Рјечник

sr У граду   »   pa ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [ਪੱਚੀ]

25 [Pacī]

ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ

[śahira vica]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ਮ-ਂ-ਸਟ-ਸ਼ਨ ਜਾਣ--ਚਾਹੁ-ਦ--/-ਚ----ਦ- -ਾਂ। ਮ-- ਸ---- ਜ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਸ-ੇ-ਨ ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------- ਮੈਂ ਸਟੇਸ਼ਨ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
m--ṁ s-ṭē--n- jā-ā-c----ā- c-hud- h-ṁ. m--- s------- j--- c------ c----- h--- m-i- s-ṭ-ś-n- j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- -------------------------------------- maiṁ saṭēśana jāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ਮੈ- -ਵ-ਈ -ੱ---ਜ-ਣ----ਹ-ੰਦਾ-/-ਚ-ਹੁੰਦ--ਹਾ-। ਮ-- ਹ--- ਅ--- ਜ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਹ-ਾ- ਅ-ਡ- ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------------------- ਮੈਂ ਹਵਾਈ ਅੱਡੇ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M--ṁ---vā'---ḍ--j-ṇ---āh--------udī-h-ṁ. M--- h----- a-- j--- c------ c----- h--- M-i- h-v-'- a-ē j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ---------------------------------------- Maiṁ havā'ī aḍē jāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Хтео / хтела бих до центра града. ਮ---ਸ਼-ਿ- ਜਾਣਾ--ਾਹੁ--ਾ---ਚਾਹੁੰ---ਹਾਂ। ਮ-- ਸ਼--- ਜ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਸ਼-ਿ- ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------ ਮੈਂ ਸ਼ਹਿਰ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai--śahi-- --ṇā-cāh-dā/-c----- hāṁ. M--- ś----- j--- c------ c----- h--- M-i- ś-h-r- j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ------------------------------------ Maiṁ śahira jāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Како да идем до железничке станице? ਮੈਂ--ਟੇ-ਨ--ਿ--ਂ ਜਾਵਾ-? ਮ-- ਸ---- ਕ---- ਜ----- ਮ-ਂ ਸ-ੇ-ਨ ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਵ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਸਟੇਸ਼ਨ ਕਿਵੇਂ ਜਾਵਾਂ? 0
Ma---saṭēśa-- -ivēṁ jāvāṁ? M--- s------- k---- j----- M-i- s-ṭ-ś-n- k-v-ṁ j-v-ṁ- -------------------------- Maiṁ saṭēśana kivēṁ jāvāṁ?
Како да идем до аеродрома? ਮੈ--ਹ-ਾ- ਅ-ਡ----ਵ-- --ਵ--? ਮ-- ਹ--- ਅ--- ਕ---- ਜ----- ਮ-ਂ ਹ-ਾ- ਅ-ਡ- ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਵ-ਂ- -------------------------- ਮੈਂ ਹਵਾਈ ਅੱਡੇ ਕਿਵੇਂ ਜਾਵਾਂ? 0
M----h-v-'ī aḍ- ---ēṁ-jāvāṁ? M--- h----- a-- k---- j----- M-i- h-v-'- a-ē k-v-ṁ j-v-ṁ- ---------------------------- Maiṁ havā'ī aḍē kivēṁ jāvāṁ?
Како да идем до центра града? ਮ-- -ਹ-----ਵੇ- ਜਾ--ਂ? ਮ-- ਸ਼--- ਕ---- ਜ----- ਮ-ਂ ਸ਼-ਿ- ਕ-ਵ-ਂ ਜ-ਵ-ਂ- --------------------- ਮੈਂ ਸ਼ਹਿਰ ਕਿਵੇਂ ਜਾਵਾਂ? 0
M-iṁ-ś---r--kivē- jāvāṁ? M--- ś----- k---- j----- M-i- ś-h-r- k-v-ṁ j-v-ṁ- ------------------------ Maiṁ śahira kivēṁ jāvāṁ?
