Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   et Ühistransport

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [kolmkümmend kuus]

Ühistransport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Где је аутобуска станица? Ku--asub --ssi---t-s? K-- a--- b----------- K-s a-u- b-s-i-e-t-s- --------------------- Kus asub bussipeatus? 0
Који аутобус вози у центар? M----ne -uss--õida- -e---i---? M------ b--- s----- k--------- M-l-i-e b-s- s-i-a- k-s-l-n-a- ------------------------------ Milline buss sõidab kesklinna? 0
Коју линију морам узети? M-ll--e-liin--- p--k--n-sõitma? M------ l------ p------ s------ M-l-i-e l-i-i-a p-a-s-n s-i-m-? ------------------------------- Millise liiniga peaksin sõitma? 0
Морам ли преседати? Kas-ma-p-a- ü-b----stuma? K-- m- p--- ü---- i------ K-s m- p-a- ü-b-r i-t-m-? ------------------------- Kas ma pean ümber istuma? 0
Где морам пресести? K-s m- üm-er-is--ma-p---? K-- m- ü---- i----- p---- K-s m- ü-b-r i-t-m- p-a-? ------------------------- Kus ma ümber istuma pean? 0
Колико кошта карта? M-s--a-sa- --let? M-- m----- p----- M-s m-k-a- p-l-t- ----------------- Mis maksab pilet? 0
Колико станица има до центра? Mitu ------t-o- -e---i---n-? M--- p------ o- k----------- M-t- p-a-u-t o- k-s-l-n-a-i- ---------------------------- Mitu peatust on kesklinnani? 0
Морате овде изаћи. T----a-e -i---v--ju-a. T- p---- s--- v------- T- p-a-e s-i- v-l-u-a- ---------------------- Te peate siin väljuma. 0
Морате изаћи назад. Te p-ate ta-ant -ä-ju-a. T- p---- t----- v------- T- p-a-e t-g-n- v-l-u-a- ------------------------ Te peate tagant väljuma. 0
Следећи метро долази за 5 минута. J-r--in- me--o-ro-g -uleb-5 --nu-i pärast. J------- m--------- t---- 5 m----- p------ J-r-m-n- m-t-o-r-n- t-l-b 5 m-n-t- p-r-s-. ------------------------------------------ Järgmine metroorong tuleb 5 minuti pärast. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Jär---n- -ram--t--e---- m-n-ti --r--t. J------- t---- t---- 1- m----- p------ J-r-m-n- t-a-m t-l-b 1- m-n-t- p-r-s-. -------------------------------------- Järgmine tramm tuleb 10 minuti pärast. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. J-r--i------s t-le---5 --nuti-pä-as-. J------- b--- t---- 1- m----- p------ J-r-m-n- b-s- t-l-b 1- m-n-t- p-r-s-. ------------------------------------- Järgmine buss tuleb 15 minuti pärast. 0
Када вози задњи метро? Mi-la----h-b v---a-- -e--o-rong? M----- l---- v------ m---------- M-l-a- l-h-b v-i-a-e m-t-o-r-n-? -------------------------------- Millal läheb viimane metroorong? 0
Када вози задњи трамвај? Mi-la- lä-eb---i------r--m? M----- l---- v------ t----- M-l-a- l-h-b v-i-a-e t-a-m- --------------------------- Millal läheb viimane tramm? 0
Када вози задњи аутобус? Mi---l -ä-----i----e --ss? M----- l---- v------ b---- M-l-a- l-h-b v-i-a-e b-s-? -------------------------- Millal läheb viimane buss? 0
Имате ли возну карту? Kas -ei--o- -i-e-? K-- t--- o- p----- K-s t-i- o- p-l-t- ------------------ Kas teil on pilet? 0
Возну карту? – Не, немам. Pi-e-- –--i--m-l-e- o-e. P----- – E-- m-- e- o--- P-l-t- – E-, m-l e- o-e- ------------------------ Pilet? – Ei, mul ei ole. 0
Онда морате платити казну. S--s-pea-e --------- m-k-m-. S--- p---- t- t----- m------ S-i- p-a-e t- t-a-v- m-k-m-. ---------------------------- Siis peate te trahvi maksma. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!