Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   hr Javni lokalni promet

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Где је аутобуска станица? Gd-e--- -ut--u-n- -o-odv-r? G--- j- a-------- k-------- G-j- j- a-t-b-s-i k-l-d-o-? --------------------------- Gdje je autobusni kolodvor? 0
Који аутобус вози у центар? K-ji---tob-- v-z- --cent-r? K--- a------ v--- u c------ K-j- a-t-b-s v-z- u c-n-a-? --------------------------- Koji autobus vozi u centar? 0
Коју линију морам узети? K-ju -ini-u--o--m u-et-? K--- l----- m---- u----- K-j- l-n-j- m-r-m u-e-i- ------------------------ Koju liniju moram uzeti? 0
Морам ли преседати? M--am--- -re----ati? M---- l- p---------- M-r-m l- p-e-j-d-t-? -------------------- Moram li presjedati? 0
Где морам пресести? Gd-e---r-m p-es-esti? G--- m---- p--------- G-j- m-r-m p-e-j-s-i- --------------------- Gdje moram presjesti? 0
Колико кошта карта? Koli-o ko--a--a-ta? K----- k---- k----- K-l-k- k-š-a k-r-a- ------------------- Koliko košta karta? 0
Колико станица има до центра? Ko--ko-s--ni-a --a-do-c--t-a? K----- s------ i-- d- c------ K-l-k- s-a-i-a i-a d- c-n-r-? ----------------------------- Koliko stanica ima do centra? 0
Морате овде изаћи. Mo-a-e -v----i----. M----- o---- i----- M-r-t- o-d-e i-a-i- ------------------- Morate ovdje izaći. 0
Морате изаћи назад. M----- i-a----trag-. M----- i---- o------ M-r-t- i-a-i o-r-g-. -------------------- Morate izaći otraga. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Sl--de-- m--ro-d----- z--5--in--a. S------- m---- d----- z- 5 m------ S-j-d-ć- m-t-o d-l-z- z- 5 m-n-t-. ---------------------------------- Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Slj--e-i--r-mvaj -o--zi za 1--m-n-t-. S------- t------ d----- z- 1- m------ S-j-d-ć- t-a-v-j d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. S----------to--s -ol-zi--- -5-m-n---. S------- a------ d----- z- 1- m------ S-j-d-ć- a-t-b-s d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. 0
Када вози задњи метро? Kada -ozi --d--i met-o? K--- v--- z----- m----- K-d- v-z- z-d-j- m-t-o- ----------------------- Kada vozi zadnji metro? 0
Када вози задњи трамвај? K--- --z- -a--ji -r--v--? K--- v--- z----- t------- K-d- v-z- z-d-j- t-a-v-j- ------------------------- Kada vozi zadnji tramvaj? 0
Када вози задњи аутобус? Kad- -o---z-d-j- au-o---? K--- v--- z----- a------- K-d- v-z- z-d-j- a-t-b-s- ------------------------- Kada vozi zadnji autobus? 0
Имате ли возну карту? Imate-l----t---ka---? I---- l- p---- k----- I-a-e l- p-t-u k-r-u- --------------------- Imate li putnu kartu? 0
Возну карту? – Не, немам. Putn- --rt-? –-N-,---ma-. P---- k----- – N-- n----- P-t-u k-r-u- – N-, n-m-m- ------------------------- Putnu kartu? – Ne, nemam. 0
Онда морате платити казну. Onda-mo-a-e----t-ti -az--. O--- m----- p------ k----- O-d- m-r-t- p-a-i-i k-z-u- -------------------------- Onda morate platiti kaznu. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!