Рјечник

sr Читати и писати   »   pa ਪੜ੍ਹਨਾ ਅਤੇ ਲਿਖਣਾ

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [ਛੇ]

6 [Chē]

ਪੜ੍ਹਨਾ ਅਤੇ ਲਿਖਣਾ

[paṛhanā atē likhaṇā]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Ja читам. ਮ-ਂ---੍--ਾ /---੍ਹਦੀ-ਹਾ-। ਮ-- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਮੈਂ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
m--ṁ -aṛ----/-p-ṛ-a-- -ā-. m--- p------- p------ h--- m-i- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- -------------------------- maiṁ paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једно слово. ਮੈ---ੱ---ੱਖ- ਪੜ੍ਹਦਾ-- --੍-ਦ- -ਾਂ। ਮ-- ਇ-- ਅ--- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਅ-ਖ- ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- --------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਅੱਖਰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M----ika-a--a-a-p-ṛha--/ -a-hadī -ā-. M--- i-- a----- p------- p------ h--- M-i- i-a a-h-r- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika akhara paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једну реч. ਮ-----ਕ--ਬ--ਪ--ਹਦ--/ ----ਦੀ-ਹ-ਂ। ਮ-- ਇ-- ਸ਼-- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਸ਼-ਦ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਸ਼ਬਦ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ-i-a-śaba-a -aṛ---ā- -a-h--ī -ā-. M--- i-- ś----- p------- p------ h--- M-i- i-a ś-b-d- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika śabada paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једну реченицу. ਮ-ਂ--ੱ- -ਾਕ ਪ-੍-ਦ- / -------ਹ--। ਮ-- ਇ-- ਵ-- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਵ-ਕ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਵਾਕ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ i-a vāka --ṛ--dā/--a--ad- h--. M--- i-- v--- p------- p------ h--- M-i- i-a v-k- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ ika vāka paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једно писмо. ਮੈਂ-ਪ--ਰ ਪੜ੍ਹ-ਾ-/-ਪ-੍--ੀ-ਹਾਂ। ਮ-- ਪ--- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਪ-ਤ- ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ----------------------------- ਮੈਂ ਪੱਤਰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ pa---a -a--adā--pa--adī-h-ṁ. M--- p----- p------- p------ h--- M-i- p-t-r- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- --------------------------------- Maiṁ patara paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам једну књигу. ਮ----ੁਸਤ- ਪੜ੍ਹਦਾ / ---ਹ-ੀ----। ਮ-- ਪ---- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਪ-ਸ-ਕ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਪੁਸਤਕ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ-pusa-aka----h--ā--p-ṛ---ī h--. M--- p------- p------- p------ h--- M-i- p-s-t-k- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ pusataka paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ја читам. ਮ-ਂ -----ਾ------ਹ-- ਹਾਂ। ਮ-- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਮੈਂ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M-i-----h--ā- -aṛ--d----ṁ. M--- p------- p------ h--- M-i- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ти читаш. ਤੂੰ -ੜ-----/ --੍--- ਹੈ-। ਤ-- ਪ----- / ਪ----- ਹ--- ਤ-ੰ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਤੂੰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹੈਂ। 0
Tū-paṛh---/ paṛ-a-ī -a--. T- p------- p------ h---- T- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-i-. ------------------------- Tū paṛhadā/ paṛhadī haiṁ.
Он чита. ਉ- ਪੜ--ਦਾ--ੈ। ਉ- ਪ----- ਹ-- ਉ- ਪ-੍-ਦ- ਹ-। ------------- ਉਹ ਪੜ੍ਹਦਾ ਹੈ। 0
Uh- p----dā-h-i. U-- p------ h--- U-a p-ṛ-a-ā h-i- ---------------- Uha paṛhadā hai.
Ја пишем. ਮ-ਂ-ਲਿਖ-ਾ-/--ਿਖ-- ਹਾ-। ਮ-- ਲ---- / ਲ---- ਹ--- ਮ-ਂ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma---l--h---- --k--dī ---. M--- l------- l------ h--- M-i- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једно слово. ਮੈਂ ਇੱ- ਅੱ-----ਖ-ਾ - ਲ---ੀ-ਹਾ-। ਮ-- ਇ-- ਅ--- ਲ---- / ਲ---- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਅ-ਖ- ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਅੱਖਰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai- ik- --h-ra-li-h-dā----k-a-ī hāṁ. M--- i-- a----- l------- l------ h--- M-i- i-a a-h-r- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika akhara likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једну реч. ਮ---ਇ-ਕ --- -ਿ-ਦਾ-- ਲਿ--ੀ--ਾਂ। ਮ-- ਇ-- ਸ਼-- ਲ---- / ਲ---- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਸ਼-ਦ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਸ਼ਬਦ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M-iṁ-ik-----a------h---- l-khad- h-ṁ. M--- i-- ś----- l------- l------ h--- M-i- i-a ś-b-d- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika śabada likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једну реченицу. ਮ---ਇੱ- -ਾ- -ਿ----/ ਲਿ-ਦੀ---ਂ। ਮ-- ਇ-- ਵ-- ਲ---- / ਲ---- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਵ-ਕ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਵਾਕ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-- ika----a------dā/ -i--a-ī-hā-. M--- i-- v--- l------- l------ h--- M-i- i-a v-k- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ ika vāka likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једно писмо. ਮੈ- -----ੱਤ--------/ --ਖ-ੀ ਹ-ਂ। ਮ-- ਇ-- ਪ--- ਲ---- / ਲ---- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਪ-ਤ- ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਪੱਤਰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai- ik- -a---a --k-adā--likhad- -āṁ. M--- i-- p----- l------- l------ h--- M-i- i-a p-t-r- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika patara likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем једну књигу. ਮ-----ਕ--ੁਸ-ਕ-ਲਿ----/ ਲ-ਖ-ੀ-ਹ--। ਮ-- ਇ-- ਪ---- ਲ---- / ਲ---- ਹ--- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਪ-ਸ-ਕ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਪੁਸਤਕ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M----ik------t-k- l-k-adā/-likhadī hāṁ. M--- i-- p------- l------- l------ h--- M-i- i-a p-s-t-k- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- --------------------------------------- Maiṁ ika pusataka likhadā/ likhadī hāṁ.
Ја пишем. ਮ-ਂ---ਖਦ--/--ਿਖ-ੀ -ਾ-। ਮ-- ਲ---- / ਲ---- ਹ--- ਮ-ਂ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-- ----ad-/-likh-----āṁ. M--- l------- l------ h--- M-i- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ likhadā/ likhadī hāṁ.
Ти пишеш. ਤੂੰ----ਦਾ / ਲਿ--ੀ --। ਤ-- ਲ---- / ਲ---- ਹ-- ਤ-ੰ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-। --------------------- ਤੂੰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹੈ। 0
T- likh--ā/--ik-ad---a-. T- l------- l------ h--- T- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-i- ------------------------ Tū likhadā/ likhadī hai.
Он пише. ਉ--ਲ-ਖ-ਾ -ੈ। ਉ- ਲ---- ਹ-- ਉ- ਲ-ਖ-ਾ ਹ-। ------------ ਉਹ ਲਿਖਦਾ ਹੈ। 0
Uh- -i--ad- hai. U-- l------ h--- U-a l-k-a-ā h-i- ---------------- Uha likhadā hai.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!