Рјечник

sr Прошлост 3   »   pa ਭੂਤਕਾਲ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ਤਰਿਆਸੀ]

83 [Tari\'āsī]

ਭੂਤਕਾਲ 3

[bhūtakāla 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
телефонирати ਟੈ--ਫੋ--ਕ--ਾ ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕਰਨ- ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਨ- ------------ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕਰਨਾ 0
ṭ-i---hōn- ka---ā ṭailīphōna karanā ṭ-i-ī-h-n- k-r-n- ----------------- ṭailīphōna karanā
Ја сам телефонирао / телефонирала. ਮ-ਂ --ਲੀ----ਕੀ-ਾ ਹੈ। ਮ-- ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਤ- ਹ-। ਮ-ਂ ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਤ- ਹ-। -------------------- ਮੈਂ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
m-iṁ--a-----ōn- ---ā---i. maiṁ ṭailīphōna kītā hai. m-i- ṭ-i-ī-h-n- k-t- h-i- ------------------------- maiṁ ṭailīphōna kītā hai.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ਮੈ--ਬਾਰ ----ਰ---ਲ--ੋਨ ਕੀ---ਹ-। ਮ-- ਬ-ਰ – ਬ-ਰ ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਤ- ਹ-। ਮ-ਂ ਬ-ਰ – ਬ-ਰ ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਤ- ਹ-। ------------------------------ ਮੈਂ ਬਾਰ – ਬਾਰ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
Ma-ṁ ---a – -ā-----ilīph--a k-t----i. Maiṁ bāra – bāra ṭailīphōna kītā hai. M-i- b-r- – b-r- ṭ-i-ī-h-n- k-t- h-i- ------------------------------------- Maiṁ bāra – bāra ṭailīphōna kītā hai.
питати ਪ-ੱ--ਾ ਪ--ਛਣ- ਪ-ੱ-ਣ- ------ ਪੁੱਛਣਾ 0
Puch--ā Puchaṇā P-c-a-ā ------- Puchaṇā
Ја сам питао / питала. ਮੈਂ --ੱ-ਿਆ ਹੈ। ਮ-- ਪ--ਛ-ਆ ਹ-। ਮ-ਂ ਪ-ੱ-ਿ- ਹ-। -------------- ਮੈਂ ਪੁੱਛਿਆ ਹੈ। 0
mai--puch-'ā-ha-. maiṁ puchi'ā hai. m-i- p-c-i-ā h-i- ----------------- maiṁ puchi'ā hai.
Ја сам увек питао / питала. ਮੈਂ ਬ---- --ਰ ਪੁੱਛਿਆ-ਹੈ। ਮ-- ਬ-ਰ – ਬ-ਰ ਪ--ਛ-ਆ ਹ-। ਮ-ਂ ਬ-ਰ – ਬ-ਰ ਪ-ੱ-ਿ- ਹ-। ------------------------ ਮੈਂ ਬਾਰ – ਬਾਰ ਪੁੱਛਿਆ ਹੈ। 0
Mai- bār----bāra-pu------h-i. Maiṁ bāra – bāra puchi'ā hai. M-i- b-r- – b-r- p-c-i-ā h-i- ----------------------------- Maiṁ bāra – bāra puchi'ā hai.
испричати ਸ-ਣ-ਉ-ਾ ਸ-ਣ-ਉਣ- ਸ-ਣ-ਉ-ਾ ------- ਸੁਣਾਉਣਾ 0
S-ṇā'uṇā Suṇā'uṇā S-ṇ-'-ṇ- -------- Suṇā'uṇā
Ја сам испричао / испричала. ਮੈਂ---ਣ-ਇਆ-ਹ-। ਮ-- ਸ-ਣ-ਇਆ ਹ-। ਮ-ਂ ਸ-ਣ-ਇ- ਹ-। -------------- ਮੈਂ ਸੁਣਾਇਆ ਹੈ। 0
