Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   kk Public transportation

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [отыз алты]

36 [otız altı]

Public transportation

[Jergilikti qoğamdıq kölik]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Где је аутобуска станица? Ав----с-аял-а-а---қайда? А------ а-------- қ----- А-т-б-с а-л-а-а-ы қ-й-а- ------------------------ Автобус аялдамасы қайда? 0
Av-ob-s -ya-da-ası------? A------ a--------- q----- A-t-b-s a-a-d-m-s- q-y-a- ------------------------- Avtobws ayaldaması qayda?
Који аутобус вози у центар? О-т------ -а--а--обус -арад-? О-------- қ-- а------ б------ О-т-л-қ-а қ-й а-т-б-с б-р-д-? ----------------------------- Орталыққа қай автобус барады? 0
Orta---q--qay-a-t-b---ba-adı? O-------- q-- a------ b------ O-t-l-q-a q-y a-t-b-s b-r-d-? ----------------------------- Ortalıqqa qay avtobws baradı?
Коју линију морам узети? Қ-----т---сқ- о---у-- к----? Қ-- а-------- о------ к----- Қ-й а-т-б-с-а о-ы-у-м к-р-к- ---------------------------- Қай автобусқа отыруым керек? 0
Qay--vt-bw--- o-ı-wı- k-r-k? Q-- a-------- o------ k----- Q-y a-t-b-s-a o-ı-w-m k-r-k- ---------------------------- Qay avtobwsqa otırwım kerek?
Морам ли преседати? Ба-қа к-лі--е--у--у-----р-к пе? Б---- к------ а------ к---- п-- Б-с-а к-л-к-е а-ы-у-м к-р-к п-? ------------------------------- Басқа көлікке ауысуым керек пе? 0
Basqa--ö-ik-e-----wım kere- --? B---- k------ a------ k---- p-- B-s-a k-l-k-e a-ı-w-m k-r-k p-? ------------------------------- Basqa kölikke awıswım kerek pe?
Где морам пресести? Б---- ----кке -а--ж--д--а--су-- к--ек? Б---- к------ қ-- ж---- а------ к----- Б-с-а к-л-к-е қ-й ж-р-е а-ы-у-м к-р-к- -------------------------------------- Басқа көлікке қай жерде ауысуым керек? 0
Ba--- --l---- -a- j--de-awı---m-kerek? B---- k------ q-- j---- a------ k----- B-s-a k-l-k-e q-y j-r-e a-ı-w-m k-r-k- -------------------------------------- Basqa kölikke qay jerde awıswım kerek?
Колико кошта карта? Бір -------анша -ұра-ы? Б-- б---- қ---- т------ Б-р б-л-т қ-н-а т-р-д-? ----------------------- Бір билет қанша тұрады? 0
B-r---let--a-şa-t--a--? B-- b---- q---- t------ B-r b-l-t q-n-a t-r-d-? ----------------------- Bir bïlet qanşa turadı?
Колико станица има до центра? О--а--қ---де--- --ше -я---м--б-р? О-------- д---- н--- а------ б--- О-т-л-қ-а д-й-н н-ш- а-л-а-а б-р- --------------------------------- Орталыққа дейін неше аялдама бар? 0
O---l--q--de------şe--ya--a-a-b--? O-------- d---- n--- a------- b--- O-t-l-q-a d-y-n n-ş- a-a-d-m- b-r- ---------------------------------- Ortalıqqa deyin neşe ayaldama bar?
Морате овде изаћи. Сі-ге о-ы--ерд-- --ғу -ере-. С---- о-- ж----- ш--- к----- С-з-е о-ы ж-р-е- ш-ғ- к-р-к- ---------------------------- Сізге осы жерден шығу керек. 0
Siz---os--jerd-- ş-ğw --r--. S---- o-- j----- ş--- k----- S-z-e o-ı j-r-e- ş-ğ- k-r-k- ---------------------------- Sizge osı jerden şığw kerek.
Морате изаћи назад. Сі-ге---т---ж--та--шығ- кер--. С---- а---- ж----- ш--- к----- С-з-е а-т-ы ж-қ-а- ш-ғ- к-р-к- ------------------------------ Сізге артқы жақтан шығу керек. 0
Siz-e-a--qı-j----- -ı-w k----. S---- a---- j----- ş--- k----- S-z-e a-t-ı j-q-a- ş-ğ- k-r-k- ------------------------------ Sizge artqı jaqtan şığw kerek.
