Рјечник

sr Прилози   »   ru Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

[Narechiya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
већ једном – још никада уж--од----ы –---- -и--г-а у-- о------ – е-- н------ у-е о-н-ж-ы – е-ё н-к-г-а ------------------------- уже однажды – ещё никогда 0
u-h--o------- - -e-hc-- ---o-da u--- o------- – y------ n------ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
Јесте ли већ једном били у Берлину? В----е -о---------ь-б-ва-и ----рл--е? В- у-- к----------- б----- в Б------- В- у-е к-г-а-н-б-д- б-в-л- в Б-р-и-е- ------------------------------------- Вы уже когда-нибудь бывали в Берлине? 0
Vy u--e---g---n--u-- b--ali - -e-li-e? V- u--- k----------- b----- v B------- V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
Не, још никада. Нет----- н--огда. Н--- е-- н------- Н-т- е-ё н-к-г-а- ----------------- Нет, ещё никогда. 0
Net------chë---kogd-. N--- y------ n------- N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
неко – нико К-о--о –-н-кто К----- – н---- К-о-т- – н-к-о -------------- Кто-то – никто 0
Kto----–-nikto K----- – n---- K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
Познајете ли овде некога? В- --ес- ко-----б-дь -н-е-е? В- з---- к---------- з------ В- з-е-ь к-г---и-у-ь з-а-т-? ---------------------------- Вы здесь кого-нибудь знаете? 0
V- -de-ʹ-kogo--i-u-- -nay--e? V- z---- k---------- z------- V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
Не, ја не познајем овде никога. Н--,-я--д--ь нико-о не з-а-. Н--- я з---- н----- н- з---- Н-т- я з-е-ь н-к-г- н- з-а-. ---------------------------- Нет, я здесь никого не знаю. 0
N--- -a--desʹ-n-k-----e-zn-yu. N--- y- z---- n----- n- z----- N-t- y- z-e-ʹ n-k-g- n- z-a-u- ------------------------------ Net, ya zdesʹ nikogo ne znayu.
још – не више Ещ- - -о-ь-- нет Е-- – б----- н-- Е-ё – б-л-ш- н-т ---------------- Ещё – больше нет 0
Y--h-h- - -ol-sh--n-t Y------ – b------ n-- Y-s-c-ë – b-l-s-e n-t --------------------- Yeshchë – bolʹshe net
Остајете ли још дуго овде? В---щ---о-г--з-е-ь буде-е? В- е-- д---- з---- б------ В- е-ё д-л-о з-е-ь б-д-т-? -------------------------- Вы ещё долго здесь будете? 0
V- y--h-hë----g--zde-ʹ-b-----? V- y------ d---- z---- b------ V- y-s-c-ë d-l-o z-e-ʹ b-d-t-? ------------------------------ Vy yeshchë dolgo zdesʹ budete?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н--,-- зде---буд--н- д--г-. Н--- я з---- б--- н- д----- Н-т- я з-е-ь б-д- н- д-л-о- --------------------------- Нет, я здесь буду не долго. 0
N-t,-y- zd-sʹ -u-- ne-d-l--. N--- y- z---- b--- n- d----- N-t- y- z-e-ʹ b-d- n- d-l-o- ---------------------------- Net, ya zdesʹ budu ne dolgo.
још нешто – ништа више Е-----о----уд- --н-чего------е Е-- ч--------- – н----- б----- Е-ё ч-о-н-б-д- – н-ч-г- б-л-ш- ------------------------------ Ещё что-нибудь – ничего больше 0
Y-s-c-ë --to---b--- - n----g---o-ʹ-he Y------ c---------- – n------ b------ Y-s-c-ë c-t---i-u-ʹ – n-c-e-o b-l-s-e ------------------------------------- Yeshchë chto-nibudʹ – nichego bolʹshe
Желите ли још нешто попити? Вы -оте-- -- -щ- --о---будь -о--т-? В- х----- б- е-- ч--------- п------ В- х-т-л- б- е-ё ч-о-н-б-д- п-п-т-? ----------------------------------- Вы хотели бы ещё что-нибудь попить? 0
V--kh-teli-by y--hchë --t---ib-dʹ--opitʹ? V- k------ b- y------ c---------- p------ V- k-o-e-i b- y-s-c-ë c-t---i-u-ʹ p-p-t-? ----------------------------------------- Vy khoteli by yeshchë chto-nibudʹ popitʹ?
Не, ја не желим ништа више. Н-т- я бо-ь-- -ич--- ---хоч-. Н--- я б----- н----- н- х---- Н-т- я б-л-ш- н-ч-г- н- х-ч-. ----------------------------- Нет, я больше ничего не хочу. 0
Ne-- ya-b-lʹshe--ic--go -e-k--c-u. N--- y- b------ n------ n- k------ N-t- y- b-l-s-e n-c-e-o n- k-o-h-. ---------------------------------- Net, ya bolʹshe nichego ne khochu.
већ нешто – још ништа Уже-чт--то-- -щё н--е-о У-- ч----- – е-- н----- У-е ч-о-т- – е-ё н-ч-г- ----------------------- Уже что-то – ещё ничего 0
U--- c--o-t- –---sh-h- ------o U--- c------ – y------ n------ U-h- c-t---o – y-s-c-ë n-c-e-o ------------------------------ Uzhe chto-to – yeshchë nichego
Јесте ли већ нешто јели? В- -же чт---и-у-ь ел-? В- у-- ч--------- е--- В- у-е ч-о-н-б-д- е-и- ---------------------- Вы уже что-нибудь ели? 0
V--u-he -h------u-- -e-i? V- u--- c---------- y---- V- u-h- c-t---i-u-ʹ y-l-? ------------------------- Vy uzhe chto-nibudʹ yeli?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Н--,-я--щё-н--ег- н- е- ---- --а. Н--- я е-- н----- н- е- / н- е--- Н-т- я е-ё н-ч-г- н- е- / н- е-а- --------------------------------- Нет, я ещё ничего не ел / не ела. 0
N-t,----ye-h--ë --ch--------el-- ne-yel-. N--- y- y------ n------ n- y-- / n- y---- N-t- y- y-s-c-ë n-c-e-o n- y-l / n- y-l-. ----------------------------------------- Net, ya yeshchë nichego ne yel / ne yela.
још неко – нико више Е-ё-к----о – ни-----о-ь-е Е-- к----- – н---- б----- Е-ё к-о-т- – н-к-о б-л-ш- ------------------------- Ещё кто-то – никто больше 0
Y---chë-k-o-to - n--t- --l-she Y------ k----- – n---- b------ Y-s-c-ë k-o-t- – n-k-o b-l-s-e ------------------------------ Yeshchë kto-to – nikto bolʹshe
Жели ли још неко кафу? Е-ё---о-ниб--- хоч-т к---? Е-- к--------- х---- к---- Е-ё к-о-н-б-д- х-ч-т к-ф-? -------------------------- Ещё кто-нибудь хочет кофе? 0
Ye-hch--kto----u-ʹ-kh-c-e--kof-? Y------ k--------- k------ k---- Y-s-c-ë k-o-n-b-d- k-o-h-t k-f-? -------------------------------- Yeshchë kto-nibudʹ khochet kofe?
Не, нико више. Н--, ------ -икт-. Н--- б----- н----- Н-т- б-л-ш- н-к-о- ------------------ Нет, больше никто. 0
N--- bolʹs---ni---. N--- b------ n----- N-t- b-l-s-e n-k-o- ------------------- Net, bolʹshe nikto.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.