Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   pa ਸਰਵਜਨਿਕ ਪਰਿਵਹਨ

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [ਛੱਤੀ]

36 [Chatī]

ਸਰਵਜਨਿਕ ਪਰਿਵਹਨ

[saravajanika parivahana]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Где је аутобуска станица? ਬੱ- ਕ--- ਰ---- ਹ-? ਬੱਸ ਕਿਥੇ ਰੁਕਦੀ ਹੈ? 0
b--- k---- r----- h--? ba-- k---- r----- h--? basa kithē rukadī hai? b-s- k-t-ē r-k-d- h-i? ---------------------?
Који аутобус вози у центар? ਕਿ--- ਬ-- ਸ਼--- ਨ-- ਜ---- ਹ-? ਕਿਹੜੀ ਬੱਸ ਸ਼ਹਿਰ ਨੂੰ ਜਾਂਦੀ ਹੈ? 0
K----- b--- ś----- j---- h--? Ki---- b--- ś----- j---- h--? Kihaṛī basa śahira jāndī hai? K-h-ṛ- b-s- ś-h-r- j-n-ī h-i? ----------------------------?
Коју линију морам узети? ਮੈ--- ਕ---- ਬ-- ਲ--- ਚ----- ਹ-? ਮੈਨੂੰ ਕਿਹੜੀ ਬੱਸ ਲੈਣੀ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ? 0
M---- k----- b--- l---- c----- h--? Ma--- k----- b--- l---- c----- h--? Mainū kihaṛī basa laiṇī cāhīdī hai? M-i-ū k-h-ṛ- b-s- l-i-ī c-h-d- h-i? ----------------------------------?
Морам ли преседати? ਕੀ ਮ---- ਬ---- ਪ----? ਕੀ ਮੈਨੂੰ ਬਦਲਣਾ ਪਵੇਗਾ? 0
K- m---- b------- p-----? Kī m---- b------- p-----? Kī mainū badalaṇā pavēgā? K- m-i-ū b-d-l-ṇ- p-v-g-? ------------------------?
Где морам пресести? ਮੈ--- ਕ---- ਬ---- ਪ----? ਮੈਨੂੰ ਕਿੱਥੇ ਬਦਲਣਾ ਪਵੇਗਾ? 0
M---- k---- b------- p-----? Ma--- k---- b------- p-----? Mainū kithē badalaṇā pavēgā? M-i-ū k-t-ē b-d-l-ṇ- p-v-g-? ---------------------------?
Колико кошта карта? ਟਿ-- ਕ---- ਦ- ਹ-? ਟਿਕਟ ਕਿੰਨੇ ਦੀ ਹੈ? 0
Ṭ----- k--- d- h--? Ṭi---- k--- d- h--? Ṭikaṭa kinē dī hai? Ṭ-k-ṭ- k-n- d- h-i? ------------------?
Колико станица има до центра? ਸ਼ਹ-- ਤ-- ਬ-- ਕ---- ਵ-- ਰ---- ਹ-? ਸ਼ਹਿਰ ਤੱਕ ਬੱਸ ਕਿੰਨੀ ਵਾਰ ਰੁਕਦੀ ਹੈ? 0
Ś----- t--- b--- k--- v--- r----- h--? Śa---- t--- b--- k--- v--- r----- h--? Śahira taka basa kinī vāra rukadī hai? Ś-h-r- t-k- b-s- k-n- v-r- r-k-d- h-i? -------------------------------------?
Морате овде изаћи. ਤੁ----- ਇ--- ੳ---- ਚ----- ਹ-। ਤੁਹਾਨੂੰ ਇੱਥੇ ੳਤਰਨਾ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
T----- i--- t----- c----- h--. Tu---- i--- t----- c----- h--. Tuhānū ithē taranā cāhīdā hai. T-h-n- i-h- t-r-n- c-h-d- h-i. -----------------------------.
Морате изаћи назад. ਤੁ----- ਪ---- ਉ---- ਚ----- ਹ-। ਤੁਹਾਨੂੰ ਪਿੱਛੇ ਉਤਰਨਾ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ। 0