Требам такси. ਮੈਨੂ- ਇ-ਕ-ਟੈਕ-ੀ ਚਾਹ----ਹ-। ਮ---- ਇ-- ਟ---- ਚ----- ਹ-- ਮ-ਨ-ੰ ਇ-ਕ ਟ-ਕ-ੀ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। -------------------------- ਮੈਨੂੰ ਇੱਕ ਟੈਕਸੀ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ। 0
Main- -k--ṭ--ka-ī -āh--ī ---. M---- i-- ṭ------ c----- h--- M-i-ū i-a ṭ-i-a-ī c-h-d- h-i- ----------------------------- Mainū ika ṭaikasī cāhīdī hai.
Требам план града. ਮ-ਨ---ਸ਼ਹ---ਦ------ਨ-ਸ਼ਾ ਚਾ--ਦਾ-ਹੈ। ਮ---- ਸ਼--- ਦ- ਇ-- ਨ--- ਚ----- ਹ-- ਮ-ਨ-ੰ ਸ਼-ਿ- ਦ- ਇ-ਕ ਨ-ਸ਼- ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। --------------------------------- ਮੈਨੂੰ ਸ਼ਹਿਰ ਦਾ ਇੱਕ ਨਕਸ਼ਾ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
Ma-------ira-d----a n-k-śā c---dā--ai. M---- ś----- d- i-- n----- c----- h--- M-i-ū ś-h-r- d- i-a n-k-ś- c-h-d- h-i- -------------------------------------- Mainū śahira dā ika nakaśā cāhīdā hai.
Требам хотел. ਮ--ੂੰ---- --ਟ--ਚ-ਹੀ-ਾ ਹੈ। ਮ---- ਇ-- ਹ--- ਚ----- ਹ-- ਮ-ਨ-ੰ ਇ-ਕ ਹ-ਟ- ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-। ------------------------- ਮੈਨੂੰ ਇੱਕ ਹੋਟਲ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
Ma-n----- --ṭala --h-d- ---. M---- i-- h----- c----- h--- M-i-ū i-a h-ṭ-l- c-h-d- h-i- ---------------------------- Mainū ika hōṭala cāhīdā hai.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ਮੈ- ਇੱ--ਗ----ਕਿ--ਏ -ੇ--ੈਣ--ਹੈ। ਮ-- ਇ-- ਗ--- ਕ---- ਤ- ਲ--- ਹ-- ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਗ-ਡ- ਕ-ਰ-ਏ ਤ- ਲ-ਣ- ਹ-। ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਗੱਡੀ ਕਿਰਾਏ ਤੇ ਲੈਣੀ ਹੈ। 0
M-i--ik----ḍ- -irā-ē-t- ---ṇī-ha-. M--- i-- g--- k----- t- l---- h--- M-i- i-a g-ḍ- k-r-'- t- l-i-ī h-i- ---------------------------------- Maiṁ ika gaḍī kirā'ē tē laiṇī hai.
Овде је моја кредитна картица. ਇਹ ਮੇ-- ਕ-----ਟ---ਰ- --। ਇ- ਮ--- ਕ------ ਕ--- ਹ-- ਇ- ਮ-ਰ- ਕ-ਰ-ਡ-ਟ ਕ-ਰ- ਹ-। ------------------------ ਇਹ ਮੇਰਾ ਕ੍ਰੈਡਿਟ ਕਾਰਡ ਹੈ। 0
Ih- -ērā k--iḍiṭ-----a----ai. I-- m--- k------- k----- h--- I-a m-r- k-a-ḍ-ṭ- k-r-ḍ- h-i- ----------------------------- Iha mērā kraiḍiṭa kāraḍa hai.
Овде је моја возачка дозвола. ਇਹ -ੇ-- ਲ--ੈਂ- --। ਇ- ਮ--- ਲ----- ਹ-- ਇ- ਮ-ਰ- ਲ-ਸ-ਂ- ਹ-। ------------------ ਇਹ ਮੇਰਾ ਲਈਸੈਂਸ ਹੈ। 0
I-- mē------īs-in-- h--. I-- m--- l--------- h--- I-a m-r- l-'-s-i-s- h-i- ------------------------ Iha mērā la'īsainsa hai.
