Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   el Αστική συγκοινωνία

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [τριάντα έξι]

36 [triánta éxi]

Αστική συγκοινωνία

[Astikḗ synkoinōnía]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Где је аутобуска станица? Π-----να--η-στά-η-του λεω---εί--; Π-- ε---- η σ---- τ-- λ---------- Π-ύ ε-ν-ι η σ-ά-η τ-υ λ-ω-ο-ε-ο-; --------------------------------- Πού είναι η στάση του λεωφορείου; 0
Poú---na--- stás--tou--e--ho---o-? P-- e---- ē s---- t-- l----------- P-ú e-n-i ē s-á-ē t-u l-ō-h-r-í-u- ---------------------------------- Poú eínai ē stásē tou leōphoreíou?
Који аутобус вози у центар? Π-ιο--ε-φ-ρε-ο π-ει -το κέντ-ο; Π--- λ-------- π--- σ-- κ------ Π-ι- λ-ω-ο-ε-ο π-ε- σ-ο κ-ν-ρ-; ------------------------------- Ποιο λεωφορείο πάει στο κέντρο; 0
P-io-le-p---eí----e--sto-ként--? P--- l--------- p--- s-- k------ P-i- l-ō-h-r-í- p-e- s-o k-n-r-? -------------------------------- Poio leōphoreío páei sto kéntro?
Коју линију морам узети? Π--α --αμ-- --------α -άρ-; Π--- γ----- π----- ν- π---- Π-ι- γ-α-μ- π-έ-ε- ν- π-ρ-; --------------------------- Ποια γραμμή πρέπει να πάρω; 0
Poia g-a----pré-ei ---pár-? P--- g----- p----- n- p---- P-i- g-a-m- p-é-e- n- p-r-? --------------------------- Poia grammḗ prépei na párō?
Морам ли преседати? Πρ-π-ι να-κάν---ε-ε---ί-ασ-; Π----- ν- κ--- μ------------ Π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; ---------------------------- Πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
Prép-i na--á-- -e---ibí--s-? P----- n- k--- m------------ P-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? ---------------------------- Prépei na kánō metepibíbasē?
Где морам пресести? Π-ύ-πρέ--ι -- κάν- ---επ----ασ-; Π-- π----- ν- κ--- μ------------ Π-ύ π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; -------------------------------- Πού πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
P-ú--r-p-i-n- --n--me--p--íb--ē? P-- p----- n- k--- m------------ P-ú p-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? -------------------------------- Poú prépei na kánō metepibíbasē?
Колико кошта карта? Π-σ- --σ-ίζε- -ν- --σιτή--ο; Π--- κ------- έ-- ε--------- Π-σ- κ-σ-ί-ε- έ-α ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------------------- Πόσο κοστίζει ένα εισιτήριο; 0
P--- --stíze- é-- e-----r-o? P--- k------- é-- e--------- P-s- k-s-í-e- é-a e-s-t-r-o- ---------------------------- Póso kostízei éna eisitḗrio?
Колико станица има до центра? Π-σε-------ι- ε--α- ------το ------; Π---- σ------ ε---- μ---- τ- κ------ Π-σ-ς σ-ά-ε-ς ε-ν-ι μ-χ-ι τ- κ-ν-ρ-; ------------------------------------ Πόσες στάσεις είναι μέχρι το κέντρο; 0
Pós-s st--e-s --n-- méch-- -o k-nt-o? P---- s------ e---- m----- t- k------ P-s-s s-á-e-s e-n-i m-c-r- t- k-n-r-? ------------------------------------- Póses stáseis eínai méchri to kéntro?
Морате овде изаћи. Πρέ-ε- -α -α-έ-ε---ε--. Π----- ν- κ------- ε--- Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- ε-ώ- ----------------------- Πρέπει να κατέβετε εδώ. 0
P-é--i na --t-bete --ṓ. P----- n- k------- e--- P-é-e- n- k-t-b-t- e-ṓ- ----------------------- Prépei na katébete edṓ.
Морате изаћи назад. Πρ-πει-ν- κατ----ε--πό--η---ί---πό-τ-. Π----- ν- κ------- α-- τ-- π--- π----- Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- α-ό τ-ν π-σ- π-ρ-α- -------------------------------------- Πρέπει να κατέβετε από την πίσω πόρτα. 0
P--p-i--a ka-éb-te--p- tēn---s- --r-a. P----- n- k------- a-- t-- p--- p----- P-é-e- n- k-t-b-t- a-ó t-n p-s- p-r-a- -------------------------------------- Prépei na katébete apó tēn písō pórta.