T----- p---- u------ c----- h--. Tu---- p---- u------ c----- h--. Tuhānū pichē utaranā cāhīdā hai. T-h-n- p-c-ē u-a-a-ā c-h-d- h-i. -------------------------------.
Следећи метро долази за 5 минута. ਅਗ-- ਮ---- 5 ਮ--- ਵ--- ਆ---। ਅਗਲੀ ਮੈਟਰੋ 5 ਮਿੰਟ ਵਿੱਚ ਆਏਗੀ। 0
A---- m------ 5 m--- v--- ā'ē--. Ag--- m------ 5 m--- v--- ā----. Agalī maiṭarō 5 miṭa vica ā'ēgī. A-a-ī m-i-a-ō 5 m-ṭ- v-c- ā'ē-ī. --------------5------------'---.
Следећи трамвај долази за 10 минута. ਅਗ-- ਟ---- 10 ਮ--- ਵ--- ਆ---। ਅਗਲੀ ਟ੍ਰਾਮ 10 ਮਿੰਟ ਵਿੱਚ ਆਏਗੀ। 0
A---- ṭ---- 10 m--- v--- ā'ē--. Ag--- ṭ---- 10 m--- v--- ā----. Agalī ṭrāma 10 miṭa vica ā'ēgī. A-a-ī ṭ-ā-a 10 m-ṭ- v-c- ā'ē-ī. ------------10------------'---.
Следећи аутобус долази за 15 минута. ਅਗ-- ਬ-- 15 ਮ--- ਵ--- ਆ---। ਅਗਲੀ ਬੱਸ 15 ਮਿੰਟ ਵਿੱਚ ਆਏਗੀ। 0
A---- b--- 15 m--- v--- ā'ē--. Ag--- b--- 15 m--- v--- ā----. Agalī basa 15 miṭa vica ā'ēgī. A-a-ī b-s- 15 m-ṭ- v-c- ā'ē-ī. -----------15------------'---.
Када вози задњи метро? ਆਖ-- ਮ---- ਕ--- ਹ-? ਆਖਰੀ ਮੈਟਰੋ ਕਦੋਂ ਹੈ? 0
Ā----- m------ k---- h--? Āk---- m------ k---- h--? Ākharī maiṭarō kadōṁ hai? Ā-h-r- m-i-a-ō k-d-ṁ h-i? ------------------------?
Када вози задњи трамвај? ਆਖ-- ਟ---- ਕ--- ਹ-? ਆਖਰੀ ਟ੍ਰਾਮ ਕਦੋਂ ਹੈ? 0
Ā----- ṭ---- k---- h--? Āk---- ṭ---- k---- h--? Ākharī ṭrāma kadōṁ hai? Ā-h-r- ṭ-ā-a k-d-ṁ h-i? ----------------------?
Када вози задњи аутобус? ਆਖ-- ਬ-- ਕ--- ਹ-? ਆਖਰੀ ਬੱਸ ਕਦੋਂ ਹੈ? 0
Ā----- b--- k---- h--? Āk---- b--- k---- h--? Ākharī basa kadōṁ hai? Ā-h-r- b-s- k-d-ṁ h-i? ---------------------?
Имате ли возну карту? ਕੀ ਤ----- ਕ-- ਟ--- ਹ-? ਕੀ ਤੁਹਾਡੇ ਕੋਲ ਟਿਕਟ ਹੈ? 0
K- t----- k--- ṭ----- h--? Kī t----- k--- ṭ----- h--? Kī tuhāḍē kōla ṭikaṭa hai? K- t-h-ḍ- k-l- ṭ-k-ṭ- h-i? -------------------------?
Возну карту? – Не, немам. ਟਿ--?ਜ- ਨ-------- ਕ-- ਟ--- ਨ--- ਹ-। ਟਿਕਟ?ਜੀ ਨਹੀਂ,ਮੇਰੇ ਕੋਲ ਟਿਕਟ ਨਹੀਂ ਹੈ। 0
Ṭ-----?J- n----,m--- k--- ṭ----- n---- h--. Ṭi----?J- n--------- k--- ṭ----- n---- h--. Ṭikaṭa?Jī nahīṁ,mērē kōla ṭikaṭa nahīṁ hai. Ṭ-k-ṭ-?J- n-h-ṁ,m-r- k-l- ṭ-k-ṭ- n-h-ṁ h-i. ------?--------,--------------------------.
Онда морате платити казну. ਫਿ- ਤ------ ਜ------ ਭ--- ਪ----। ਫਿਰ ਤੁਹਾਨੂੰ ਜੁਰਮਾਨਾ ਭਰਨਾ ਪਵੇਗਾ। 0
P---- t----- j------- b------ p-----. Ph--- t----- j------- b------ p-----. Phira tuhānū juramānā bharanā pavēgā. P-i-a t-h-n- j-r-m-n- b-a-a-ā p-v-g-. ------------------------------------.

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!