Рјечник

sr нешто морати   »   pa ਜ਼ਰੂਰੀ ਕੰਮ

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [ਬਹੱਤਰ]

72 [Bahatara]

ਜ਼ਰੂਰੀ ਕੰਮ

[zarūrī kama]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
морати ਜ਼-ੂ-ੀ--ੱ-ਾਂ ਜ਼---- ਗ---- ਜ਼-ੂ-ੀ ਗ-ਲ-ਂ ----------- ਜ਼ਰੂਰੀ ਗੱਲਾਂ 0
z-rūrī ga--ṁ z----- g---- z-r-r- g-l-ṁ ------------ zarūrī galāṁ
Ја морам послати писмо. ਮ-- ਚ-ੱਠ- ਭ-ਜਣੀ---। ਮ-- ਚ---- ਭ---- ਹ-- ਮ-ਂ ਚ-ੱ-ੀ ਭ-ਜ-ੀ ਹ-। ------------------- ਮੈਂ ਚਿੱਠੀ ਭੇਜਣੀ ਹੈ। 0
m-i- c-ṭ-ī---ējaṇ- --i. m--- c---- b------ h--- m-i- c-ṭ-ī b-ē-a-ī h-i- ----------------------- maiṁ ciṭhī bhējaṇī hai.
Ја морам платити хотел. ਮੈ--ਹੋਟ- ਨ-- ਪ-----ੇਣ- -ਨ। ਮ-- ਹ--- ਨ-- ਪ--- ਦ--- ਹ-- ਮ-ਂ ਹ-ਟ- ਨ-ੰ ਪ-ਸ- ਦ-ਣ- ਹ-। -------------------------- ਮੈਂ ਹੋਟਲ ਨੂੰ ਪੈਸੇ ਦੇਣੇ ਹਨ। 0
M--ṁ hō-ala n--p-is- -ēṇē---na. M--- h----- n- p---- d--- h---- M-i- h-ṭ-l- n- p-i-ē d-ṇ- h-n-. ------------------------------- Maiṁ hōṭala nū paisē dēṇē hana.
Ти мораш рано устати. ਤੂੰ--ਲਦ--ਜਾ-ਣਾ ਹੈ। ਤ-- ਜ--- ਜ---- ਹ-- ਤ-ੰ ਜ-ਦ- ਜ-ਗ-ਾ ਹ-। ------------------ ਤੂੰ ਜਲਦੀ ਜਾਗਣਾ ਹੈ। 0
Tū j-lad----gaṇā--a-. T- j----- j----- h--- T- j-l-d- j-g-ṇ- h-i- --------------------- Tū jaladī jāgaṇā hai.
Ти мораш пуно радити. ਤੂ---ਹ-- ਕੰਮ ਕਰਨ- --। ਤ-- ਬ--- ਕ-- ਕ--- ਹ-- ਤ-ੰ ਬ-ੁ- ਕ-ਮ ਕ-ਨ- ਹ-। --------------------- ਤੂੰ ਬਹੁਤ ਕੰਮ ਕਰਨਾ ਹੈ। 0
Tū ba-u-- k-m- k-r--ā--a-. T- b----- k--- k----- h--- T- b-h-t- k-m- k-r-n- h-i- -------------------------- Tū bahuta kama karanā hai.
Ти мораш бити тачан / тачнa. ਤ-ੰ-ਸਮੇ---ੇ--ਾ-ਾ-ਹੈ। ਤ-- ਸ--- ਤ- ਜ--- ਹ-- ਤ-ੰ ਸ-ੇ- ਤ- ਜ-ਣ- ਹ-। -------------------- ਤੂੰ ਸਮੇਂ ਤੇ ਜਾਣਾ ਹੈ। 0
Tū---m----ē-j--ā --i. T- s---- t- j--- h--- T- s-m-ṁ t- j-ṇ- h-i- --------------------- Tū samēṁ tē jāṇā hai.
Он мора напунити резервоар. ਉਸਨ--ਪ-ਟ--- -ੈ----ੈ। ਉ--- ਪ----- ਲ--- ਹ-- ਉ-ਨ- ਪ-ਟ-ੋ- ਲ-ਣ- ਹ-। -------------------- ਉਸਨੇ ਪੈਟਰੋਲ ਲੈਣਾ ਹੈ। 0
