Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   fa ‫حمل و نقل عمومی‌‫/ عبور و مرور درون شهری‬

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

‫36 [سی و شش]‬

36 [see-o-shesh]

‫حمل و نقل عمومی‌‫/ عبور و مرور درون شهری‬

[haml va naghle omomi /bur-o morure darun shahri]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Где је аутобуска станица? ‫ایس-گ-- اتوب-- کجا---‬ ‫ایستگاه اتوبوس کجاست؟‬ ‫-ی-ت-ا- ا-و-و- ک-ا-ت-‬ ----------------------- ‫ایستگاه اتوبوس کجاست؟‬ 0
i-t--h----obus k-jâ--? istgâhe otobus kojâst? i-t-â-e o-o-u- k-j-s-? ---------------------- istgâhe otobus kojâst?
Који аутобус вози у центар? ‫-دام-ا-و--- -ه مرک- --- می‌----‬ ‫کدام اتوبوس به مرکز شهر می-رود؟‬ ‫-د-م ا-و-و- ب- م-ک- ش-ر م-‌-و-؟- --------------------------------- ‫کدام اتوبوس به مرکز شهر می‌رود؟‬ 0
k-d-m -to-us -e ma--az- -h--r ----v--? kodâm otobus be markaze shahr miravad? k-d-m o-o-u- b- m-r-a-e s-a-r m-r-v-d- -------------------------------------- kodâm otobus be markaze shahr miravad?
Коју линију морам узети? ‫-د-م-خ- --- ا-و-و-ی----ی---وار---م؟‬ ‫کدام خط (چه اتوبوسی) باید سوار شوم؟‬ ‫-د-م خ- (-ه ا-و-و-ی- ب-ی- س-ا- ش-م-‬ ------------------------------------- ‫کدام خط (چه اتوبوسی) باید سوار شوم؟‬ 0
c-- kh-t-------e--tobus-)-b-----s---- -hav-m? che khat-ti (che otobusi) bâyad savâr shavam? c-e k-a---i (-h- o-o-u-i- b-y-d s-v-r s-a-a-? --------------------------------------------- che khat-ti (che otobusi) bâyad savâr shavam?
Морам ли преседати? ‫---- اتو-وس--------؟‬ ‫باید اتوبوس عوض کنم؟‬ ‫-ا-د ا-و-و- ع-ض ک-م-‬ ---------------------- ‫باید اتوبوس عوض کنم؟‬ 0
b-y-d--as----y-----hli--- râ-a--z--o-a-? bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam? b-y-d v-s-l---e n-g-l---e r- a-a- k-n-m- ---------------------------------------- bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam?
Где морам пресести? ‫ک-- ب--د-اتو------ ع-- ک---‬ ‫کجا باید اتوبوس را عوض کنم؟‬ ‫-ج- ب-ی- ا-و-و- ر- ع-ض ک-م-‬ ----------------------------- ‫کجا باید اتوبوس را عوض کنم؟‬ 0
koj--bâya- -asi---ye -a-----y- -- a-----o---? kojâ bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam? k-j- b-y-d v-s-l---e n-g-l---e r- a-a- k-n-m- --------------------------------------------- kojâ bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam?
Колико кошта карта? ‫قی-ت-یک -لیط -ن- ا-ت؟‬ ‫قیمت یک بلیط چند است؟‬ ‫-ی-ت ی- ب-ی- چ-د ا-ت-‬ ----------------------- ‫قیمت یک بلیط چند است؟‬ 0
ghym-te ye--bel-- ---n--a-t? ghymate yek belit chand ast? g-y-a-e y-k b-l-t c-a-d a-t- ---------------------------- ghymate yek belit chand ast?
Колико станица има до центра? ‫-- -رکز ش-ر---- ایست-------؟‬ ‫تا مرکز شهر چند ایستگاه است؟‬ ‫-ا م-ک- ش-ر چ-د ا-س-گ-ه ا-ت-‬ ------------------------------ ‫تا مرکز شهر چند ایستگاه است؟‬ 0
tâ-m------ ---h--c--n--is-g-- -st? tâ markaze shahr chand istgâh ast? t- m-r-a-e s-a-r c-a-d i-t-â- a-t- ---------------------------------- tâ markaze shahr chand istgâh ast?
Морате овде изаћи. ‫-----ای- -ی-جا---اده-شوید.‬ ‫شما باید اینجا پیاده شوید.‬ ‫-م- ب-ی- ا-ن-ا پ-ا-ه ش-ی-.- ---------------------------- ‫شما باید اینجا پیاده شوید.‬ 0
sh-m- bâ-ad-injâ--iâd- s-avid. shomâ bâyad injâ piâde shavid. s-o-â b-y-d i-j- p-â-e s-a-i-. ------------------------------ shomâ bâyad injâ piâde shavid.
Морате изаћи назад. ‫شما --ی--ا- ق-مت -قب ---ی- -یا-ه --ید-‬ ‫شما باید از قسمت عقب ماشین پیاده شوید.‬ ‫-م- ب-ی- ا- ق-م- ع-ب م-ش-ن پ-ا-ه ش-ی-.- ---------------------------------------- ‫شما باید از قسمت عقب ماشین پیاده شوید.‬ 0
s---â -â--d--z ghe-m-t------be-m--hi- --â-----avi-. shomâ bâyad az ghesmate aghabe mâshin piâde shavid. s-o-â b-y-d a- g-e-m-t- a-h-b- m-s-i- p-â-e s-a-i-. --------------------------------------------------- shomâ bâyad az ghesmate aghabe mâshin piâde shavid.
