Рјечник

sr нешто смети   »   ru Можно (разрешается) (что-то делать)

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [семьдесят три]

73 [semʹdesyat tri]

Можно (разрешается) (что-то делать)

[Mozhno (razreshayetsya) (chto-to delatʹ)]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Те-е у-- можно--оди-ь -аш-н-? Тебе уже можно водить машину? Т-б- у-е м-ж-о в-д-т- м-ш-н-? ----------------------------- Тебе уже можно водить машину? 0
T-b- uz---m-z-no v--it---a-hi-u? Tebe uzhe mozhno voditʹ mashinu? T-b- u-h- m-z-n- v-d-t- m-s-i-u- -------------------------------- Tebe uzhe mozhno voditʹ mashinu?
Смеш ли већ пити алкохол? Т-бе у-е м-----п----ал---оль? Тебе уже можно пить алкоголь? Т-б- у-е м-ж-о п-т- а-к-г-л-? ----------------------------- Тебе уже можно пить алкоголь? 0
T-b--u-he-mozhno--itʹ-al-o-o-ʹ? Tebe uzhe mozhno pitʹ alkogolʹ? T-b- u-h- m-z-n- p-t- a-k-g-l-? ------------------------------- Tebe uzhe mozhno pitʹ alkogolʹ?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Теб---же -о--- -д-----за--ран---? Тебе уже можно одному за границу? Т-б- у-е м-ж-о о-н-м- з- г-а-и-у- --------------------------------- Тебе уже можно одному за границу? 0
T--- uz-e m-zhn- ----m--za---anitsu? Tebe uzhe mozhno odnomu za granitsu? T-b- u-h- m-z-n- o-n-m- z- g-a-i-s-? ------------------------------------ Tebe uzhe mozhno odnomu za granitsu?
смети М--н- (-а-ре---т-я--(-то-то-----ть) Можно (разрешается) (что-то делать) М-ж-о (-а-р-ш-е-с-) (-т---о д-л-т-) ----------------------------------- Можно (разрешается) (что-то делать) 0
Moz-no---a-r-----t-y-- -c-to--o de--t-) Mozhno (razreshaetsya) (chto-to delatʹ) M-z-n- (-a-r-s-a-t-y-) (-h-o-t- d-l-t-) --------------------------------------- Mozhno (razreshaetsya) (chto-to delatʹ)
Смемо ли овде пушити? Нам мож---зд--ь--урить? Нам можно здесь курить? Н-м м-ж-о з-е-ь к-р-т-? ----------------------- Нам можно здесь курить? 0
Nam-mozh-- --esʹ k-ri-ʹ? Nam mozhno zdesʹ kuritʹ? N-m m-z-n- z-e-ʹ k-r-t-? ------------------------ Nam mozhno zdesʹ kuritʹ?
Сме ли се овде пушити? З-----мо--о-курить? Здесь можно курить? З-е-ь м-ж-о к-р-т-? ------------------- Здесь можно курить? 0
Z-esʹ-mo--n--------? Zdesʹ mozhno kuritʹ? Z-e-ʹ m-z-n- k-r-t-? -------------------- Zdesʹ mozhno kuritʹ?
Сме ли се платити кредитном картицом? М-ж----апл--и-- -ре--т--- к-рточ---? Можно заплатить кредитной карточкой? М-ж-о з-п-а-и-ь к-е-и-н-й к-р-о-к-й- ------------------------------------ Можно заплатить кредитной карточкой? 0
Mozhn- z-plat-t----ed--no- k-r---hk--? Mozhno zaplatitʹ kreditnoy kartochkoy? M-z-n- z-p-a-i-ʹ k-e-i-n-y k-r-o-h-o-? -------------------------------------- Mozhno zaplatitʹ kreditnoy kartochkoy?
Сме ли се платити чеком? Мо-н- з-п-а---- -----? Можно заплатить чеком? М-ж-о з-п-а-и-ь ч-к-м- ---------------------- Можно заплатить чеком? 0
Mo--n- z-plati-- ------? Mozhno zaplatitʹ chekom? M-z-n- z-p-a-i-ʹ c-e-o-? ------------------------ Mozhno zaplatitʹ chekom?
Сме ли се платити само готовином? Мо-но--апла--т--то---о нали--ы--? Можно заплатить только наличными? М-ж-о з-п-а-и-ь т-л-к- н-л-ч-ы-и- --------------------------------- Можно заплатить только наличными? 0
