Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   lt Viešasis miesto transportas

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [trisdešimt šeši]

Viešasis miesto transportas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Где је аутобуска станица? Ku--yr- -ut---s- -t-telė? K__ y__ a_______ s_______ K-r y-a a-t-b-s- s-o-e-ė- ------------------------- Kur yra autobusų stotelė? 0
Који аутобус вози у центар? Ku-i- ---o--s-s v---uo-a ----i--t-----nt--? K____ a________ v_______ į (_______ c______ K-r-s a-t-b-s-s v-ž-u-j- į (-i-s-o- c-n-r-? ------------------------------------------- Kuris autobusas važiuoja į (miesto) centrą? 0
Коју линију морам узети? Kur--o -u-eriu man v-žiuo--? K_____ n______ m__ v________ K-r-u- n-m-r-u m-n v-ž-u-t-? ---------------------------- Kuriuo numeriu man važiuoti? 0
Морам ли преседати? Ar ma---ei------r-ė-ti? A_ m__ r_____ p________ A- m-n r-i-ė- p-r-ė-t-? ----------------------- Ar man reikės persėsti? 0
Где морам пресести? K----a-----------------? K__ m__ r_____ p________ K-r m-n r-i-ė- p-r-ė-t-? ------------------------ Kur man reikės persėsti? 0
Колико кошта карта? Ki-- k---uoja-b-liet--? K___ k_______ b________ K-e- k-i-u-j- b-l-e-a-? ----------------------- Kiek kainuoja bilietas? 0
Колико станица има до центра? K----s-o-e-ių--r- i-i cen---? K___ s_______ y__ i__ c______ K-e- s-o-e-i- y-a i-i c-n-r-? ----------------------------- Kiek stotelių yra iki centro? 0
Морате овде изаћи. Jum- --- --ikia-i--ipt-. J___ č__ r_____ i_______ J-m- č-a r-i-i- i-l-p-i- ------------------------ Jums čia reikia išlipti. 0
Морате изаћи назад. (J--- t--it- /--u-- -e-k-- -šlipt--p---g-li-e- --r--. (____ t_____ / J___ r_____ i______ p__ g______ d_____ (-ū-) t-r-t- / J-m- r-i-i- i-l-p-i p-o g-l-n-s d-r-s- ----------------------------------------------------- (Jūs) turite / Jums reikia išlipti pro galines duris. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Kit-s m---o----u----- ---y-- -o-- --e-k-ų- -inu---. K____ m____ t________ a_____ p_ 5 (_______ m_______ K-t-s m-t-o t-a-k-n-s a-v-k- p- 5 (-e-k-ų- m-n-č-ų- --------------------------------------------------- Kitas metro traukinys atvyks po 5 (penkių) minučių. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. K--a----am-aj-s--t--k- -o 10-------tie-) ------ų. K____ t________ a_____ p_ 1_ (__________ m_______ K-t-s t-a-v-j-s a-v-k- p- 1- (-e-i-t-e-) m-n-č-ų- ------------------------------------------------- Kitas tramvajus atvyks po 10 (dešimties) minučių. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Ki--s au--b---- a-v------ ------n-i-l-ko-- min----. K____ a________ a_____ p_ 1_ (____________ m_______ K-t-s a-t-b-s-s a-v-k- p- 1- (-e-k-o-i-o-) m-n-č-ų- --------------------------------------------------- Kitas autobusas atvyks po 15 (penkiolikos) minučių. 0
Када вози задњи метро? Kada ---i---a--as--ti-i--m-tr--t-----n-s? K___ v_______ p_________ m____ t_________ K-d- v-ž-u-j- p-s-u-i-i- m-t-o t-a-k-n-s- ----------------------------------------- Kada važiuoja paskutinis metro traukinys? 0
Када вози задњи трамвај? K--a-va-i-oja--ask-ti-is tr-mv--us? K___ v_______ p_________ t_________ K-d- v-ž-u-j- p-s-u-i-i- t-a-v-j-s- ----------------------------------- Kada važiuoja paskutinis tramvajus? 0
Када вози задњи аутобус? Kada---žiu-j--p-sk-tin-s ---ob---s? K___ v_______ p_________ a_________ K-d- v-ž-u-j- p-s-u-i-i- a-t-b-s-s- ----------------------------------- Kada važiuoja paskutinis autobusas? 0
Имате ли возну карту? Ar-t--ite-bil-etą? A_ t_____ b_______ A- t-r-t- b-l-e-ą- ------------------ Ar turite bilietą? 0
Возну карту? – Не, немам. Bil-e-ą?-- -e, -et----. B_______ — N__ n_______ B-l-e-ą- — N-, n-t-r-u- ----------------------- Bilietą? — Ne, neturiu. 0
Онда морате платити казну. Ta- --iva-ot--/--ur----mok--- baudą. T__ p________ / t_____ m_____ b_____ T-i p-i-a-o-e / t-r-t- m-k-t- b-u-ą- ------------------------------------ Tai privalote / turite mokėti baudą. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!