U-an---a-ṭa---a-l-iṇ- h-i. U---- p-------- l---- h--- U-a-ē p-i-a-ō-a l-i-ā h-i- -------------------------- Usanē paiṭarōla laiṇā hai.
Он мора поправити ауто. ਉ-ਨੇ--ਂ--- -ੱ-ੀ --- ਕ-----ੀ ਹੈ। ਉ--- ਆ---- ਗ--- ਠ-- ਕ------ ਹ-- ਉ-ਨ- ਆ-ਪ-ੀ ਗ-ਡ- ਠ-ਕ ਕ-ਵ-ਉ-ੀ ਹ-। ------------------------------- ਉਸਨੇ ਆਂਪਣੀ ਗੱਡੀ ਠੀਕ ਕਰਵਾਉਣੀ ਹੈ। 0
U-a-- -mp--ī-gaḍ- ṭh-k- ka-a-ā---- h--. U---- ā----- g--- ṭ---- k--------- h--- U-a-ē ā-p-ṇ- g-ḍ- ṭ-ī-a k-r-v-'-ṇ- h-i- --------------------------------------- Usanē āmpaṇī gaḍī ṭhīka karavā'uṇī hai.
Он мора oпрати ауто. ਉਸ----ਪ-- ---ੀ-ਧਵ-ਉਣ----। ਉ--- ਆ--- ਗ--- ਧ----- ਹ-- ਉ-ਨ- ਆ-ਣ- ਗ-ਡ- ਧ-ਾ-ਣ- ਹ-। ------------------------- ਉਸਨੇ ਆਪਣੀ ਗੱਡੀ ਧਵਾਉਣੀ ਹੈ। 0
Usanē--p-ṇī-gaḍī dh-v--uṇ--h-i. U---- ā---- g--- d-------- h--- U-a-ē ā-a-ī g-ḍ- d-a-ā-u-ī h-i- ------------------------------- Usanē āpaṇī gaḍī dhavā'uṇī hai.
Она мора куповати. ਉ-ਨੇ ਖ-ੀਦ---ੀ -ਰ---ਹ-। ਉ--- ਖ------- ਕ--- ਹ-- ਉ-ਨ- ਖ-ੀ-ਦ-ਰ- ਕ-ਨ- ਹ-। ---------------------- ਉਸਨੇ ਖਰੀਦਦਾਰੀ ਕਰਨੀ ਹੈ। 0
Usan- -----da--rī k-ranī-ha-. U---- k---------- k----- h--- U-a-ē k-a-ī-a-ā-ī k-r-n- h-i- ----------------------------- Usanē kharīdadārī karanī hai.
Она мора чистити стан. ਉ--- -- ਸਾਫ --ਨਾ -ੈ। ਉ--- ਘ- ਸ-- ਕ--- ਹ-- ਉ-ਨ- ਘ- ਸ-ਫ ਕ-ਨ- ਹ-। -------------------- ਉਸਨੇ ਘਰ ਸਾਫ ਕਰਨਾ ਹੈ। 0
U--nē -h--a-s-p-- kar--ā--a-. U---- g---- s---- k----- h--- U-a-ē g-a-a s-p-a k-r-n- h-i- ----------------------------- Usanē ghara sāpha karanā hai.
Она мора прати веш. ਉਸਨ- --ਪ-- ਧ-ਣੇ---। ਉ--- ਕ---- ਧ--- ਹ-- ਉ-ਨ- ਕ-ਪ-ੇ ਧ-ਣ- ਹ-। ------------------- ਉਸਨੇ ਕੱਪੜੇ ਧੋਣੇ ਹਨ। 0
U-a-ē-kap-ṛē-d-ōṇē --na. U---- k----- d---- h---- U-a-ē k-p-ṛ- d-ō-ē h-n-. ------------------------ Usanē kapaṛē dhōṇē hana.
Ми морамо одмах ићи у школу. ਅ--ਂ -ੁਰ-ਤ ---- ਜ-ਣ--ਹੈ। ਅ--- ਤ---- ਸ--- ਜ--- ਹ-- ਅ-ੀ- ਤ-ਰ-ਤ ਸ-ੂ- ਜ-ਣ- ਹ-। ------------------------ ਅਸੀਂ ਤੁਰੰਤ ਸਕੂਲ ਜਾਣਾ ਹੈ। 0
