Рјечник

sr У ресторану 2   »   ru В ресторане 2

30 [тридесет]

У ресторану 2

У ресторану 2

30 [тридцать]

30 [tridtsatʹ]

В ресторане 2

[V restorane 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Cок од јабуке, молим. О-и-----очны- ---, пожа-у--та. О--- я------- с--- п---------- О-и- я-л-ч-ы- с-к- п-ж-л-й-т-. ------------------------------ Один яблочный сок, пожалуйста. 0
Odi- ya---ch-yy ---,-----a--ysta. O--- y--------- s--- p----------- O-i- y-b-o-h-y- s-k- p-z-a-u-s-a- --------------------------------- Odin yablochnyy sok, pozhaluysta.
Лимунаду, молим. О-ин ---о-ад, п-жа--йс-а. О--- л------- п---------- О-и- л-м-н-д- п-ж-л-й-т-. ------------------------- Один лимонад, пожалуйста. 0
Od-- --m--ad,--------y-ta. O--- l------- p----------- O-i- l-m-n-d- p-z-a-u-s-a- -------------------------- Odin limonad, pozhaluysta.
Сок од парадајза, молим. О--н -о-атны- со-- по--л--ста. О--- т------- с--- п---------- О-и- т-м-т-ы- с-к- п-ж-л-й-т-. ------------------------------ Один томатный сок, пожалуйста. 0
Odin-tom-tny---o---pozh-lu-sta. O--- t------- s--- p----------- O-i- t-m-t-y- s-k- p-z-a-u-s-a- ------------------------------- Odin tomatnyy sok, pozhaluysta.
Ја бих радо чашу црвеног вина. Я----е- -ы-- х---------бо--- к-асн-го -ин-. Я х---- б- / х----- б- б---- к------- в---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- б-к-л к-а-н-г- в-н-. ------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы бокал красного вина. 0
Y- -hot-- b--/-kh-tela----boka- -ra---go -ina. Y- k----- b- / k------ b- b---- k------- v---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- b-k-l k-a-n-g- v-n-. ---------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by bokal krasnogo vina.
Ја бих радо чашу белог вина. Я х-т-- ---- х-тела бы---ка- ---о-о----а. Я х---- б- / х----- б- б---- б----- в---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- б-к-л б-л-г- в-н-. ----------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы бокал белого вина. 0
Ya---ote------ k--t--- -y---ka- -elo-o-v-n-. Y- k----- b- / k------ b- b---- b----- v---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- b-k-l b-l-g- v-n-. -------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by bokal belogo vina.
Ја бих радо флашу шампањца. Я-хотел--- - --т-ла -ы-----лк- ша-п-н-к---. Я х---- б- / х----- б- б------ ш----------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- б-т-л-у ш-м-а-с-о-о- ------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы бутылку шампанского. 0
Y--khote---- /-k-ot-l--by ---y-ku s--m-a---og-. Y- k----- b- / k------ b- b------ s------------ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- b-t-l-u s-a-p-n-k-g-. ----------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by butylku shampanskogo.
Волиш ли рибу? Ты лю--ш- --б-? Т- л----- р---- Т- л-б-ш- р-б-? --------------- Ты любишь рыбу? 0
Ty----bi-h--rybu? T- l------- r---- T- l-u-i-h- r-b-? ----------------- Ty lyubishʹ rybu?
Волиш ли говедину? Ты --бишь г----и-у? Т- л----- г-------- Т- л-б-ш- г-в-д-н-? ------------------- Ты любишь говядину? 0
T- -y-b-s-ʹ-g--yad-n-? T- l------- g--------- T- l-u-i-h- g-v-a-i-u- ---------------------- Ty lyubishʹ govyadinu?
Волиш ли свињетину? Ты--------сви-и-у? Т- л----- с------- Т- л-б-ш- с-и-и-у- ------------------ Ты любишь свинину? 0
Ty l------ʹ--vi-i--? T- l------- s------- T- l-u-i-h- s-i-i-u- -------------------- Ty lyubishʹ svininu?
Хтео / хтела бих нешто без меса. Я--о--- бы - х-т----бы -----и--дь-бе- мя--. Я х---- б- / х----- б- ч--------- б-- м---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-о-н-б-д- б-з м-с-. ------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы что-нибудь без мяса. 0
Y- ----e- b- - kh-t--- by ch-------d---ez--ya--. Y- k----- b- / k------ b- c---------- b-- m----- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-t---i-u-ʹ b-z m-a-a- ------------------------------------------------ Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ bez myasa.
Хтео / хтела бих плату са поврћем. Я-хот-л -- ---от--- -ы овощну--таре---. Я х---- б- / х----- б- о------ т------- Я х-т-л б- / х-т-л- б- о-о-н-ю т-р-л-у- --------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы овощную тарелку. 0
Y----ot-- by ---hote-- by ov--h--nu-u ta--l-u. Y- k----- b- / k------ b- o---------- t------- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- o-o-h-h-u-u t-r-l-u- ---------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by ovoshchnuyu tarelku.
Хтео / хтела бих нешто што не траје дуго. Я-хо--л-бы-/ --т-ла -- ----н---дь н---кор-ю--у-у. Я х---- б- / х----- б- ч--------- н- с----- р---- Я х-т-л б- / х-т-л- б- ч-о-н-б-д- н- с-о-у- р-к-. ------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы что-нибудь на скорую руку. 0
Y--k---el -- / kho-e-a ------o-ni---ʹ -a s-oru-u r-ku. Y- k----- b- / k------ b- c---------- n- s------ r---- Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- c-t---i-u-ʹ n- s-o-u-u r-k-. ------------------------------------------------------ Ya khotel by / khotela by chto-nibudʹ na skoruyu ruku.
Желите ли то с пиринчeм? В- хот-ли--- э-о - --сом? В- х----- б- э-- с р----- В- х-т-л- б- э-о с р-с-м- ------------------------- Вы хотели бы это с рисом? 0
Vy-----e-- b--e-- s -isom? V- k------ b- e-- s r----- V- k-o-e-i b- e-o s r-s-m- -------------------------- Vy khoteli by eto s risom?
Желите ли то с резанцима? Вы-х-те-и бы э-о---в--ми-е---? В- х----- б- э-- с в---------- В- х-т-л- б- э-о с в-р-и-е-ь-? ------------------------------ Вы хотели бы это с вермишелью? 0
Vy k-o---- b--et- s-v---is------? V- k------ b- e-- s v------------ V- k-o-e-i b- e-o s v-r-i-h-l-y-? --------------------------------- Vy khoteli by eto s vermishelʹyu?
Желите ли то с кромпиром? В- ---ел---ы-э-- с -а---фел-м? В- х----- б- э-- с к---------- В- х-т-л- б- э-о с к-р-о-е-е-? ------------------------------ Вы хотели бы это с картофелем? 0
Vy ------i--- e-o s k-r-o---em? V- k------ b- e-- s k---------- V- k-o-e-i b- e-o s k-r-o-e-e-? ------------------------------- Vy khoteli by eto s kartofelem?
То ми није укусно. Мн- эт--н- -------я. М-- э-- н- н-------- М-е э-о н- н-а-и-с-. -------------------- Мне это не нравится. 0
M-e-e-o n----a--tsy-. M-- e-- n- n--------- M-e e-o n- n-a-i-s-a- --------------------- Mne eto ne nravitsya.
Јело је хладно. Ед--хо-од-ая. Е-- х-------- Е-а х-л-д-а-. ------------- Еда холодная. 0
Y--a-khol--na-a. Y--- k---------- Y-d- k-o-o-n-y-. ---------------- Yeda kholodnaya.
То ja нисам наручио / наручила. Я-эт--о не---каз-вал --н- за----в-ла. Я э---- н- з-------- / н- з---------- Я э-о-о н- з-к-з-в-л / н- з-к-з-в-л-. ------------------------------------- Я этого не заказывал / не заказывала. 0
Y- etog-----z-kaz--al-/ n--z------ala. Y- e---- n- z-------- / n- z---------- Y- e-o-o n- z-k-z-v-l / n- z-k-z-v-l-. -------------------------------------- Ya etogo ne zakazyval / ne zakazyvala.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и реклама

