Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   bg Градски транспорт

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [трийсет и шест]

36 [triyset i shest]

Градски транспорт

[Gradski transport]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Где је аутобуска станица? Къде-е ав--б--н-т--------? К--- е а---------- с------ К-д- е а-т-б-с-а-а с-и-к-? -------------------------- Къде е автобусната спирка? 0
K--e--e -v--b--n--a---i--a? K--- y- a---------- s------ K-d- y- a-t-b-s-a-a s-i-k-? --------------------------- Kyde ye avtobusnata spirka?
Који аутобус вози у центар? К----в-обу------а-в--ентъ-а? К-- а------ о---- в ц------- К-й а-т-б-с о-и-а в ц-н-ъ-а- ---------------------------- Кой автобус отива в центъра? 0
K-y-a--o-----ti---- -s-n-y-a? K-- a------ o---- v t-------- K-y a-t-b-s o-i-a v t-e-t-r-? ----------------------------- Koy avtobus otiva v tsentyra?
Коју линију морам узети? Ко- а-тоб-с т---ва--- --е-а? К-- а------ т----- д- в----- К-й а-т-б-с т-я-в- д- в-е-а- ---------------------------- Кой автобус трябва да взема? 0
Koy av--b-s trya-va ----z--a? K-- a------ t------ d- v----- K-y a-t-b-s t-y-b-a d- v-e-a- ----------------------------- Koy avtobus tryabva da vzema?
Морам ли преседати? Т-я--- -и--- -----ек--вам? Т----- л- д- с- п--------- Т-я-в- л- д- с- п-е-а-в-м- -------------------------- Трябва ли да се прекачвам? 0
T-yabva l---- s--pr--a--vam? T------ l- d- s- p---------- T-y-b-a l- d- s- p-e-a-h-a-? ---------------------------- Tryabva li da se prekachvam?
Где морам пресести? Къ-- -----а--- ---пре--чв--? К--- т----- д- с- п--------- К-д- т-я-в- д- с- п-е-а-в-м- ---------------------------- Къде трябва да се прекачвам? 0
K-----rya-va -- -----ek--h-am? K--- t------ d- s- p---------- K-d- t-y-b-a d- s- p-e-a-h-a-? ------------------------------ Kyde tryabva da se prekachvam?
Колико кошта карта? К-л---с--ува---и- -илет? К---- с----- е--- б----- К-л-о с-р-в- е-и- б-л-т- ------------------------ Колко струва един билет? 0
Kolk- -t--v- yed----i-e-? K---- s----- y---- b----- K-l-o s-r-v- y-d-n b-l-t- ------------------------- Kolko struva yedin bilet?
Колико станица има до центра? Кол-о с-и--и---а--о-ц-нт---? К---- с----- и-- д- ц------- К-л-о с-и-к- и-а д- ц-н-ъ-а- ---------------------------- Колко спирки има до центъра? 0
Ko-ko-sp-r---im--do---e---r-? K---- s----- i-- d- t-------- K-l-o s-i-k- i-a d- t-e-t-r-? ----------------------------- Kolko spirki ima do tsentyra?
Морате овде изаћи. Тр-б-а да---е--те т-к. Т----- д- с------ т--- Т-я-в- д- с-е-е-е т-к- ---------------------- Трябва да слезете тук. 0
Try---- -- --e--te -uk. T------ d- s------ t--- T-y-b-a d- s-e-e-e t-k- ----------------------- Tryabva da slezete tuk.
Морате изаћи назад. Т-ябва д--слез-т- --з-д. Т----- д- с------ о----- Т-я-в- д- с-е-е-е о-з-д- ------------------------ Трябва да слезете отзад. 0
T--------a-sl-ze-e o-za-. T------ d- s------ o----- T-y-b-a d- s-e-e-e o-z-d- ------------------------- Tryabva da slezete otzad.
Следећи метро долази за 5 минута. Сле--ащ--т-вл----- ме----о--р-с---- сле----м-ну-и. С--------- в--- н- м------ п------- с--- 5 м------ С-е-в-щ-я- в-а- н- м-т-о-о п-и-т-г- с-е- 5 м-н-т-. -------------------------------------------------- Следващият влак на метрото пристига след 5 минути. 0