A--ṁ t---t--s---l- -āṇ---ai. A--- t----- s----- j--- h--- A-ī- t-r-t- s-k-l- j-ṇ- h-i- ---------------------------- Asīṁ turata sakūla jāṇā hai.
Ми морамо одмах ићи на посао. ਅਸੀ- --ਰ-ਤ ਕੰਮ -ੇ-ਜਾ-ਾ-ਹੈ। ਅ--- ਤ---- ਕ-- ਤ- ਜ--- ਹ-- ਅ-ੀ- ਤ-ਰ-ਤ ਕ-ਮ ਤ- ਜ-ਣ- ਹ-। -------------------------- ਅਸੀਂ ਤੁਰੰਤ ਕੰਮ ਤੇ ਜਾਣਾ ਹੈ। 0
A--ṁ-turat- k-m- tē-jāṇā-h-i. A--- t----- k--- t- j--- h--- A-ī- t-r-t- k-m- t- j-ṇ- h-i- ----------------------------- Asīṁ turata kama tē jāṇā hai.
Ми морамо одмах ићи лекару. ਅ--- -ੁ-ੰਤ-ਡਾ------ਲ ਜ-ਣਾ-ਹੈ। ਅ--- ਤ---- ਡ---- ਕ-- ਜ--- ਹ-- ਅ-ੀ- ਤ-ਰ-ਤ ਡ-ਕ-ਰ ਕ-ਲ ਜ-ਣ- ਹ-। ----------------------------- ਅਸੀਂ ਤੁਰੰਤ ਡਾਕਟਰ ਕੋਲ ਜਾਣਾ ਹੈ। 0
As-ṁ-tur--a-ḍā-aṭ--- ---- j-ṇā --i. A--- t----- ḍ------- k--- j--- h--- A-ī- t-r-t- ḍ-k-ṭ-r- k-l- j-ṇ- h-i- ----------------------------------- Asīṁ turata ḍākaṭara kōla jāṇā hai.
Ви морате чекати аутобус. ਤ---ਂ --ਸ-ਦ- -ਡੀ---ਰ-- -ੈ। ਤ---- ਬ-- ਦ- ਉ--- ਕ--- ਹ-- ਤ-ਸ-ਂ ਬ-ਸ ਦ- ਉ-ੀ- ਕ-ਨ- ਹ-। -------------------------- ਤੁਸੀਂ ਬੱਸ ਦੀ ਉਡੀਕ ਕਰਨੀ ਹੈ। 0
T-s-ṁ b--a--- --īka -ara-ī---i. T---- b--- d- u---- k----- h--- T-s-ṁ b-s- d- u-ī-a k-r-n- h-i- ------------------------------- Tusīṁ basa dī uḍīka karanī hai.
Ви морате чекати воз. ਤੁ-ੀ--ਟ-ਰ-- ਦ- ---ਕ ---ੀ ਹੈ। ਤ---- ਟ---- ਦ- ਉ--- ਕ--- ਹ-- ਤ-ਸ-ਂ ਟ-ਰ-ਨ ਦ- ਉ-ੀ- ਕ-ਨ- ਹ-। ---------------------------- ਤੁਸੀਂ ਟ੍ਰੇਨ ਦੀ ਉਡੀਕ ਕਰਨੀ ਹੈ। 0
T--ī----ēn- d- -ḍ-ka k-r-n--ha-. T---- ṭ---- d- u---- k----- h--- T-s-ṁ ṭ-ē-a d- u-ī-a k-r-n- h-i- -------------------------------- Tusīṁ ṭrēna dī uḍīka karanī hai.
Ви морате чекати такси. ਤੁ--ਂ-ਟੈਕਸੀ ਦੀ--ਡ-ਕ---ਨ--ਹੈ। ਤ---- ਟ---- ਦ- ਉ--- ਕ--- ਹ-- ਤ-ਸ-ਂ ਟ-ਕ-ੀ ਦ- ਉ-ੀ- ਕ-ਨ- ਹ-। ---------------------------- ਤੁਸੀਂ ਟੈਕਸੀ ਦੀ ਉਡੀਕ ਕਰਨੀ ਹੈ। 0
Tus-ṁ ṭa-k----dī-u-īk--kara-ī-h-i. T---- ṭ------ d- u---- k----- h--- T-s-ṁ ṭ-i-a-ī d- u-ī-a k-r-n- h-i- ---------------------------------- Tusīṁ ṭaikasī dī uḍīka karanī hai.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...