Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   tr Toplu taşıma

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [otuz altı]

Toplu taşıma

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Где је аутобуска станица? Oto-ü--d-r-ğı-n----e? O_____ d_____ n______ O-o-ü- d-r-ğ- n-r-d-? --------------------- Otobüs durağı nerede? 0
Који аутобус вози у центар? Ş-h---m-r--zin--h-ng- ot-b----i-i-o-? Ş____ m________ h____ o_____ g_______ Ş-h-r m-r-e-i-e h-n-i o-o-ü- g-d-y-r- ------------------------------------- Şehir merkezine hangi otobüs gidiyor? 0
Коју линију морам узети? H--gi-o-obü-e---nme--la-ı-? H____ o______ b_____ l_____ H-n-i o-o-ü-e b-n-e- l-z-m- --------------------------- Hangi otobüse binmem lazım? 0
Морам ли преседати? Ak----a---p-------ı--m-? A______ y_____ l____ m__ A-t-r-a y-p-a- l-z-m m-? ------------------------ Aktarma yapmam lazım mı? 0
Где морам пресести? N--ede -kt-----ya-mam laz--? N_____ a______ y_____ l_____ N-r-d- a-t-r-a y-p-a- l-z-m- ---------------------------- Nerede aktarma yapmam lazım? 0
Колико кошта карта? B-l-t ü-ret--ne-kada-? B____ ü_____ n_ k_____ B-l-t ü-r-t- n- k-d-r- ---------------------- Bilet ücreti ne kadar? 0
Колико станица има до центра? M----ze ---ar-k-- d-r-k ---? M______ k____ k__ d____ v___ M-r-e-e k-d-r k-ç d-r-k v-r- ---------------------------- Merkeze kadar kaç durak var? 0
Морате овде изаћи. Burada---m-ni- l----. B_____ i______ l_____ B-r-d- i-m-n-z l-z-m- --------------------- Burada inmeniz lazım. 0
Морате изаћи назад. Ar-ad-n-i----i- l--ım. A______ i______ l_____ A-k-d-n i-m-n-z l-z-m- ---------------------- Arkadan inmeniz lazım. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Bi--son--k--m-tro treni --d-kika -on-----l-yor. B__ s______ m____ t____ 5 d_____ s____ g_______ B-r s-n-a-i m-t-o t-e-i 5 d-k-k- s-n-a g-l-y-r- ----------------------------------------------- Bir sonraki metro treni 5 dakika sonra geliyor. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. B-r s-nra---tr---ay-------ik- so-r- gel--or. B__ s______ t______ 1_ d_____ s____ g_______ B-r s-n-a-i t-a-v-y 1- d-k-k- s-n-a g-l-y-r- -------------------------------------------- Bir sonraki tramvay 10 dakika sonra geliyor. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Bi- -o---ki-oto-ü- 1- -a---a-s-n---geliy--. B__ s______ o_____ 1_ d_____ s____ g_______ B-r s-n-a-i o-o-ü- 1- d-k-k- s-n-a g-l-y-r- ------------------------------------------- Bir sonraki otobüs 15 dakika sonra geliyor. 0
Када вози задњи метро? S-- -et-o-----i -açta---l-ıyor? S__ m____ t____ k____ k________ S-n m-t-o t-e-i k-ç-a k-l-ı-o-? ------------------------------- Son metro treni kaçta kalkıyor? 0
Када вози задњи трамвај? So- t----ay k------a--ıyo-? S__ t______ k____ k________ S-n t-a-v-y k-ç-a k-l-ı-o-? --------------------------- Son tramvay kaçta kalkıyor? 0
Када вози задњи аутобус? S-n o----s-k--ta ka--ıyor? S__ o_____ k____ k________ S-n o-o-ü- k-ç-a k-l-ı-o-? -------------------------- Son otobüs kaçta kalkıyor? 0
Имате ли возну карту? Bil-t---z -ar --? B________ v__ m__ B-l-t-n-z v-r m-? ----------------- Biletiniz var mı? 0
Возну карту? – Не, немам. Bile------–--a--r---o-. B____ m__ – H_____ y___ B-l-t m-? – H-y-r- y-k- ----------------------- Bilet mi? – Hayır, yok. 0
Онда морате платити казну. O h---- cez- -dem-ni- -e-e---. O h____ c___ ö_______ g_______ O h-l-e c-z- ö-e-e-i- g-r-k-r- ------------------------------ O halde ceza ödemeniz gerekir. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!