Sle-v-s--h---- v--k-n- m--r----p-ist-----l-d-- minu-i. S------------- v--- n- m------ p------- s--- 5 m------ S-e-v-s-c-i-a- v-a- n- m-t-o-o p-i-t-g- s-e- 5 m-n-t-. ------------------------------------------------------ Sledvashchiyat vlak na metroto pristiga sled 5 minuti.
Следећи трамвај долази за 10 минута. С--дв---ят-т--м--- --исти-----е- -0 м----и. С--------- т------ п------- с--- 1- м------ С-е-в-щ-я- т-а-в-й п-и-т-г- с-е- 1- м-н-т-. ------------------------------------------- Следващият трамвай пристига след 10 минути. 0
Sle--a-hc-i-at t-am--y -risti-a---e--10-minu--. S------------- t------ p------- s--- 1- m------ S-e-v-s-c-i-a- t-a-v-y p-i-t-g- s-e- 1- m-n-t-. ----------------------------------------------- Sledvashchiyat tramvay pristiga sled 10 minuti.
Следећи аутобус долази за 15 минута. След--щия- авт-бус п--сти-- ---д -5--и-ути. С--------- а------ п------- с--- 1- м------ С-е-в-щ-я- а-т-б-с п-и-т-г- с-е- 1- м-н-т-. ------------------------------------------- Следващият автобус пристига след 15 минути. 0
Sle-----c--y-- a-t---- p--s-ig- ---------inuti. S------------- a------ p------- s--- 1- m------ S-e-v-s-c-i-a- a-t-b-s p-i-t-g- s-e- 1- m-n-t-. ----------------------------------------------- Sledvashchiyat avtobus pristiga sled 15 minuti.
Када вози задњи метро? Ког--е-по-л---и-- в-а---- -ет---о? К--- е п--------- в--- н- м------- К-г- е п-с-е-н-я- в-а- н- м-т-о-о- ---------------------------------- Кога е последният влак на метрото? 0
Ko---ye p--led--y-t vl-- n- ----o--? K--- y- p---------- v--- n- m------- K-g- y- p-s-e-n-y-t v-a- n- m-t-o-o- ------------------------------------ Koga ye posledniyat vlak na metroto?
Када вози задњи трамвај? Ко-- е ---л--н-я----ам---? К--- е п--------- т------- К-г- е п-с-е-н-я- т-а-в-й- -------------------------- Кога е последният трамвай? 0
Kog- -e-----e-n-yat -ram---? K--- y- p---------- t------- K-g- y- p-s-e-n-y-t t-a-v-y- ---------------------------- Koga ye posledniyat tramvay?
Када вози задњи аутобус? Ко-а-е---сл-----т--втоб-с? К--- е п--------- а------- К-г- е п-с-е-н-я- а-т-б-с- -------------------------- Кога е последният автобус? 0
Ko----- --sle----at-av---us? K--- y- p---------- a------- K-g- y- p-s-e-n-y-t a-t-b-s- ---------------------------- Koga ye posledniyat avtobus?
Имате ли возну карту? И---е ли-би-ет? И---- л- б----- И-а-е л- б-л-т- --------------- Имате ли билет? 0
Ima-- ----ile-? I---- l- b----- I-a-e l- b-l-t- --------------- Imate li bilet?
Возну карту? – Не, немам. Б---т?-– Не,---мам. Б----- – Н-- н----- Б-л-т- – Н-, н-м-м- ------------------- Билет? – Не, нямам. 0
B--e---–------ya-am. B----- – N-- n------ B-l-t- – N-, n-a-a-. -------------------- Bilet? – Ne, nyamam.
Онда морате платити казну. То-а-а---я-ва-д- п-а---е гл-ба. Т----- т----- д- п------ г----- Т-г-в- т-я-в- д- п-а-и-е г-о-а- ------------------------------- Тогава трябва да платите глоба. 0
T---va--r-a-v---a--l----e--l-ba. T----- t------ d- p------ g----- T-g-v- t-y-b-a d- p-a-i-e g-o-a- -------------------------------- Togava tryabva da platite globa.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!