Рјечник

sr Дани у седмици   »   ru Дни недели

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [девять]

9 [devyatʹ]

Дни недели

[Dni nedeli]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Понедељак п-н-де----к п---------- п-н-д-л-н-к ----------- понедельник 0
p-n---l-nik p---------- p-n-d-l-n-k ----------- ponedelʹnik
Уторак в-ор-ик в------ в-о-н-к ------- вторник 0
vt--nik v------ v-o-n-k ------- vtornik
Среда среда с---- с-е-а ----- среда 0
sr--a s---- s-e-a ----- sreda
Четвртак чет---г ч------ ч-т-е-г ------- четверг 0
c-e-v-rg c------- c-e-v-r- -------- chetverg
Петак пят--ца п------ п-т-и-а ------- пятница 0
pya-----a p-------- p-a-n-t-a --------- pyatnitsa
Субота с-----а с------ с-б-о-а ------- суббота 0
subb--a s------ s-b-o-a ------- subbota
Недеља во--р--е-ье в---------- в-с-р-с-н-е ----------- воскресенье 0
vos-r----ʹ-e v----------- v-s-r-s-n-y- ------------ voskresenʹye
Недеља н-де-я н----- н-д-л- ------ неделя 0
n-d---a n------ n-d-l-a ------- nedelya
од понедељка до недеље С-по-е--льни-- п- в-скр-с-нье С п----------- п- в---------- С п-н-д-л-н-к- п- в-с-р-с-н-е ----------------------------- С понедельника по воскресенье 0
S -o-e-elʹ-----p- voskr-s-n--e S p----------- p- v----------- S p-n-d-l-n-k- p- v-s-r-s-n-y- ------------------------------ S ponedelʹnika po voskresenʹye
Први дан је понедељак. Первы- д----это по---е---ик. П----- д--- э-- п----------- П-р-ы- д-н- э-о п-н-д-л-н-к- ---------------------------- Первый день это понедельник. 0
Per-y- d--ʹ---- -o---e---i-. P----- d--- e-- p----------- P-r-y- d-n- e-o p-n-d-l-n-k- ---------------------------- Pervyy denʹ eto ponedelʹnik.
Други дан је уторак. Вт-р-й де-ь -т--вт--ник. В----- д--- э-- в------- В-о-о- д-н- э-о в-о-н-к- ------------------------ Второй день это вторник. 0
Vt--oy d--- --o v------. V----- d--- e-- v------- V-o-o- d-n- e-o v-o-n-k- ------------------------ Vtoroy denʹ eto vtornik.
Трећи дан је среда. Т--т-й----ь --- сре-а. Т----- д--- э-- с----- Т-е-и- д-н- э-о с-е-а- ---------------------- Третий день это среда. 0
T--t---den---t--s-e-a. T----- d--- e-- s----- T-e-i- d-n- e-o s-e-a- ---------------------- Tretiy denʹ eto sreda.
Четврти дан је четвртак. Четвё-тый-д--- -то -е-в-р-. Ч-------- д--- э-- ч------- Ч-т-ё-т-й д-н- э-о ч-т-е-г- --------------------------- Четвёртый день это четверг. 0
Che-v-r-y- d-nʹ-e-o --e-v---. C--------- d--- e-- c-------- C-e-v-r-y- d-n- e-o c-e-v-r-. ----------------------------- Chetvërtyy denʹ eto chetverg.
Пети дан је петак. Пятый де-- э------ниц-. П---- д--- э-- п------- П-т-й д-н- э-о п-т-и-а- ----------------------- Пятый день это пятница. 0
Py--yy-d--- et---yatn-tsa. P----- d--- e-- p--------- P-a-y- d-n- e-o p-a-n-t-a- -------------------------- Pyatyy denʹ eto pyatnitsa.
Шести дан је субота. Ш----- -ень--т---у-б--а. Ш----- д--- э-- с------- Ш-с-о- д-н- э-о с-б-о-а- ------------------------ Шестой день это суббота. 0
S-e---y denʹ eto s-b-ota. S------ d--- e-- s------- S-e-t-y d-n- e-o s-b-o-a- ------------------------- Shestoy denʹ eto subbota.
Седми дан је недеља. С---м-й--ень-----в-ск--с-н-е. С------ д--- э-- в----------- С-д-м-й д-н- э-о в-с-р-с-н-е- ----------------------------- Седьмой день это воскресенье. 0
Sedʹm-y-d--ʹ-------s-res-nʹye. S------ d--- e-- v------------ S-d-m-y d-n- e-o v-s-r-s-n-y-. ------------------------------ Sedʹmoy denʹ eto voskresenʹye.
Седмица има седам дана. Неделя со-то--------м--д--й. Н----- с------ и- с--- д---- Н-д-л- с-с-о-т и- с-м- д-е-. ---------------------------- Неделя состоит из семи дней. 0
Ned-----so-t-i- -z----i---e-. N------ s------ i- s--- d---- N-d-l-a s-s-o-t i- s-m- d-e-. ----------------------------- Nedelya sostoit iz semi dney.
Ми радимо само пет дана. Мы--аботае------к- пя-ь дне-. М- р------- т----- п--- д---- М- р-б-т-е- т-л-к- п-т- д-е-. ----------------------------- Мы работаем только пять дней. 0
M--rab--ay-m--ol-k- --atʹ-d--y. M- r-------- t----- p---- d---- M- r-b-t-y-m t-l-k- p-a-ʹ d-e-. ------------------------------- My rabotayem tolʹko pyatʹ dney.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!