Реклама представља специјалан облик комуникације. Сврха му је успостављање контакта између произвођача и потрошача. Као и сваки други облик комуникације и рекламирање има дугу историју. Политичари и кафане рекламирају се још од од античких времена. Језик рекламе употребљава специфичне елементе реторике. Пошто има циљ, она је планирана комуникација. Усмерена је буђењу пажње и интересовања конзумената. Али изнад свега намера јој је да нам пробуди жељу за одређеним предметом и наведе нас да га купимо. Из тог разлога је језик рекламе веома једноставан. Користи се мали број речи и једноставни слогани. Ово би требало да нас наведе да добро запамтимо њихову поруку. Уобичајена је употреба извесних врста речи као што су придеви и суперлативи. Оне описују неки предмет као изузетно користан. Зато је језик рекламе увек врло позитиван. Занимљиво је рећи да култура увек условљава језик рекламе. Зато је у стању да нам много тога каже о једној култури. У данашње време појмови као што је лепота или младост доминирају многим друштвима. Речи “будућност” и “безбедност” се такође често помињу. Енглески се радо користи посебно у западним друштвима. Сматра се да је то један модеран и међународни језик. Због тога одлично функционише када су у питању технички производи. Елементи из романских језика употрбљавају се када су у питању уживања и страсти. Они се радо примењују када су у питању прехрамбени производи и козметика. Они који се служе дијалектом радо наглашавају вредности као што су домовина и традиција. Имена производа су врло често неологизми - измишљени изрази. Они углавном немају никакво значење, већ само лепо звуче. Имена неких производа направила су чак и каријеру! Име једне врсте усисивача за прашину (Хувер), чак је постало и глагол ( to hoover -усисивати прашину)!
Да ли си знао?
Холандски спада у групу западногерманских језика. То значи да је сродан с немачким и енглеским. Холандски је матерњи језик за око 25 милиона људи. Већина њих живи у Холандији и Белгији. Али холандски се говори и у Индонезији и Суринаму. Разлог томе је што је Холандија некад била колонијална сила. Тако је холандски био база за разне креолске језике. И јужноафрички африканс је настао из холандског. То је најмлађи члан германске језичке породице. За холандски су карактеристичне многе речи из других језика. Посебно снажан утицај је пре имао француски. Често су преузимане и речи из немачког. Већ неколико деценија у овај језик долази све више енглеских речи. Неки се зато плаше да ће холандски у будућности потпуно нестати.