Рјечник

sr Дани у седмици   »   ru Дни недели

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [девять]

9 [devyatʹ]

Дни недели

Dni nedeli

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Понедељак по-едел---к п__________ п-н-д-л-н-к ----------- понедельник 0
pon---l-n-k p__________ p-n-d-l-n-k ----------- ponedelʹnik
Уторак в--р-ик в______ в-о-н-к ------- вторник 0
v--rnik v______ v-o-n-k ------- vtornik
Среда ср-да с____ с-е-а ----- среда 0
s-e-a s____ s-e-a ----- sreda
Четвртак ч-тв--г ч______ ч-т-е-г ------- четверг 0
che-v-rg c_______ c-e-v-r- -------- chetverg
Петак п-т---а п______ п-т-и-а ------- пятница 0
py-t----a p________ p-a-n-t-a --------- pyatnitsa
Субота суб-ота с______ с-б-о-а ------- суббота 0
subbo-a s______ s-b-o-a ------- subbota
Недеља вос--е-ен-е в__________ в-с-р-с-н-е ----------- воскресенье 0
v---r-se--ye v___________ v-s-r-s-n-y- ------------ voskresenʹye
Недеља неде-я н_____ н-д-л- ------ неделя 0
ne---ya n______ n-d-l-a ------- nedelya
од понедељка до недеље С п--е-е-ьни-а--- --скрес-нье С п___________ п_ в__________ С п-н-д-л-н-к- п- в-с-р-с-н-е ----------------------------- С понедельника по воскресенье 0
S--on---l-nika -- vo-k----n--e S p___________ p_ v___________ S p-n-d-l-n-k- p- v-s-r-s-n-y- ------------------------------ S ponedelʹnika po voskresenʹye
Први дан је понедељак. П-р--- --нь --о--о--де-----. П_____ д___ э__ п___________ П-р-ы- д-н- э-о п-н-д-л-н-к- ---------------------------- Первый день это понедельник. 0
P--vyy-denʹ--t- ---e-elʹn--. P_____ d___ e__ p___________ P-r-y- d-n- e-o p-n-d-l-n-k- ---------------------------- Pervyy denʹ eto ponedelʹnik.
Други дан је уторак. В--ро----нь-----в---ни-. В_____ д___ э__ в_______ В-о-о- д-н- э-о в-о-н-к- ------------------------ Второй день это вторник. 0
Vt-r-y --nʹ --- ----n-k. V_____ d___ e__ v_______ V-o-o- d-n- e-o v-o-n-k- ------------------------ Vtoroy denʹ eto vtornik.
Трећи дан је среда. Т----й-д-нь это-среда. Т_____ д___ э__ с_____ Т-е-и- д-н- э-о с-е-а- ---------------------- Третий день это среда. 0
T---iy-d--ʹ-e-o s--d-. T_____ d___ e__ s_____ T-e-i- d-n- e-o s-e-a- ---------------------- Tretiy denʹ eto sreda.
Четврти дан је четвртак. Че-в----- --нь -то-ч------. Ч________ д___ э__ ч_______ Ч-т-ё-т-й д-н- э-о ч-т-е-г- --------------------------- Четвёртый день это четверг. 0
C-etvë-t-y-d--- e----het---g. C_________ d___ e__ c________ C-e-v-r-y- d-n- e-o c-e-v-r-. ----------------------------- Chetvërtyy denʹ eto chetverg.
Пети дан је петак. П-----день --о -я-н-ца. П____ д___ э__ п_______ П-т-й д-н- э-о п-т-и-а- ----------------------- Пятый день это пятница. 0
P-a------n---to-pya--i-s-. P_____ d___ e__ p_________ P-a-y- d-n- e-o p-a-n-t-a- -------------------------- Pyatyy denʹ eto pyatnitsa.
Шести дан је субота. Ше--ой д-н---т---у-б-т-. Ш_____ д___ э__ с_______ Ш-с-о- д-н- э-о с-б-о-а- ------------------------ Шестой день это суббота. 0
S--st-y d-nʹ-e----ub-o--. S______ d___ e__ s_______ S-e-t-y d-n- e-o s-b-o-a- ------------------------- Shestoy denʹ eto subbota.
Седми дан је недеља. Се--мой--е---эт---о-к-е-ен-е. С______ д___ э__ в___________ С-д-м-й д-н- э-о в-с-р-с-н-е- ----------------------------- Седьмой день это воскресенье. 0
S-dʹm-- -enʹ -t-----k---en--e. S______ d___ e__ v____________ S-d-m-y d-n- e-o v-s-r-s-n-y-. ------------------------------ Sedʹmoy denʹ eto voskresenʹye.
Седмица има седам дана. Нед-ля -ос-о-т -з-сем- ---й. Н_____ с______ и_ с___ д____ Н-д-л- с-с-о-т и- с-м- д-е-. ---------------------------- Неделя состоит из семи дней. 0
Ne-e--a---sto-- -z-s----d-e-. N______ s______ i_ s___ d____ N-d-l-a s-s-o-t i- s-m- d-e-. ----------------------------- Nedelya sostoit iz semi dney.
Ми радимо само пет дана. Мы-раб-т--м --льк- --ть д---. М_ р_______ т_____ п___ д____ М- р-б-т-е- т-л-к- п-т- д-е-. ----------------------------- Мы работаем только пять дней. 0
M- -a--t-yem-t-l-ko--yatʹ-dn-y. M_ r________ t_____ p____ d____ M- r-b-t-y-m t-l-k- p-a-ʹ d-e-. ------------------------------- My rabotayem tolʹko pyatʹ dney.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!