Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   fa ‫حمل و نقل عمومی‌‫/ عبور و مرور درون شهری‬

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

‫36 [سی و شش]‬

36 [see-o-shesh]

‫حمل و نقل عمومی‌‫/ عبور و مرور درون شهری‬

[haml va naghle omomi /bur-o morure darun shahri]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Где је аутобуска станица? ‫---ت-ا----وبو--کجا---‬ ‫_______ ا_____ ک______ ‫-ی-ت-ا- ا-و-و- ک-ا-ت-‬ ----------------------- ‫ایستگاه اتوبوس کجاست؟‬ 0
is---he-o-o---------t? i______ o_____ k______ i-t-â-e o-o-u- k-j-s-? ---------------------- istgâhe otobus kojâst?
Који аутобус вози у центар? ‫ک--- -ت--وس--ه -رکز -ه---ی‌رو--‬ ‫____ ا_____ ب_ م___ ش__ م______ ‫-د-م ا-و-و- ب- م-ک- ش-ر م-‌-و-؟- --------------------------------- ‫کدام اتوبوس به مرکز شهر می‌رود؟‬ 0
ko-âm -tob-s--e ma-kaze -ha-r-m-----d? k____ o_____ b_ m______ s____ m_______ k-d-m o-o-u- b- m-r-a-e s-a-r m-r-v-d- -------------------------------------- kodâm otobus be markaze shahr miravad?
Коју линију морам узети? ‫کدام ---(-ه-اتوب-سی- ---- -وا---وم؟‬ ‫____ خ_ (__ ا_______ ب___ س___ ش____ ‫-د-م خ- (-ه ا-و-و-ی- ب-ی- س-ا- ش-م-‬ ------------------------------------- ‫کدام خط (چه اتوبوسی) باید سوار شوم؟‬ 0
c---khat-ti --h- ot--usi)---yad savâ- sh-v--? c__ k______ (___ o_______ b____ s____ s______ c-e k-a---i (-h- o-o-u-i- b-y-d s-v-r s-a-a-? --------------------------------------------- che khat-ti (che otobusi) bâyad savâr shavam?
Морам ли преседати? ‫باید --وبوس -وض--ن-؟‬ ‫____ ا_____ ع__ ک____ ‫-ا-د ا-و-و- ع-ض ک-م-‬ ---------------------- ‫باید اتوبوس عوض کنم؟‬ 0
b-----v-si-e--e--ag--i--- ---ava--kon-m? b____ v________ n________ r_ a___ k_____ b-y-d v-s-l---e n-g-l---e r- a-a- k-n-m- ---------------------------------------- bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam?
Где морам пресести? ‫-ج------ --و-وس--ا ع-- -ن-؟‬ ‫___ ب___ ا_____ ر_ ع__ ک____ ‫-ج- ب-ی- ا-و-و- ر- ع-ض ک-م-‬ ----------------------------- ‫کجا باید اتوبوس را عوض کنم؟‬ 0
ko-â -â--d--as-le-y------li-y------v-z ko--m? k___ b____ v________ n________ r_ a___ k_____ k-j- b-y-d v-s-l---e n-g-l---e r- a-a- k-n-m- --------------------------------------------- kojâ bâyad vasile-ye naghli-ye râ avaz konam?
Колико кошта карта? ‫---ت-ی- بلیط -ن- ا-ت؟‬ ‫____ ی_ ب___ چ__ ا____ ‫-ی-ت ی- ب-ی- چ-د ا-ت-‬ ----------------------- ‫قیمت یک بلیط چند است؟‬ 0
ghym--e --k -elit-c-and----? g______ y__ b____ c____ a___ g-y-a-e y-k b-l-t c-a-d a-t- ---------------------------- ghymate yek belit chand ast?
Колико станица има до центра? ‫---م-ک--ش-- چند ا-ستگ-------‬ ‫__ م___ ش__ چ__ ا______ ا____ ‫-ا م-ک- ش-ر چ-د ا-س-گ-ه ا-ت-‬ ------------------------------ ‫تا مرکز شهر چند ایستگاه است؟‬ 0
tâ--a---ze--h--r --an----tg-h-a-t? t_ m______ s____ c____ i_____ a___ t- m-r-a-e s-a-r c-a-d i-t-â- a-t- ---------------------------------- tâ markaze shahr chand istgâh ast?
Морате овде изаћи. ‫-ما--ا-د ا--جا-پی-د--شوید-‬ ‫___ ب___ ا____ پ____ ش_____ ‫-م- ب-ی- ا-ن-ا پ-ا-ه ش-ی-.- ---------------------------- ‫شما باید اینجا پیاده شوید.‬ 0
s-o-â--ây---injâ-p--d--sh-vi-. s____ b____ i___ p____ s______ s-o-â b-y-d i-j- p-â-e s-a-i-. ------------------------------ shomâ bâyad injâ piâde shavid.
Морате изаћи назад. ‫----با----ز----ت--ق---ا-ین پی-ده -و-د.‬ ‫___ ب___ ا_ ق___ ع__ م____ پ____ ش_____ ‫-م- ب-ی- ا- ق-م- ع-ب م-ش-ن پ-ا-ه ش-ی-.- ---------------------------------------- ‫شما باید از قسمت عقب ماشین پیاده شوید.‬ 0
shom---â--- az ---s-a-- -g---e--â--i- -iâd- -----d. s____ b____ a_ g_______ a_____ m_____ p____ s______ s-o-â b-y-d a- g-e-m-t- a-h-b- m-s-i- p-â-e s-a-i-. --------------------------------------------------- shomâ bâyad az ghesmate aghabe mâshin piâde shavid.