M---n- z---a--tʹ -----o------hn-mi? Mozhno zaplatitʹ tolʹko nalichnymi? M-z-n- z-p-a-i-ʹ t-l-k- n-l-c-n-m-? ----------------------------------- Mozhno zaplatitʹ tolʹko nalichnymi?
Смем ли телефонирати? М-ж-- б-----нь-о позво-и-ь? Можно быстренько позвонить? М-ж-о б-с-р-н-к- п-з-о-и-ь- --------------------------- Можно быстренько позвонить? 0
M-z-n- --st-en-ko----vo----? Mozhno bystrenʹko pozvonitʹ? M-z-n- b-s-r-n-k- p-z-o-i-ʹ- ---------------------------- Mozhno bystrenʹko pozvonitʹ?
Смем ли нешто питати? М-ж-о-б------ьк- -----то-спр----ь? Можно быстренько кое-что спросить? М-ж-о б-с-р-н-к- к-е-ч-о с-р-с-т-? ---------------------------------- Можно быстренько кое-что спросить? 0
Moz--o --stren--o k----ch---s--o-i--? Mozhno bystrenʹko koye-chto sprositʹ? M-z-n- b-s-r-n-k- k-y---h-o s-r-s-t-? ------------------------------------- Mozhno bystrenʹko koye-chto sprositʹ?
Смем ли нешто рећи? Можн--мн--ч---т--с-аза-ь? Можно мне что-то сказать? М-ж-о м-е ч-о-т- с-а-а-ь- ------------------------- Можно мне что-то сказать? 0
Mo-h-- mne--h-o-to skaz-tʹ? Mozhno mne chto-to skazatʹ? M-z-n- m-e c-t---o s-a-a-ʹ- --------------------------- Mozhno mne chto-to skazatʹ?
Он не сме спавати у парку. Е-у-н--ьзя ---ть-в-п-рке. Ему нельзя спать в парке. Е-у н-л-з- с-а-ь в п-р-е- ------------------------- Ему нельзя спать в парке. 0
Ye-u ---ʹz-- s-a---v --rke. Yemu nelʹzya spatʹ v parke. Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ v p-r-e- --------------------------- Yemu nelʹzya spatʹ v parke.
Он не сме спавати у ауту. Е-у--ельз- -п-т- в --шин-. Ему нельзя спать в машине. Е-у н-л-з- с-а-ь в м-ш-н-. -------------------------- Ему нельзя спать в машине. 0
Y-mu-n-----a --a-ʹ - -a-h---. Yemu nelʹzya spatʹ v mashine. Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ v m-s-i-e- ----------------------------- Yemu nelʹzya spatʹ v mashine.
Он не сме спавати на железничкој станици. Е-у н--ь-я--п-ть-на в--за--. Ему нельзя спать на вокзале. Е-у н-л-з- с-а-ь н- в-к-а-е- ---------------------------- Ему нельзя спать на вокзале. 0
Y--- -e---y--s--t---a-vokzal-. Yemu nelʹzya spatʹ na vokzale. Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ n- v-k-a-e- ------------------------------ Yemu nelʹzya spatʹ na vokzale.
Смемо ли сести? Нам-мож-- п-и-е-т-? Нам можно присесть? Н-м м-ж-о п-и-е-т-? ------------------- Нам можно присесть? 0
Nam m---n--pr-s-s--? Nam mozhno prisestʹ? N-m m-z-n- p-i-e-t-? -------------------- Nam mozhno prisestʹ?
Смемо ли добити јеловник? Мож-- н------м---ет-----ю? Можно нам посмотреть меню? М-ж-о н-м п-с-о-р-т- м-н-? -------------------------- Можно нам посмотреть меню? 0
M-zh-- --m-p-sm--ret--m-ny-? Mozhno nam posmotretʹ menyu? M-z-n- n-m p-s-o-r-t- m-n-u- ---------------------------- Mozhno nam posmotretʹ menyu?
Можемо ли платити одвојено? Мо--- н---за-л-т-ть р-з-е-ь-о? Можно нам заплатить раздельно? М-ж-о н-м з-п-а-и-ь р-з-е-ь-о- ------------------------------ Можно нам заплатить раздельно? 0
M-zh-- -----a-la--t---a----ʹ-o? Mozhno nam zaplatitʹ razdelʹno? M-z-n- n-m z-p-a-i-ʹ r-z-e-ʹ-o- ------------------------------- Mozhno nam zaplatitʹ razdelʹno?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!