српски » руски   нешто образложити 3


77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

-

+ 77 [семьдесят семь]77 [semʹdesyat semʹ]

+ Что-то обосновывать 3Chto-to obosnovyvatʹ 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

-

77 [семьдесят семь]
77 [semʹdesyat semʹ]

Что-то обосновывать 3
Chto-to obosnovyvatʹ 3

Кликните да видите текст:   
српскирусский
Зашто не једете торту? По---- В- н- е---- т---?
P------ V- n- y----- t---?
+
Ја морам смршати. Я д----- / д----- с------- в--.
Y- d------ / d------ s------- v--.
+
Ја је не једем, јер морам смршати. Я е-- н- е-- п----- ч-- я д----- / д----- с------- в--.
Y- y--- n- y--- p----- c--- y- d------ / d------ s------- v--.
+
   
Зашто не пијете пиво? По---- В- н- п---- п---?
P------ V- n- p----- p---?
+
Ја морам још возити. Я е-- д----- / д----- е----.
Y- y------ d------ / d------ y------.
+
Ја га не пијем, јер још морам возити. Я е-- н- п--- п----- ч-- я е-- д----- / д----- е----.
Y- y--- n- p---- p----- c--- y- y------ d------ / d------ y------.
+
   
Зашто не пијеш кафу? По---- т- н- п---- к---?
P------ t- n- p------ k---?
+
Хладна је. Он х-------.
O- k--------.
+
Ја је не пијем, јер је хладна. Я е-- н- п--- п----- ч-- о- х-------.
Y- y--- n- p---- p----- c--- o- k--------.
+
   
Зашто не пијеш чај? По---- т- н- п---- ч--?
P------ t- n- p------ c---?
+
Немам шећера. У м--- н-- с-----.
U m---- n-- s------.
+
Ја га не пијем, јер немам шећера. Я е-- н- п--- п----- ч-- у м--- н-- с-----.
Y- y--- n- p---- p----- c--- u m---- n-- s------.
+
   
Зашто не једете супу? По---- В- н- е---- с--?
P------ V- n- y----- s--?
+
Ја је нисам наручио / наручила. Я е-- н- з-------- / н- з---------.
Y- y--- n- z-------- / n- z---------.
+
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Я е-- н- е-- п----- ч-- я е-- н- з-------- / н- з---------.
Y- y--- n- y--- p----- c--- y- y--- n- z-------- / n- z---------.
+
   
Зашто не једете месо? По---- В- н- е---- м---?
P------ V- n- y----- m----?
+
Ја сам вегетеријанац. Я в----------- / в-----------.
Y- v------------ / v-----------.
+
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Я е-- н- е-- п----- ч-- я в----------- / в-----------.
Y- y--- n- y--- p----- c--- y- v------------ / v-----------.
+
   

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење.

Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…
Одгонетните језик!
Каталонски спада у породицу романских језика. У блиском је сродству са шпанским, француским и италијанским. Говори се у Андори, у шпанској регији Каталонији и на Балеарским острвима. Каталонски се говори и у деловима Арагона и Валенције. Укупно око 12 милиона људи говори или разуме _______. Језик је настао између 8. и 10. века у подручју Пиринеја. Територијалним освајањима се затим проширио на југ и исток.

Важно је знати да _______ није дијалекат шпанског. Развио се из вулгарног латинског и важи за посебан језик. Шпанци или Латиноамериканци га значи не разумеју аутоматски. Многе структуре ******ског су сличне онима у другим романским језицима. Међутим, има и неколико посебности које се на појављују у другим језицима. Говорници ******ског су веома поносни на свој језик. И политика се већ неколико деценија активно заузима за _______. Учите _______, овај језик има будућност!