Следећи метро долази за 5 минута. ‫---وی--زیرمی-ی)-بع---5-دق-----------‌آ-د-‬ ‫_____ (________ ب___ 5 د____ د___ م______ ‫-ت-و- (-ی-م-ن-) ب-د- 5 د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ------------------------------------------- ‫متروی (زیرمینی) بعدی 5 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
met-o-y- (zir-z-m--i---a--d- p--j-daghig----- ---a--m------. m_______ (___ z______ b_____ p___ d__________ d____ m_______ m-t-o-y- (-i- z-m-n-) b---d- p-n- d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ------------------------------------------------------------ metro-ye (zir zamini) ba-adi panj daghighe-ye digar mi-âyad.
Следећи трамвај долази за 10 минута. ‫ت-اموای ب--ی -0-د--ق---ی-ر م--آی-.‬ ‫_______ ب___ 1_ د____ د___ م______ ‫-ر-م-ا- ب-د- 1- د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ------------------------------------ ‫تراموای بعدی 10 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
metro--e-ba---i d-h--a----h---e---ga- mi----d. m_______ b_____ d__ d__________ d____ m_______ m-t-o-y- b---d- d-h d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ---------------------------------------------- metro-ye ba-adi dah daghighe-ye digar mi-âyad.
Следећи аутобус долази за 15 минута. ‫ا-وبوس -ع----5----قه---گر-می-آ-د.‬ ‫______ ب___ 1_ د____ د___ م______ ‫-ت-ب-س ب-د- 1- د-ی-ه د-گ- م-‌-ی-.- ----------------------------------- ‫اتوبوس بعدی 15 دقیقه دیگر می‌آید.‬ 0
otobu-e-ba-----p-n-d-h d-g--gh---e-dig-r mi-ây-d. o______ b_____ p______ d__________ d____ m_______ o-o-u-e b---d- p-n-d-h d-g-i-h---e d-g-r m---y-d- ------------------------------------------------- otobuse ba-adi pânzdah daghighe-ye digar mi-âyad.
Када вози задњи метро? ‫-خ-ی- مت-و (------نی--کی-ح-ک- -ی----؟‬ ‫_____ م___ (_________ ک_ ح___ م______ ‫-خ-ی- م-ر- (-ی-ز-ی-ی- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- --------------------------------------- ‫آخرین مترو (زیرزمینی) کی حرکت می‌کند؟‬ 0
âk-ar---m-t-o---i----m---)-k-- har-kat ---o--d? â______ m____ (___ z______ k__ h______ m_______ â-h-r-n m-t-o (-i- z-m-n-) k-y h-r-k-t m-k-n-d- ----------------------------------------------- âkharin metro (zir zamini) key harekat mikonad?
Када вози задњи трамвај? ‫-خ----ت-ا---------کت-م-‌-ند؟‬ ‫_____ ت_____ ک_ ح___ م______ ‫-خ-ی- ت-ا-و- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- ------------------------------ ‫آخرین تراموا کی حرکت می‌کند؟‬ 0
â---rin--e-ro k-y har-k-- mikonad? â______ m____ k__ h______ m_______ â-h-r-n m-t-o k-y h-r-k-t m-k-n-d- ---------------------------------- âkharin metro key harekat mikonad?
Када вози задњи аутобус? ‫-خ--- اتوبوس کی-ح------‌-ن-؟‬ ‫_____ ا_____ ک_ ح___ م______ ‫-خ-ی- ا-و-و- ک- ح-ک- م-‌-ن-؟- ------------------------------ ‫آخرین اتوبوس کی حرکت می‌کند؟‬ 0
âkhar-- -tob-- key ha--kat-m-k-n-d? â______ o_____ k__ h______ m_______ â-h-r-n o-o-u- k-y h-r-k-t m-k-n-d- ----------------------------------- âkharin otobus key harekat mikonad?
Имате ли возну карту? ‫ش-ا -ل-ط----ید-‬ ‫___ ب___ د______ ‫-م- ب-ی- د-ر-د-‬ ----------------- ‫شما بلیط دارید؟‬ 0
sh--â b--it dâri-? s____ b____ d_____ s-o-â b-l-t d-r-d- ------------------ shomâ belit dârid?
Возну карту? – Не, немам. ‫---ط--نه ند-ر--‬ ‫_____ ن_ ن______ ‫-ل-ط- ن- ن-ا-م-‬ ----------------- ‫بلیط؟ نه ندارم.‬ 0
b-lit? -a-na---a-. b_____ n_ n_______ b-l-t- n- n-d-r-m- ------------------ belit? na nadâram.
Онда морате платити казну. ‫پس-------ریمه--پرد---د-‬ ‫__ ب___ ج____ ب_________ ‫-س ب-ی- ج-ی-ه ب-ر-ا-ی-.- ------------------------- ‫پس باید جریمه بپردازید.‬ 0
pa- b-y-d---r-----e-----z-d. p__ b____ j_____ b__________ p-s b-y-d j-r-m- b-p-r-â-i-. ---------------------------- pas bâyad jarime bepardâzid.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + персијски (1-100) МП3 персијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!