Следећи метро долази за 5 минута. ‫---وی-(ز-ر---ی) ب-د- - د--قه--ی-ر--ی----.‬ ‫متروی (زیرمینی) بعدی 5 دقیقه دیگر می-آید.‬ ‫-ت-و- (-ی-م-ن-) ب-د- 5 د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ------------------------------------------- ‫متروی (زیرمینی) بعدی 5 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
m-tr--y- (zir zam-ni- ba---i----j---ghig---ye d--a--m---y--. metro-ye (zir zamini) ba-adi panj daghighe-ye digar mi-âyad. m-t-o-y- (-i- z-m-n-) b---d- p-n- d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ------------------------------------------------------------ metro-ye (zir zamini) ba-adi panj daghighe-ye digar mi-âyad.
Следећи трамвај долази за 10 минута. ‫ت--------ع-ی -- --ی---دیگ- م---ید.‬ ‫تراموای بعدی 10 دقیقه دیگر می-آید.‬ ‫-ر-م-ا- ب-د- 1- د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ------------------------------------ ‫تراموای بعدی 10 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
m-tr-----b----i-d-----g----e-ye-d--ar ----yad. metro-ye ba-adi dah daghighe-ye digar mi-âyad. m-t-o-y- b---d- d-h d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ---------------------------------------------- metro-ye ba-adi dah daghighe-ye digar mi-âyad.
Следећи аутобус долази за 15 минута. ‫ا-و-وس -عد---5----قه د-گ- ---آید-‬ ‫اتوبوس بعدی 15 دقیقه دیگر می-آید.‬ ‫-ت-ب-س ب-د- 1- د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ----------------------------------- ‫اتوبوس بعدی 15 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
o-ob-s--b----i ---zd-h-da----h--y--d-----mi-â--d. otobuse ba-adi pânzdah daghighe-ye digar mi-âyad. o-o-u-e b---d- p-n-d-h d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ------------------------------------------------- otobuse ba-adi pânzdah daghighe-ye digar mi-âyad.
Када вози задњи метро? ‫-خر-ن-متر---ز--زم-نی--ک---ر-----‌----‬ ‫آخرین مترو (زیرزمینی) کی حرکت می-کند؟‬ ‫-خ-ی- م-ر- (-ی-ز-ی-ی- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- --------------------------------------- ‫آخرین مترو (زیرزمینی) کی حرکت می‌کند؟‬ 0
â---rin-m-t----z-r -am-ni) k----ar-----m-k--ad? âkharin metro (zir zamini) key harekat mikonad? â-h-r-n m-t-o (-i- z-m-n-) k-y h-r-k-t m-k-n-d- ----------------------------------------------- âkharin metro (zir zamini) key harekat mikonad?
Када вози задњи трамвај? ‫---ین ترام---کی-ح--ت -ی‌--د؟‬ ‫آخرین تراموا کی حرکت می-کند؟‬ ‫-خ-ی- ت-ا-و- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- ------------------------------ ‫آخرین تراموا کی حرکت می‌کند؟‬ 0
â--ari--m-t-o k-y -arekat--ik-nad? âkharin metro key harekat mikonad? â-h-r-n m-t-o k-y h-r-k-t m-k-n-d- ---------------------------------- âkharin metro key harekat mikonad?
Када вози задњи аутобус? ‫-خ-ین-ا-وب-س کی -رکت می-کن-؟‬ ‫آخرین اتوبوس کی حرکت می-کند؟‬ ‫-خ-ی- ا-و-و- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- ------------------------------ ‫آخرین اتوبوس کی حرکت می‌کند؟‬ 0
â---rin------s ke--ha-ekat--i----d? âkharin otobus key harekat mikonad? â-h-r-n o-o-u- k-y h-r-k-t m-k-n-d- ----------------------------------- âkharin otobus key harekat mikonad?
Имате ли возну карту? ‫ش-ا---یط--ا-ی--‬ ‫شما بلیط دارید؟‬ ‫-م- ب-ی- د-ر-د-‬ ----------------- ‫شما بلیط دارید؟‬ 0
s---â -elit-d--i-? shomâ belit dârid? s-o-â b-l-t d-r-d- ------------------ shomâ belit dârid?
Возну карту? – Не, немам. ‫بلیط؟--ه ن-ا--.‬ ‫بلیط؟ نه ندارم.‬ ‫-ل-ط- ن- ن-ا-م-‬ ----------------- ‫بلیط؟ نه ندارم.‬ 0
b--i-- n------r--. belit? na nadâram. b-l-t- n- n-d-r-m- ------------------ belit? na nadâram.
Онда морате платити казну. ‫-س--ا-د جر-م--ب--د-ز---‬ ‫پس باید جریمه بپردازید.‬ ‫-س ب-ی- ج-ی-ه ب-ر-ا-ی-.- ------------------------- ‫پس باید جریمه بپردازید.‬ 0
p-s-b--a- ja-im--be-a-d-z-d. pas bâyad jarime bepardâzid. p-s b-y-d j-r-m- b-p-r-â-i-. ---------------------------- pas bâyad jarime bepardâzid.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!