Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   lt Viešasis miesto transportas

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [trisdešimt šeši]

Viešasis miesto transportas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Где је аутобуска станица? Ku- y-- a------- s------? Kur yra autobusų stotelė? 0
Који аутобус вози у центар? Ku--- a-------- v------- į (m-----) c-----? Kuris autobusas važiuoja į (miesto) centrą? 0
Коју линију морам узети? Ku---- n------ m-- v-------? Kuriuo numeriu man važiuoti? 0
Морам ли преседати? Ar m-- r----- p-------? Ar man reikės persėsti? 0
Где морам пресести? Ku- m-- r----- p-------? Kur man reikės persėsti? 0
Колико кошта карта? Ki-- k------- b-------? Kiek kainuoja bilietas? 0
Колико станица има до центра? Ki-- s------- y-- i-- c-----? Kiek stotelių yra iki centro? 0
Морате овде изаћи. Ju-- č-- r----- i------. Jums čia reikia išlipti. 0
Морате изаћи назад. (J--) t----- / J--- r----- i------ p-- g------ d----. (Jūs) turite / Jums reikia išlipti pro galines duris. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Ki--- m---- t-------- a----- p- 5 (p-----) m------. Kitas metro traukinys atvyks po 5 (penkių) minučių. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Ki--- t-------- a----- p- 10 (d--------) m------. Kitas tramvajus atvyks po 10 (dešimties) minučių. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Ki--- a-------- a----- p- 15 (p----------) m------. Kitas autobusas atvyks po 15 (penkiolikos) minučių. 0
Када вози задњи метро? Ka-- v------- p--------- m---- t--------? Kada važiuoja paskutinis metro traukinys? 0
Када вози задњи трамвај? Ka-- v------- p--------- t--------? Kada važiuoja paskutinis tramvajus? 0
Када вози задњи аутобус? Ka-- v------- p--------- a--------? Kada važiuoja paskutinis autobusas? 0
Имате ли возну карту? Ar t----- b------? Ar turite bilietą? 0
Возну карту? – Не, немам. Bi-----? — N-- n------. Bilietą? — Ne, neturiu. 0
Онда морате платити казну. Ta- p-------- / t----- m----- b----. Tai privalote / turite mokėti baudą. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!