Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   sq Transporti lokal publik

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [tridhjetёegjashtё]

Transporti lokal publik

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Где је аутобуска станица? K--ёsh-ё---ac---i-----to-us-t? K_ ё____ s_______ i a_________ K- ё-h-ё s-a-i-n- i a-t-b-s-t- ------------------------------ Ku ёshtё stacioni i autobusit? 0
Који аутобус вози у центар? C--i aut-bu- shk-n -ё--e-d-r? C___ a______ s____ n_ q______ C-l- a-t-b-s s-k-n n- q-n-ё-? ----------------------------- Cili autobus shkon nё qendёr? 0
Коју линију морам узети? Ci------nj--du-e- t- m-r-? C____ l____ d____ t_ m____ C-l-n l-n-ё d-h-t t- m-r-? -------------------------- Cilёn linjё duhet tё marr? 0
Морам ли преседати? A ----u-et tё ndёrr-j-a---bu-? A m_ d____ t_ n______ a_______ A m- d-h-t t- n-ё-r-j a-t-b-s- ------------------------------ A mё duhet tё ndёrroj autobus? 0
Где морам пресести? K----het-tё --ё-r-j ----b-s? K_ d____ t_ n______ a_______ K- d-h-t t- n-ё-r-j a-t-b-s- ---------------------------- Ku duhet tё ndёrroj autobus? 0
Колико кошта карта? S---ush-o--n---bi-e-ё? S_ k______ n__ b______ S- k-s-t-n n-ё b-l-t-? ---------------------- Sa kushton njё biletё? 0
Колико станица има до центра? S---t-ci-n--j--- --ri n- q-----? S_ s_______ j___ d___ n_ q______ S- s-a-i-n- j-n- d-r- n- q-n-ё-? -------------------------------- Sa stacione janё deri nё qendёr? 0
Морате овде изаћи. J--d---t----z--isn--kё-u. J_ d____ t_ z______ k____ J- d-h-t t- z-r-s-i k-t-. ------------------------- Ju duhet tё zbrisni kёtu. 0
Морате изаћи назад. Ju---h-t--- z-ri--i-------. J_ d____ t_ z______ m______ J- d-h-t t- z-r-s-i m-r-p-. --------------------------- Ju duhet tё zbrisni mbrapa. 0
Следећи метро долази за 5 минута. M-t--ja -j---r v--n pёr-- mi---a. M______ t_____ v___ p__ 5 m______ M-t-o-a t-e-ё- v-e- p-r 5 m-n-t-. --------------------------------- Metroja tjetёr vjen pёr 5 minuta. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. T-a--a-- --e--r-vj-n p-r 10 -----a. T_______ t_____ v___ p__ 1_ m______ T-a-v-j- t-e-ё- v-e- p-r 1- m-n-t-. ----------------------------------- Tramvaji tjetёr vjen pёr 10 minuta. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Au-o--si tjetёr--j-n-pёr----mi----. A_______ t_____ v___ p__ 1_ m______ A-t-b-s- t-e-ё- v-e- p-r 1- m-n-t-. ----------------------------------- Autobusi tjetёr vjen pёr 15 minuta. 0
Када вози задњи метро? Kur--ise- -e---ja - f-n-i-? K__ n____ m______ e f______ K-r n-s-t m-t-o-a e f-n-i-? --------------------------- Kur niset metroja e fundit? 0
Када вози задњи трамвај? Ku--n-set-tr-m-aji---f---it? K__ n____ t_______ i f______ K-r n-s-t t-a-v-j- i f-n-i-? ---------------------------- Kur niset tramvaji i fundit? 0
Када вози задњи аутобус? K-----s-- -uto--si - fu-dit? K__ n____ a_______ i f______ K-r n-s-t a-t-b-s- i f-n-i-? ---------------------------- Kur niset autobusi i fundit? 0
Имате ли возну карту? A -eni--j- -i----? A k___ n__ b______ A k-n- n-ё b-l-t-? ------------------ A keni njё biletё? 0
Возну карту? – Не, немам. B-l--ё?-----,-nuk-k--. B______ – J__ n__ k___ B-l-t-? – J-, n-k k-m- ---------------------- Biletё? – Jo, nuk kam. 0
Онда морате платити казну. A-ё-e-----het--ё-p-gua-i gj-bё. A______ d____ t_ p______ g_____ A-ё-e-ё d-h-t t- p-g-a-i g-o-ё- ------------------------------- Atёherё duhet tё paguani gjobё. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!