Следећи метро долази за 5 минута. К---сі----р- --- мин-тт-н соң -еледі. К----- м---- б-- м------- с-- к------ К-л-с- м-т-о б-с м-н-т-а- с-ң к-л-д-. ------------------------------------- Келесі метро бес минуттан соң келеді. 0
Ke---i---t-- -e- mïn--tan s-ñ ke----. K----- m---- b-- m------- s-- k------ K-l-s- m-t-o b-s m-n-t-a- s-ñ k-l-d-. ------------------------------------- Kelesi metro bes mïnwttan soñ keledi.
Следећи трамвај долази за 10 минута. К-л-сі--ра-вай 10 --н----- --ң -ел--і. К----- т------ 1- м------- с-- к------ К-л-с- т-а-в-й 1- м-н-т-а- с-ң к-л-д-. -------------------------------------- Келесі трамвай 10 минуттан соң келеді. 0
K--esi tr-m----1-------t-- -oñ-ke-e--. K----- t------ 1- m------- s-- k------ K-l-s- t-a-v-y 1- m-n-t-a- s-ñ k-l-d-. -------------------------------------- Kelesi tramvay 10 mïnwttan soñ keledi.
Следећи аутобус долази за 15 минута. К-ле-і -вто-у- -5--ину-тан-со- -ел-д-. К----- а------ 1- м------- с-- к------ К-л-с- а-т-б-с 1- м-н-т-а- с-ң к-л-д-. -------------------------------------- Келесі автобус 15 минуттан соң келеді. 0
K-les------bws 1- mïn------so- ke--di. K----- a------ 1- m------- s-- k------ K-l-s- a-t-b-s 1- m-n-t-a- s-ñ k-l-d-. -------------------------------------- Kelesi avtobws 15 mïnwttan soñ keledi.
Када вози задњи метро? С-ң-- ----о----а- кет-ді? С---- м---- қ---- к------ С-ң-ы м-т-о қ-ш-н к-т-д-? ------------------------- Соңғы метро қашан кетеді? 0
So--- m---o q-şa----t--i? S---- m---- q---- k------ S-ñ-ı m-t-o q-ş-n k-t-d-? ------------------------- Soñğı metro qaşan ketedi?
Када вози задњи трамвај? Соңғы-----в-- қ--ан-----ді? С---- т------ қ---- к------ С-ң-ы т-а-в-й қ-ш-н к-т-д-? --------------------------- Соңғы трамвай қашан кетеді? 0
S-ñ-ı ----v-- qaş-----tedi? S---- t------ q---- k------ S-ñ-ı t-a-v-y q-ş-n k-t-d-? --------------------------- Soñğı tramvay qaşan ketedi?
Када вози задњи аутобус? Со-ғы ав--бус қ-шан--е-ед-? С---- а------ қ---- к------ С-ң-ы а-т-б-с қ-ш-н к-т-д-? --------------------------- Соңғы автобус қашан кетеді? 0
S--ğı-a-t--ws--aş-n --t---? S---- a------ q---- k------ S-ñ-ı a-t-b-s q-ş-n k-t-d-? --------------------------- Soñğı avtobws qaşan ketedi?
Имате ли возну карту? Сі-де --ле- б-р--а? С---- б---- б-- м-- С-з-е б-л-т б-р м-? ------------------- Сізде билет бар ма? 0
Siz---bïl-t-b-r---? S---- b---- b-- m-- S-z-e b-l-t b-r m-? ------------------- Sizde bïlet bar ma?
Возну карту? – Не, немам. Б--ет--е? --Жо-,-менд- ---. Б---- п-- – Ж--- м---- ж--- Б-л-т п-? – Ж-қ- м-н-е ж-қ- --------------------------- Билет пе? – Жоқ, менде жоқ. 0
B-let--e- –-J-q--m-nde-joq. B---- p-- – J--- m---- j--- B-l-t p-? – J-q- m-n-e j-q- --------------------------- Bïlet pe? – Joq, mende joq.
Онда морате платити казну. Он-а -і-ге айы--ұ--тө--у--ере-. О--- с---- а------ т---- к----- О-д- с-з-е а-ы-п-л т-л-у к-р-к- ------------------------------- Онда сізге айыппұл төлеу керек. 0
O----si-ge --ı---l ---ew--erek. O--- s---- a------ t---- k----- O-d- s-z-e a-ı-p-l t-l-w k-r-k- ------------------------------- Onda sizge ayıppul tölew kerek.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!