Рјечник

sr Постављати питања 1   »   pa ਪ੍ਰਸ਼ਨ ਪੁਛਣਾ 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [ਬਾਹਠ]

62 [bāhaṭha]

ਪ੍ਰਸ਼ਨ ਪੁਛਣਾ 1

[praśana puchaṇā 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
учити ਸਿ---ਾ ਸਿੱਖਣਾ 0
s------ si----ā sikhaṇā s-k-a-ā -------
Уче ли ученици много? ਕੀ ਵ------- ਬ--- ਸ--- ਰ-- ਹ-? ਕੀ ਵਿਦਿਆਰਥੀ ਬਹੁਤ ਸਿੱਖ ਰਹੇ ਹਨ? 0
k- v---'ā----- b----- s---- r--- h---? kī v---------- b----- s---- r--- h---? kī vidi'ārathī bahuta sikha rahē hana? k- v-d-'ā-a-h- b-h-t- s-k-a r-h- h-n-? -------'-----------------------------?
Не, они уче мало. ਨਹ----- ਘ-- ਸ--- ਰ-- ਹ-। ਨਹੀਂ,ਉਹ ਘੱਟ ਸਿੱਖ ਰਹੇ ਹਨ। 0
N----,u-- g---- s---- r--- h---. Na------- g---- s---- r--- h---. Nahīṁ,uha ghaṭa sikha rahē hana. N-h-ṁ,u-a g-a-a s-k-a r-h- h-n-. -----,-------------------------.
питати ਪ੍--- ਪ----ਾ ਪ੍ਰਸ਼ਨ ਪੁੱਛਣਾ 0
P------ p------ Pr----- p-----ā Praśana puchaṇā P-a-a-a p-c-a-ā ---------------
Питате ли често учитеља? ਕੀ ਤ---- ਬ-- – ਬ-- ਆ--- ਅ----- ਪ---- ਪ---- ਪ----- ਹ-? ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਬਾਰ – ਬਾਰ ਆਪਣੇ ਅਧਿਆਪਕ ਪਾਸੋਂ ਪ੍ਰਸ਼ਨ ਪੁੱਛਦੇ ਹੋ? 0
k- t---- b--- – b--- ā---- a---'ā---- p---- p------ p------ h-? kī t---- b--- – b--- ā---- a--------- p---- p------ p------ h-? kī tusīṁ bāra – bāra āpaṇē adhi'āpaka pāsōṁ praśana puchadē hō? k- t-s-ṁ b-r- – b-r- ā-a-ē a-h-'ā-a-a p-s-ṁ p-a-a-a p-c-a-ē h-? --------------–----------------'------------------------------?
Не, не питам га често. ਨਹ--- ਮ-- ਉ---- ਤ-- ਬ-- – ਬ-- ਨ--- ਪ----- / ਪ-----। ਨਹੀਂ, ਮੈਂ ਉਹਨਾਂ ਤੋਂ ਬਾਰ – ਬਾਰ ਨਹੀਂ ਪੁੱਛਦਾ / ਪੁੱਛਦੀ। 0
N----, m--- u----- t-- b--- – b--- n---- p------/ p------. Na---- m--- u----- t-- b--- – b--- n---- p------/ p------. Nahīṁ, maiṁ uhanāṁ tōṁ bāra – bāra nahīṁ puchadā/ puchadī. N-h-ṁ, m-i- u-a-ā- t-ṁ b-r- – b-r- n-h-ṁ p-c-a-ā/ p-c-a-ī. -----,----------------------–-------------------/--------.
одговорити ਉੱ-- ਦ--ਾ ਉੱਤਰ ਦੇਣਾ 0
U---- d--- Ut--- d--ā Utara dēṇā U-a-a d-ṇ- ----------
Одговорите, молим Вас. ਕਿ--- ਕ--- ਉ--- ਦ--। ਕਿਰਪਾ ਕਰਕੇ ਉੱਤਰ ਦਿਓ। 0
k----- k----- u---- d-'ō. ki---- k----- u---- d---. kirapā karakē utara di'ō. k-r-p- k-r-k- u-a-a d-'ō. ----------------------'-.