mai- s-----'ā hai. maiṁ suṇā'i'ā hai. m-i- s-ṇ-'-'- h-i- ------------------ maiṁ suṇā'i'ā hai.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ਮੈ---ੂ-ੀ----ਣੀ-ਸ-ਣ-ਈ --। ਮ-- ਪ-ਰ- ਕਹ-ਣ- ਸ-ਣ-ਈ ਹ-। ਮ-ਂ ਪ-ਰ- ਕ-ਾ-ੀ ਸ-ਣ-ਈ ਹ-। ------------------------ ਮੈਂ ਪੂਰੀ ਕਹਾਣੀ ਸੁਣਾਈ ਹੈ। 0
Ma-ṁ-p--ī-kahā-- s---'ī h-i. Maiṁ pūrī kahāṇī suṇā'ī hai. M-i- p-r- k-h-ṇ- s-ṇ-'- h-i- ---------------------------- Maiṁ pūrī kahāṇī suṇā'ī hai.
учити ਸ-ੱਖ-ਾ ਸ--ਖਣ- ਸ-ੱ-ਣ- ------ ਸਿੱਖਣਾ 0
Si-ha-ā Sikhaṇā S-k-a-ā ------- Sikhaṇā
Ја сам учио / учила. ਮੈ- ਸਿੱਖ-ਆ -ੈ। ਮ-- ਸ--ਖ-ਆ ਹ-। ਮ-ਂ ਸ-ੱ-ਿ- ਹ-। -------------- ਮੈਂ ਸਿੱਖਿਆ ਹੈ। 0
m-iṁ si--i-ā -a-. maiṁ sikhi'ā hai. m-i- s-k-i-ā h-i- ----------------- maiṁ sikhi'ā hai.
Ја сам учио / учила цело вече. ਮੈ---ਾ-- ਸ਼ਾਮ---ੱ-ਿ--ਹ-। ਮ-- ਸ-ਰ- ਸ਼-ਮ ਸ--ਖ-ਆ ਹ-। ਮ-ਂ ਸ-ਰ- ਸ਼-ਮ ਸ-ੱ-ਿ- ਹ-। ----------------------- ਮੈਂ ਸਾਰੀ ਸ਼ਾਮ ਸਿੱਖਿਆ ਹੈ। 0
M--ṁ sā-- śāma-------ā ha-. Maiṁ sārī śāma sikhi'ā hai. M-i- s-r- ś-m- s-k-i-ā h-i- --------------------------- Maiṁ sārī śāma sikhi'ā hai.
радити ਕ----ਰਨਾ ਕ-ਮ ਕਰਨ- ਕ-ਮ ਕ-ਨ- -------- ਕੰਮ ਕਰਨਾ 0
K-m- k--anā Kama karanā K-m- k-r-n- ----------- Kama karanā
Ја сам радио / радила. ਮ---ਕੰਮ -ੀਤਾ-ਹ-। ਮ-- ਕ-ਮ ਕ-ਤ- ਹ-। ਮ-ਂ ਕ-ਮ ਕ-ਤ- ਹ-। ---------------- ਮੈਂ ਕੰਮ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
m-iṁ k-m----t- h--. maiṁ kama kītā hai. m-i- k-m- k-t- h-i- ------------------- maiṁ kama kītā hai.
Ја сам радио / радила цели дан. ਮੈ--ਪੂਰ- ਦ-- ਕ-- ਕੀ-- ਹ-। ਮ-- ਪ-ਰ- ਦ-ਨ ਕ-ਮ ਕ-ਤ- ਹ-। ਮ-ਂ ਪ-ਰ- ਦ-ਨ ਕ-ਮ ਕ-ਤ- ਹ-। ------------------------- ਮੈਂ ਪੂਰਾ ਦਿਨ ਕੰਮ ਕੀਤਾ ਹੈ। 0
M----p--- d------m--kī-- h-i. Maiṁ pūrā dina kama kītā hai. M-i- p-r- d-n- k-m- k-t- h-i- ----------------------------- Maiṁ pūrā dina kama kītā hai.
јести ਖ-ਣਾ ਖ-ਣ- ਖ-ਣ- ---- ਖਾਣਾ 0
K---ā Khāṇā K-ā-ā ----- Khāṇā
Ја сам јео / јела. ਮੈ--ਖਾ-- ਹੈ। ਮ-- ਖ-ਧ- ਹ-। ਮ-ਂ ਖ-ਧ- ਹ-। ------------ ਮੈਂ ਖਾਧਾ ਹੈ। 0
m-i- k----- hai. maiṁ khādhā hai. m-i- k-ā-h- h-i- ---------------- maiṁ khādhā hai.
Ја сам појео / појела сву храну. ਮੈ--ਸਾਰ---ੋ-ਨ -------ਹ-। ਮ-- ਸ-ਰ- ਭ-ਜਨ ਖ- ਲ-ਆ ਹ-। ਮ-ਂ ਸ-ਰ- ਭ-ਜ- ਖ- ਲ-ਆ ਹ-। ------------------------ ਮੈਂ ਸਾਰਾ ਭੋਜਨ ਖਾ ਲਿਆ ਹੈ। 0
M-iṁ--ā-- bhōja-a k-- li'ā h-i. Maiṁ sārā bhōjana khā li'ā hai. M-i- s-r- b-ō-a-a k-ā l-'- h-i- ------------------------------- Maiṁ sārā bhōjana khā li'ā hai.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.