Рјечник

sr нешто желети   »   pa ਕੁਝ ਚੰਗਾ ਲੱਗਣਾ

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [ਸੱਤਰ]

70 [Satara]

ਕੁਝ ਚੰਗਾ ਲੱਗਣਾ

[kujha cagā lagaṇā]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Желите ли пушити? ਕ- -ੁ--ਂ--ਿਗਰ- -ੀਣੀ ਹੈ? ਕ- ਤ---- ਸ---- ਪ--- ਹ-- ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਸ-ਗ-ਟ ਪ-ਣ- ਹ-? ----------------------- ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਸਿਗਰਟ ਪੀਣੀ ਹੈ? 0
k--tus-ṁ--i-a-aṭ- pī-ī -a-? k- t---- s------- p--- h--- k- t-s-ṁ s-g-r-ṭ- p-ṇ- h-i- --------------------------- kī tusīṁ sigaraṭa pīṇī hai?
Желите ли играти? ਕ--ਤ---ਂ ਨੱ-ਣਾ ਹ-? ਕ- ਤ---- ਨ---- ਹ-- ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਨ-ਚ-ਾ ਹ-? ------------------ ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਨੱਚਣਾ ਹੈ? 0
Kī -u-ī---a--ṇā-hai? K- t---- n----- h--- K- t-s-ṁ n-c-ṇ- h-i- -------------------- Kī tusīṁ nacaṇā hai?
Желите ли шетати? ਕੀ ਤ-ੰ---ਿਲ-ਾ--ਾ----- / -ਾਹ-ੰ-ੀ--ੈਂ? ਕ- ਤ-- ਟ----- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਕ- ਤ-ੰ ਟ-ਿ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------ ਕੀ ਤੂੰ ਟਹਿਲਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
Kī t---ah--a---------- c-h----ha-ṁ? K- t- ṭ------- c------ c----- h---- K- t- ṭ-h-l-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? ----------------------------------- Kī tū ṭahilaṇā cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Ја желим пушити. ਮੈ- ਸਿਗਰ- --ਣੀ --। ਮ-- ਸ---- ਪ--- ਹ-- ਮ-ਂ ਸ-ਗ-ਟ ਪ-ਣ- ਹ-। ------------------ ਮੈਂ ਸਿਗਰਟ ਪੀਣੀ ਹੈ। 0
M----si-a-------ṇ- h--. M--- s------- p--- h--- M-i- s-g-r-ṭ- p-ṇ- h-i- ----------------------- Maiṁ sigaraṭa pīṇī hai.
Желиш ли цигарету? ਕ--ਤ---ੰ-ਸ-ਗਰਟ---ਹੀ-ੀ -ੈ? ਕ- ਤ---- ਸ---- ਚ----- ਹ-- ਕ- ਤ-ਨ-ੰ ਸ-ਗ-ਟ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-? ------------------------- ਕੀ ਤੈਨੂੰ ਸਿਗਰਟ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ? 0
K--t--nū----ar-ṭa-c-------a-? K- t---- s------- c----- h--- K- t-i-ū s-g-r-ṭ- c-h-d- h-i- ----------------------------- Kī tainū sigaraṭa cāhīdī hai?
Он жели ватру. ਉ---ੰ ਸੁ-ਗਾ-ਣ ਲ- ਕੁ- -ਾ--ਦ---ੈ? ਉ---- ਸ------ ਲ- ਕ-- ਚ----- ਹ-- ਉ-ਨ-ੰ ਸ-ਲ-ਾ-ਣ ਲ- ਕ-ਝ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-? ------------------------------- ਉਸਨੂੰ ਸੁਲਗਾੳਣ ਲਈ ਕੁਝ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ? 0
U-------la-ā----a'- k-jha --h-d- --i? U---- s------- l--- k---- c----- h--- U-a-ū s-l-g-ṇ- l-'- k-j-a c-h-d- h-i- ------------------------------------- Usanū sulagāṇa la'ī kujha cāhīdā hai?
Ја желим нешто пити. ਮ-ਂ-ਕੁਝ -ੀ-ਾ --ਹੁੰਦ--- ਚਾ--ੰਦ--ਹਾ-। ਮ-- ਕ-- ਪ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਕ-ਝ ਪ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------------- ਮੈਂ ਕੁਝ ਪੀਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-- k-----p-ṇā--āhu-ā/ -ā--dī-h-ṁ. M--- k---- p--- c------ c----- h--- M-i- k-j-a p-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ kujha pīṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја желим нешто