Следећи метро долази за 5 минута. Ο----μ-νο----ρμ-ς---υ μετ---έρ-ετ-ι--ε------τά. Ο ε------- σ----- τ-- μ---- έ------ σ- 5 λ----- Ο ε-ό-ε-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό έ-χ-τ-ι σ- 5 λ-π-ά- ----------------------------------------------- Ο επόμενος συρμός του μετρό έρχεται σε 5 λεπτά. 0
O-e-----o-----m-s t-u-----ó érc-e-a- ---5-l-p--. O e------- s----- t-- m---- é------- s- 5 l----- O e-ó-e-o- s-r-ó- t-u m-t-ó é-c-e-a- s- 5 l-p-á- ------------------------------------------------ O epómenos syrmós tou metró érchetai se 5 leptá.
Следећи трамвај долази за 10 минута. Το-επό-ε-ο --α- -ρ-ετ-ι-σε 1--λεπ--. Τ- ε------ τ--- έ------ σ- 1- λ----- Τ- ε-ό-ε-ο τ-α- έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ------------------------------------ Το επόμενο τραμ έρχεται σε 10 λεπτά. 0
T- ep-men-----m-ér-he--i -- -0 l--t-. T- e------ t--- é------- s- 1- l----- T- e-ó-e-o t-a- é-c-e-a- s- 1- l-p-á- ------------------------------------- To epómeno tram érchetai se 10 leptá.
Следећи аутобус долази за 15 минута. Το-----ε-- --ω---ε---έ-χε----σ---5-λ-πτ-. Τ- ε------ λ-------- έ------ σ- 1- λ----- Τ- ε-ό-ε-ο λ-ω-ο-ε-ο έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ----------------------------------------- Το επόμενο λεωφορείο έρχεται σε 15 λεπτά. 0
T--ep-meno-----h----o --c--t-- -- ---lept-. T- e------ l--------- é------- s- 1- l----- T- e-ó-e-o l-ō-h-r-í- é-c-e-a- s- 1- l-p-á- ------------------------------------------- To epómeno leōphoreío érchetai se 15 leptá.
Када вози задњи метро? Π-τ--ανα---εί-- τε-ε---ί-ς --ρμός-το---ε--ό; Π--- α------- ο τ--------- σ----- τ-- μ----- Π-τ- α-α-ω-ε- ο τ-λ-υ-α-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό- -------------------------------------------- Πότε αναχωρεί ο τελευταίος συρμός του μετρό; 0
Pó-e--n-c-ōreí o---le-ta-o--s-rmó- ----m-tró? P--- a-------- o t--------- s----- t-- m----- P-t- a-a-h-r-í o t-l-u-a-o- s-r-ó- t-u m-t-ó- --------------------------------------------- Póte anachōreí o teleutaíos syrmós tou metró?
Када вози задњи трамвај? Π--ε----------τ- -ελ---αίο ----; Π--- α------- τ- τ-------- τ---- Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο τ-α-; -------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο τραμ; 0
P--e-anachō--í----tel-ut----tram? P--- a-------- t- t-------- t---- P-t- a-a-h-r-í t- t-l-u-a-o t-a-? --------------------------------- Póte anachōreí to teleutaío tram?
Када вози задњи аутобус? Πό-ε α-αχω--- τ- ----υ---ο-λεω-ο-ε-ο; Π--- α------- τ- τ-------- λ--------- Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο λεωφορείο; 0
P--- --ac-----------leutaío-le-pho----? P--- a-------- t- t-------- l---------- P-t- a-a-h-r-í t- t-l-u-a-o l-ō-h-r-í-? --------------------------------------- Póte anachōreí to teleutaío leōphoreío?
Имате ли возну карту? Έ--τ- ε-σ-τή---; Έ---- ε--------- Έ-ε-ε ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------- Έχετε εισιτήριο; 0
Échet--------r-o? É----- e--------- É-h-t- e-s-t-r-o- ----------------- Échete eisitḗrio?
Возну карту? – Не, немам. Ε---τ-ρι-- - Όχι, -ε- έ-ω. Ε--------- – Ό--- δ-- έ--- Ε-σ-τ-ρ-ο- – Ό-ι- δ-ν έ-ω- -------------------------- Εισιτήριο; – Όχι, δεν έχω. 0
E-s----io? –----i- --- --hō. E--------- – Ó---- d-- é---- E-s-t-r-o- – Ó-h-, d-n é-h-. ---------------------------- Eisitḗrio? – Óchi, den échō.
Онда морате платити казну. Τό---πρέ-ει -- π--ρ-σ-τ- -ρόστ---. Τ--- π----- ν- π-------- π-------- Τ-τ- π-έ-ε- ν- π-η-ώ-ε-ε π-ό-τ-μ-. ---------------------------------- Τότε πρέπει να πληρώσετε πρόστιμο. 0
Tóte--r---i-na -l--ṓsete --ó-t---. T--- p----- n- p-------- p-------- T-t- p-é-e- n- p-ē-ṓ-e-e p-ó-t-m-. ---------------------------------- Tóte prépei na plērṓsete próstimo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!