Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   tr Toplu taşıma

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [otuz altı]

Toplu taşıma

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Где је аутобуска станица? Ot--üs-d--ağı -e---e? Otobüs durağı nerede? O-o-ü- d-r-ğ- n-r-d-? --------------------- Otobüs durağı nerede? 0
Који аутобус вози у центар? Ş-h-- ---kez-ne --n------büs -id----? Şehir merkezine hangi otobüs gidiyor? Ş-h-r m-r-e-i-e h-n-i o-o-ü- g-d-y-r- ------------------------------------- Şehir merkezine hangi otobüs gidiyor? 0
Коју линију морам узети? Ha--i---ob--- -----m-lazım? Hangi otobüse binmem lazım? H-n-i o-o-ü-e b-n-e- l-z-m- --------------------------- Hangi otobüse binmem lazım? 0
Морам ли преседати? A--a-m- ya--a- -az-- m-? Aktarma yapmam lazım mı? A-t-r-a y-p-a- l-z-m m-? ------------------------ Aktarma yapmam lazım mı? 0
Где морам пресести? Nerede ---arm- y--ma---a---? Nerede aktarma yapmam lazım? N-r-d- a-t-r-a y-p-a- l-z-m- ---------------------------- Nerede aktarma yapmam lazım? 0
Колико кошта карта? Bil-t ücret--n--ka--r? Bilet ücreti ne kadar? B-l-t ü-r-t- n- k-d-r- ---------------------- Bilet ücreti ne kadar? 0
Колико станица има до центра? Me-k-z--k-dar--a- d-rak-var? Merkeze kadar kaç durak var? M-r-e-e k-d-r k-ç d-r-k v-r- ---------------------------- Merkeze kadar kaç durak var? 0
Морате овде изаћи. B-ra-- --m--iz -a-ı-. Burada inmeniz lazım. B-r-d- i-m-n-z l-z-m- --------------------- Burada inmeniz lazım. 0
Морате изаћи назад. Ar-adan inme-i- ---ı-. Arkadan inmeniz lazım. A-k-d-n i-m-n-z l-z-m- ---------------------- Arkadan inmeniz lazım. 0
Следећи метро долази за 5 минута. B-r s--r----met-o-treni - dak--a so--a--e-iyo-. Bir sonraki metro treni 5 dakika sonra geliyor. B-r s-n-a-i m-t-o t-e-i 5 d-k-k- s-n-a g-l-y-r- ----------------------------------------------- Bir sonraki metro treni 5 dakika sonra geliyor. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. B-r --n-a-i---amva--10---k----so--- g-liyor. Bir sonraki tramvay 10 dakika sonra geliyor. B-r s-n-a-i t-a-v-y 1- d-k-k- s-n-a g-l-y-r- -------------------------------------------- Bir sonraki tramvay 10 dakika sonra geliyor. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. B-r so-raki oto-----5--a-ika s-n----e----r. Bir sonraki otobüs 15 dakika sonra geliyor. B-r s-n-a-i o-o-ü- 1- d-k-k- s-n-a g-l-y-r- ------------------------------------------- Bir sonraki otobüs 15 dakika sonra geliyor. 0
Када вози задњи метро? Son-m---------i -a-t--k-lk--o-? Son metro treni kaçta kalkıyor? S-n m-t-o t-e-i k-ç-a k-l-ı-o-? ------------------------------- Son metro treni kaçta kalkıyor? 0
Када вози задњи трамвај? Son--r-m--y-k-ç-- k--kı-o-? Son tramvay kaçta kalkıyor? S-n t-a-v-y k-ç-a k-l-ı-o-? --------------------------- Son tramvay kaçta kalkıyor? 0
Када вози задњи аутобус? S-n--t-------çta---lkıyo-? Son otobüs kaçta kalkıyor? S-n o-o-ü- k-ç-a k-l-ı-o-? -------------------------- Son otobüs kaçta kalkıyor? 0
Имате ли возну карту? B---tin-- -a--m-? Biletiniz var mı? B-l-t-n-z v-r m-? ----------------- Biletiniz var mı? 0
Возну карту? – Не, немам. Bi-e- mi? ----y-----o-. Bilet mi? – Hayır, yok. B-l-t m-? – H-y-r- y-k- ----------------------- Bilet mi? – Hayır, yok. 0
Онда морате платити казну. O ha-de ce---ö---e--z--ereki-. O halde ceza ödemeniz gerekir. O h-l-e c-z- ö-e-e-i- g-r-k-r- ------------------------------ O halde ceza ödemeniz gerekir. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!