јести. ਮੈ----ਝ--ਾ-- -ਾ-ੁ--- /-ਚਾਹ--ਦੀ--ਾ-। ਮ-- ਕ-- ਖ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਕ-ਝ ਖ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------------- ਮੈਂ ਕੁਝ ਖਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M-----uj-- khā-ā-cā-udā/ --h------ṁ. M--- k---- k---- c------ c----- h--- M-i- k-j-a k-ā-ā c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ------------------------------------ Maiṁ kujha khāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја се желим мало одморити. ਮ-ਂ -ੋ-੍ਹ- ਆ-ਾ----ਨ---ਾ----ਾ ----ਹ-ੰਦ- -ਾ-। ਮ-- ਥ----- ਆ--- ਕ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਥ-ੜ-ਹ- ਆ-ਾ- ਕ-ਨ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------------- ਮੈਂ ਥੋੜ੍ਹਾ ਆਰਾਮ ਕਰਨਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-- t--ṛ-ā ā---- --r----c---d---c--ud- --ṁ. M--- t----- ā---- k----- c------ c----- h--- M-i- t-ō-h- ā-ā-a k-r-n- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- -------------------------------------------- Maiṁ thōṛhā ārāma karanā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја Вас желим нешто питати. ਮ-ਂ --ਹ-ਨ-ੰ ਕ-ਝ ਪੁ-ਛਣ- ਚ-ਹੁ--ਾ-----ਹ--ਦ----ਂ। ਮ-- ਤ------ ਕ-- ਪ----- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਕ-ਝ ਪ-ੱ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------------- ਮੈਂ ਤੁਹਾਨੂੰ ਕੁਝ ਪੁੱਛਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai-----ā-- --j-a --c-a-ā c-h--ā/ -ā-udī--āṁ. M--- t----- k---- p------ c------ c----- h--- M-i- t-h-n- k-j-a p-c-a-ā c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- --------------------------------------------- Maiṁ tuhānū kujha puchaṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја Вас желим за нешто замолити. ਮ-ਂ--ੁ-ਾਨ-- --ਨ-- ------ਾ-ੁੰ------ਾਹੁੰਦ- ਹਾਂ। ਮ-- ਤ------ ਬ---- ਕ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਬ-ਨ-ੀ ਕ-ਨ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------------- ਮੈਂ ਤੁਹਾਨੂੰ ਬੇਨਤੀ ਕਰਨਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Maiṁ-t--ā-ū b--a-- --ran- ---u--/ c-h--ī-hāṁ. M--- t----- b----- k----- c------ c----- h--- M-i- t-h-n- b-n-t- k-r-n- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- --------------------------------------------- Maiṁ tuhānū bēnatī karanā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја Вас желим на нешто позвати. ਮ---ਕ-ਝ-ਸ-ਦਾ---ਣਾ-ਚਾ-ੁ-ਦਾ ----ਹ-ੰਦੀ --ਂ। ਮ-- ਕ-- ਸ--- ਦ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਮ-ਂ ਕ-ਝ ਸ-ਦ- ਦ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------------------------- ਮੈਂ ਕੁਝ ਸੱਦਾ ਦੇਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai----j-a-sadā ---- cā--d-/-cāhudī-hāṁ. M--- k---- s--- d--- c------ c----- h--- M-i- k-j-a s-d- d-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ---------------------------------------- Maiṁ kujha sadā dēṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Шта желите, молим? ਤ-ੰ ਕ--ਚਾਹੁ--- ---ਾ----ੀ ਹੈ-? ਤ-- ਕ- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਤ-ੰ ਕ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------- ਤੂੰ ਕੀ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