Шта се има видети у граду? ਸ਼-ਿਰ ਵਿ----ੇਖ- ------ – ਕੀ-ਹੈ? ਸ਼--- ਵ--- ਵ--- ਯ-- ਕ- – ਕ- ਹ-- ਸ਼-ਿ- ਵ-ੱ- ਵ-ਖ- ਯ-ਗ ਕ- – ਕ- ਹ-? ------------------------------ ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ ਵੇਖਣ ਯੋਗ ਕੀ – ਕੀ ਹੈ? 0
Ś-h-r- -i-a vēk---- --g- -- –--- ha-? Ś----- v--- v------ y--- k- – k- h--- Ś-h-r- v-c- v-k-a-a y-g- k- – k- h-i- ------------------------------------- Śahira vica vēkhaṇa yōga kī – kī hai?
Идите у стари град. ਤੁਸ---ਪ-ਰ-ਣ- -ਹ---ਵਿੱ--ਜ--। ਤ---- ਪ----- ਸ਼--- ਵ--- ਜ--- ਤ-ਸ-ਂ ਪ-ਰ-ਣ- ਸ਼-ਿ- ਵ-ੱ- ਜ-ਓ- --------------------------- ਤੁਸੀਂ ਪੁਰਾਣੇ ਸ਼ਹਿਰ ਵਿੱਚ ਜਾਓ। 0
T-----pu--ṇē ś-h--- v--a jā-ō. T---- p----- ś----- v--- j---- T-s-ṁ p-r-ṇ- ś-h-r- v-c- j-'-. ------------------------------ Tusīṁ purāṇē śahira vica jā'ō.
Направите обилазак града. ਤ--ੀਂ ---ਰ-- ਦਰਸ਼--ਕਰ-। ਤ---- ਸ਼--- – ਦ--- ਕ--- ਤ-ਸ-ਂ ਸ਼-ਿ- – ਦ-ਸ਼- ਕ-ੋ- ---------------------- ਤੁਸੀਂ ਸ਼ਹਿਰ – ਦਰਸ਼ਨ ਕਰੋ। 0
T---ṁ ś-h-r- – d--aśana--a--. T---- ś----- – d------- k---- T-s-ṁ ś-h-r- – d-r-ś-n- k-r-. ----------------------------- Tusīṁ śahira – daraśana karō.
Идите до луке. ਤ-ਸੀ- ਬੰਦ--ਾ- ਤ--ਜਾ-। ਤ---- ਬ------ ਤ- ਜ--- ਤ-ਸ-ਂ ਬ-ਦ-ਗ-ਹ ਤ- ਜ-ਓ- --------------------- ਤੁਸੀਂ ਬੰਦਰਗਾਹ ਤੇ ਜਾਓ। 0
Tu--- ---a----h- tē--ā'-. T---- b--------- t- j---- T-s-ṁ b-d-r-g-h- t- j-'-. ------------------------- Tusīṁ badaragāha tē jā'ō.
Направите обилазак лукe. ਤ-ਸ-- --ਦਰਗਾ- - ਦਰਸ਼ਨ ਕਰੋ। ਤ---- ਬ------ – ਦ--- ਕ--- ਤ-ਸ-ਂ ਬ-ਦ-ਗ-ਹ – ਦ-ਸ਼- ਕ-ੋ- ------------------------- ਤੁਸੀਂ ਬੰਦਰਗਾਹ – ਦਰਸ਼ਨ ਕਰੋ। 0
Tu-ī------rag--- - dar-śa---k-r-. T---- b--------- – d------- k---- T-s-ṁ b-d-r-g-h- – d-r-ś-n- k-r-. --------------------------------- Tusīṁ badaragāha – daraśana karō.
Које још знаменитости постоје? ਇਸਤ---ਬਿਨ-ਂ ਹੋਰ--ੇ----ਾ-- ਕੀ--ੈ? ਇ---- ਬ---- ਹ-- ਦ--- ਲ--- ਕ- ਹ-- ਇ-ਤ-ਂ ਬ-ਨ-ਂ ਹ-ਰ ਦ-ਖ- ਲ-ਇ- ਕ- ਹ-? -------------------------------- ਇਸਤੋਂ ਬਿਨਾਂ ਹੋਰ ਦੇਖਣ ਲਾਇਕ ਕੀ ਹੈ? 0
I--------n-ṁ-hō-a ------a l-'-k-----h-i? I----- b---- h--- d------ l----- k- h--- I-a-ō- b-n-ṁ h-r- d-k-a-a l-'-k- k- h-i- ---------------------------------------- Isatōṁ bināṁ hōra dēkhaṇa lā'ika kī hai?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!