Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   mk Јавен сообраќај

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [триесет и шест]

36 [triyesyet i shyest]

Јавен сообраќај

[Јavyen soobrakjaј]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Где је аутобуска станица? Ка-- е а---------- с------? Каде е автобуската станица? 0
K---- y- a----------- s-------? Ka--- y- a----------- s-------? Kadye ye avtobooskata stanitza? K-d-e y- a-t-b-o-k-t- s-a-i-z-? ------------------------------?
Који аутобус вози у центар? Ко- а------ в--- в- ц-------? Кој автобус вози во центарот? 0
K-- a------- v--- v- t---------? Ko- a------- v--- v- t---------? Koј avtoboos vozi vo tzyentarot? K-ј a-t-b-o- v-z- v- t-y-n-a-o-? -------------------------------?
Коју линију морам узети? Ко-- л----- м---- д- ј- з----? Која линија морам да ја земам? 0
K--- l----- m---- d- ј- z-----? Ko-- l----- m---- d- ј- z-----? Koјa liniјa moram da јa zyemam? K-ј- l-n-ј- m-r-m d- ј- z-e-a-? ------------------------------?
Морам ли преседати? Да-- м---- д- с- п---------? Дали морам да се прекачувам? 0
D--- m---- d- s-- p------------? Da-- m---- d- s-- p------------? Dali moram da sye pryekachoovam? D-l- m-r-m d- s-e p-y-k-c-o-v-m? -------------------------------?
Где морам пресести? Ка-- м---- д- с- п-------? Каде морам да се прекачам? 0
K---- m---- d- s-- p---------? Ka--- m---- d- s-- p---------? Kadye moram da sye pryekacham? K-d-e m-r-m d- s-e p-y-k-c-a-? -----------------------------?
Колико кошта карта? Ко--- ч--- е--- в---- б----? Колку чини еден возен билет? 0
K----- c---- y----- v----- b-----? Ko---- c---- y----- v----- b-----? Kolkoo chini yedyen vozyen bilyet? K-l-o- c-i-i y-d-e- v-z-e- b-l-e-? ---------------------------------?
Колико станица има до центра? Ко--- а-------- с------ и-- д- ц-------? Колку автобуски станици има до центарот? 0
K----- a--------- s------- i-- d- t---------? Ko---- a--------- s------- i-- d- t---------? Kolkoo avtobooski stanitzi ima do tzyentarot? K-l-o- a-t-b-o-k- s-a-i-z- i-a d- t-y-n-a-o-? --------------------------------------------?
Морате овде изаћи. Ов-- м----- д- с- с------. Овде морате да се симнете. 0
O---- m------ d- s-- s--------. Ov--- m------ d- s-- s--------. Ovdye moratye da sye simnyetye. O-d-e m-r-t-e d- s-e s-m-y-t-e. ------------------------------.
Морате изаћи назад. Мо---- д- с- с------ п-----. Морате да се симнете позади. 0
M------ d- s-- s-------- p-----. Mo----- d- s-- s-------- p-----. Moratye da sye simnyetye pozadi. M-r-t-e d- s-e s-m-y-t-e p-z-d-. -------------------------------.
Следећи метро долази за 5 минута. Сл------ м---- д---- з- 5 м-----. Следното метро доаѓа за 5 минути. 0
S-------- m----- d---- z- 5 m------. Sl------- m----- d---- z- 5 m------. Slyednoto myetro doaѓa za 5 minooti. S-y-d-o-o m-e-r- d-a-a z- 5 m-n-o-i. --------------------------5--------.
Следећи трамвај долази за 10 минута. Сл------ т------ д---- з- 10 м-----. Следниот трамвај доаѓа за 10 минути. 0
S-------- t------ d---- z- 10 m------. Sl------- t------ d---- z- 10 m------. Slyedniot tramvaј doaѓa za 10 minooti. S-y-d-i-t t-a-v-ј d-a-a z- 10 m-n-o-i. ---------------------------10--------.
Следећи аутобус долази за 15 минута. Сл------ а------ д---- з- 15 м-----. Следниот автобус доаѓа за 15 минути. 0
S-------- a------- d---- z- 15 m------. Sl------- a------- d---- z- 15 m------. Slyedniot avtoboos doaѓa za 15 minooti. S-y-d-i-t a-t-b-o- d-a-a z- 15 m-n-o-i. ----------------------------15--------.
Када вози задњи метро? Ко-- в--- п--------- м----? Кога вози последното метро? 0
K---- v--- p---------- m-----? Ko--- v--- p---------- m-----? Kogua vozi poslyednoto myetro? K-g-a v-z- p-s-y-d-o-o m-e-r-? -----------------------------?
Када вози задњи трамвај? Ко-- в--- п--------- т------? Кога вози последниот трамвај? 0
K---- v--- p---------- t------? Ko--- v--- p---------- t------? Kogua vozi poslyedniot tramvaј? K-g-a v-z- p-s-y-d-i-t t-a-v-ј? ------------------------------?
Када вози задњи аутобус? Ко-- в--- п--------- а------? Кога вози последниот автобус? 0
K---- v--- p---------- a-------? Ko--- v--- p---------- a-------? Kogua vozi poslyedniot avtoboos? K-g-a v-z- p-s-y-d-i-t a-t-b-o-? -------------------------------?
Имате ли возну карту? Да-- и---- в---- б----? Дали имате возен билет? 0
D--- i----- v----- b-----? Da-- i----- v----- b-----? Dali imatye vozyen bilyet? D-l- i-a-y- v-z-e- b-l-e-? -------------------------?
Возну карту? – Не, немам. Во--- б----? – Н-- н----. Возен билет? – Не, немам. 0
V----- b-----? – N--, n-----. Vo---- b-----? – N--- n-----. Vozyen bilyet? – Nye, nyemam. V-z-e- b-l-e-? – N-e, n-e-a-. -------------?-–----,-------.
Онда морате платити казну. То--- м----- д- п------ к----. Тогаш морате да платите казна. 0
T------ m------ d- p------- k----. To----- m------ d- p------- k----. Toguash moratye da platitye kazna. T-g-a-h m-r-t-e d- p-a-i-y- k-z-a. ---------------------------------.

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!