ё-суп-? Е-- с---- Е-ё с-п-? --------- Ещё супа? 0
Y----hë --p-? Y------ s---- Y-s-c-ë s-p-? ------------- Yeshchë supa?
Не, не желим више. Нет--я -ольш--н------. Н--- я б----- н- х---- Н-т- я б-л-ш- н- х-ч-. ---------------------- Нет, я больше не хочу. 0
N-t,-y- -ol---- ne k----u. N--- y- b------ n- k------ N-t- y- b-l-s-e n- k-o-h-. -------------------------- Net, ya bolʹshe ne khochu.
Али још један сладолед. Н- е---о--о--оро-е---. Н- е-- о--- м--------- Н- е-ё о-н- м-р-ж-н-е- ---------------------- Но ещё одно мороженое. 0
No y----hë -d-o mo-oz---o-e. N- y------ o--- m----------- N- y-s-c-ë o-n- m-r-z-e-o-e- ---------------------------- No yeshchë odno morozhenoye.
Станујеш ли већ дуго овде? Т- -д-сь -----авно-жив-шь? Т- з---- у-- д---- ж------ Т- з-е-ь у-е д-в-о ж-в-ш-? -------------------------- Ты здесь уже давно живёшь? 0
Ty z---ʹ -------vno ----ë--ʹ? T- z---- u--- d---- z-------- T- z-e-ʹ u-h- d-v-o z-i-ë-h-? ----------------------------- Ty zdesʹ uzhe davno zhivëshʹ?
Не, тек један месец. Не-,-----к- --и- м----. Н--- т----- о--- м----- Н-т- т-л-к- о-и- м-с-ц- ----------------------- Нет, только один месяц. 0
Net- --l----od----e---ts. N--- t----- o--- m------- N-t- t-l-k- o-i- m-s-a-s- ------------------------- Net, tolʹko odin mesyats.
Али већ познајем много људи. Н- я уже-зна- м-оги- л-дей. Н- я у-- з--- м----- л----- Н- я у-е з-а- м-о-и- л-д-й- --------------------------- Но я уже знаю многих людей. 0
N- ya-u--e-z-a-- m-o---h l-ud--. N- y- u--- z---- m------ l------ N- y- u-h- z-a-u m-o-i-h l-u-e-. -------------------------------- No ya uzhe znayu mnogikh lyudey.
Путујеш ли сутра кући? Т--зав----е--ш--до-ой? Т- з----- е---- д----- Т- з-в-р- е-е-ь д-м-й- ---------------------- Ты завтра едешь домой? 0
Ty--a-t-a--ede----dom-y? T- z----- y------ d----- T- z-v-r- y-d-s-ʹ d-m-y- ------------------------ Ty zavtra yedeshʹ domoy?
Не, тек за викенд. Н-т- --ль---н----х-д---. Н--- т----- н- в-------- Н-т- т-л-к- н- в-х-д-ы-. ------------------------ Нет, только на выходные. 0
N----t-lʹ-- na v-k--dnyye. N--- t----- n- v---------- N-t- t-l-k- n- v-k-o-n-y-. -------------------------- Net, tolʹko na vykhodnyye.
Али се враћам већ у недељу. Н- я ---ну-- -ж--в во-к--сен--. Н- я в------ у-- в в----------- Н- я в-р-у-ь у-е в в-с-р-с-н-е- ------------------------------- Но я вернусь уже в воскресенье. 0
N- -a-v-r-usʹ---he---v-skres---ye. N- y- v------ u--- v v------------ N- y- v-r-u-ʹ u-h- v v-s-r-s-n-y-. ---------------------------------- No ya vernusʹ uzhe v voskresenʹye.
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Т-----о-----е ---о--а-? Т--- д--- у-- в-------- Т-о- д-ч- у-е в-р-с-а-? ----------------------- Твоя дочь уже взрослая? 0
Tv----d---- u-he--zroslay-? T---- d---- u--- v--------- T-o-a d-c-ʹ u-h- v-r-s-a-a- --------------------------- Tvoya dochʹ uzhe vzroslaya?
Не, она има тек седамнаест година. Не-- е---о-ько--е-----а--. Н--- е- т----- с---------- Н-т- е- т-л-к- с-м-а-ц-т-. -------------------------- Нет, ей только семнадцать. 0
N--,-ye- t-l--o-se-n-dtsa--. N--- y-- t----- s----------- N-t- y-y t-l-k- s-m-a-t-a-ʹ- ---------------------------- Net, yey tolʹko semnadtsatʹ.
Али она већ има момка. Н- -------же--с-ь-д---. Н- у н-- у-- е--- д---- Н- у н-ё у-е е-т- д-у-. ----------------------- Но у неё уже есть друг. 0
N- u n-y- -z-e y---- -ru-. N- u n--- u--- y---- d---- N- u n-y- u-h- y-s-ʹ d-u-. -------------------------- No u neyë uzhe yestʹ drug.

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!