T---ī-cā----- c-hu-ī --i-? T- k- c------ c----- h---- T- k- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? -------------------------- Tū kī cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Желите ли кафу? ਕ----- -ਾ-ੀ--ੀਣ--ਚ-ਹ---ਾ - --ਹੁੰ-- ਹੈ-? ਕ- ਤ-- ਕ--- ਪ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਕ- ਤ-ੰ ਕ-ਫ- ਪ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------- ਕੀ ਤੂੰ ਕਾਫੀ ਪੀਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
Kī-tū------ ------ā--d-- -ā--d--h--ṁ? K- t- k---- p--- c------ c----- h---- K- t- k-p-ī p-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? ------------------------------------- Kī tū kāphī pīṇā cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Или радије желите чај? ਜਾਂ ਤੂ- ਚ---ਪ-ਣ--ਚਾ--ੰ-ਾ---ਚ-ਹ---ੀ ਹ--? ਜ-- ਤ-- ਚ-- ਪ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ--- ਜ-ਂ ਤ-ੰ ਚ-ਹ ਪ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------- ਜਾਂ ਤੂੰ ਚਾਹ ਪੀਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
J-ṁ -ū -āha----- -āhu--- ---ud--ha-ṁ? J-- t- c--- p--- c------ c----- h---- J-ṁ t- c-h- p-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? ------------------------------------- Jāṁ tū cāha pīṇā cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Ми се желимо возити кући. ਅਸ-- ਘਰ---------ੁ-ਦ- --ਚਾਹੁ-ਦੀਆ---ਾਂ। ਅ--- ਘ- ਜ--- ਚ------ / ਚ-------- ਹ--- ਅ-ੀ- ਘ- ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ੇ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-ਂ- ------------------------------------- ਅਸੀਂ ਘਰ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦੇ / ਚਾਹੁੰਦੀਆਂ ਹਾਂ। 0
As-ṁ-g-a-----ṇ- c-hud-/-c---d-'-- -ā-. A--- g---- j--- c------ c-------- h--- A-ī- g-a-a j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d-'-ṁ h-ṁ- -------------------------------------- Asīṁ ghara jāṇā cāhudē/ cāhudī'āṁ hāṁ.
Желите ли ви такси? ਕੀ ਤੈਨ-ੰ --ਕਸੀ--ਾ-ੀ-ੀ-ਹ-? ਕ- ਤ---- ਟ---- ਚ----- ਹ-- ਕ- ਤ-ਨ-ੰ ਟ-ਕ-ੀ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-? ------------------------- ਕੀ ਤੈਨੂੰ ਟੈਕਸੀ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ? 0
K- t-i-ū-ṭ----s--cā--d- h-i? K- t---- ṭ------ c----- h--- K- t-i-ū ṭ-i-a-ī c-h-d- h-i- ---------------------------- Kī tainū ṭaikasī cāhīdī hai?
Они желе телефонирати. ਉ- ਟੈ-ੀਫੋਨ--ਰਨ--ਚਾਹੁ-ਦਾ - ਚ-ਹੁੰਦੀ--ੈ। ਉ- ਟ------ ਕ--- ਚ------ / ਚ------ ਹ-- ਉ- ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਨ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------------------------- ਉਹ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕਰਨਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
Uha-ṭai--p---- ---a-- c--ud-- cāh-d- h--. U-- ṭ--------- k----- c------ c----- h--- U-a ṭ-i-ī-h-n- k-r-n- c-h-d-/ c-h-d- h-i- ----------------------------------------- Uha ṭailīphōna karanā cāhudā/ cāhudī hai.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.