Ја одговарам. ਮੈ- ਉ--- ਦ---- / ਦ---- ਹ--। ਮੈਂ ਉੱਤਰ ਦਿੰਦਾ / ਦਿੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M--- u---- d---/ d--- h--. Ma-- u---- d---/ d--- h--. Maiṁ utara didā/ didī hāṁ. M-i- u-a-a d-d-/ d-d- h-ṁ. ---------------/---------.
радити ਕੰ- ਕ--ਾ ਕੰਮ ਕਰਨਾ 0
K--- k----- Ka-- k----ā Kama karanā K-m- k-r-n- -----------
Ради ли он управо? ਕੀ ਉ- ਇ- ਸ--- ਕ-- ਕ- ਰ--- ਹ-? ਕੀ ਉਹ ਇਸ ਸਮੇਂ ਕੰਮ ਕਰ ਰਿਹਾ ਹੈ? 0
k- u-- i-- s---- k--- k--- r--- h--? kī u-- i-- s---- k--- k--- r--- h--? kī uha isa samēṁ kama kara rihā hai? k- u-a i-a s-m-ṁ k-m- k-r- r-h- h-i? -----------------------------------?
Да, управо ради. ਜੀ ਹ--- ਇ- ਸ--- ਉ- ਕ-- ਕ- ਰ--- ਹ-। ਜੀ ਹਾਂ, ਇਸ ਸਮੇਂ ਉਹ ਕੰਮ ਕਰ ਰਿਹਾ ਹੈ। 0
J- h--, i-- s---- u-- k--- k--- r--- h--. Jī h--- i-- s---- u-- k--- k--- r--- h--. Jī hāṁ, isa samēṁ uha kama kara rihā hai. J- h-ṁ, i-a s-m-ṁ u-a k-m- k-r- r-h- h-i. ------,---------------------------------.
долазити ਆਉ-ਾ ਆਉਣਾ 0
Ā'u-- Ā'--ā Ā'uṇā Ā'u-ā -'---
Долазите ли Ви? ਕੀ ਤ---- ਆ ਰ-- ਹ-? ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਆ ਰਹੇ ਹੋ? 0
k- t---- ā r--- h-? kī t---- ā r--- h-? kī tusīṁ ā rahē hō? k- t-s-ṁ ā r-h- h-? ------------------?
Да, долазимо одмах. ਜੀ ਹ--- ਅ--- ਜ--- ਆ ਰ-- ਹ--। ਜੀ ਹਾਂ, ਅਸੀਂ ਜਲਦੀ ਆ ਰਹੇ ਹਾਂ। 0
J- h--, a--- j----- ā r--- h--. Jī h--- a--- j----- ā r--- h--. Jī hāṁ, asīṁ jaladī ā rahē hāṁ. J- h-ṁ, a-ī- j-l-d- ā r-h- h-ṁ. ------,-----------------------.
становати ਰਹ--ਾ ਰਹਿਣਾ 0
R----- Ra---ā Rahiṇā R-h-ṇ- ------
Станујете ли у Берлину? ਕੀ ਤ-- ਬ---- ਵ--- ਰ----- / ਰ----- ਹ--? ਕੀ ਤੂੰ ਬਰਲਿਨ ਵਿੱਚ ਰਹਿੰਦਾ / ਰਹਿੰਦੀ ਹੈਂ? 0
k- t- b------- v--- r-----/ r----- h---? kī t- b------- v--- r-----/ r----- h---? kī tū baralina vica rahidā/ rahidī haiṁ? k- t- b-r-l-n- v-c- r-h-d-/ r-h-d- h-i-? --------------------------/------------?
Да, ја станујем у Берлину. ਜੀ ਹ--- ਮ-- ਬ---- ਵ--- ਰ----- / ਰ----- ਹ--। ਜੀ ਹਾਂ, ਮੈਂ ਬਰਲਿਨ ਵਿੱਚ ਰਹਿੰਦਾ / ਰਹਿੰਦੀ ਹਾਂ। 0
J- h--, m--- b------- v--- r-----/ r----- h--. Jī h--- m--- b------- v--- r-----/ r----- h--. Jī hāṁ, maiṁ baralina vica rahidā/ rahidī hāṁ. J- h-ṁ, m-i- b-r-l-n- v-c- r-h-d-/ r-h-d- h-ṁ. ------,--------------------------/-----------.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!