Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   sk Mestská hromadná doprava

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [tridsaťšesť]

Mestská hromadná doprava

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Где је аутобуска станица? Kd- -e-------sová zas-ávka? K-- j- a--------- z-------- K-e j- a-t-b-s-v- z-s-á-k-? --------------------------- Kde je autobusová zastávka? 0
Који аутобус вози у центар? Kt--- aut-bus -de d----n---? K---- a------ i-- d- c------ K-o-ý a-t-b-s i-e d- c-n-r-? ---------------------------- Ktorý autobus ide do centra? 0
Коју линију морам узети? K-oro- -inko- mu-ím--sť? K----- l----- m---- í--- K-o-o- l-n-o- m-s-m í-ť- ------------------------ Ktorou linkou musím ísť? 0
Морам ли преседати? Mus---p-es-úpi-? M---- p--------- M-s-m p-e-t-p-ť- ---------------- Musím prestúpiť? 0
Где морам пресести? Kde-mu-í---re----iť? K-- m---- p--------- K-e m-s-m p-e-t-p-ť- -------------------- Kde musím prestúpiť? 0
Колико кошта карта? Ko-k--stoj- c-s----ý--ís---? K---- s---- c------- l------ K-ľ-o s-o-í c-s-o-n- l-s-o-? ---------------------------- Koľko stojí cestovný lístok? 0
Колико станица има до центра? K-ľko-z--t-v-- j--t- ---- -o--e--r-? K---- z------- j- t- e--- d- c------ K-ľ-o z-s-á-o- j- t- e-t- d- c-n-r-? ------------------------------------ Koľko zastávok je to ešte do centra? 0
Морате овде изаћи. Tu --sí-e v----p--. T- m----- v-------- T- m-s-t- v-s-ú-i-. ------------------- Tu musíte vystúpiť. 0
Морате изаћи назад. M--í---vys-ú----v-a--. M----- v------- v----- M-s-t- v-s-ú-i- v-a-u- ---------------------- Musíte vystúpiť vzadu. 0
Следећи метро долази за 5 минута. Ď-l-i----t----rí-e - 5---n-t. Ď----- m---- p---- o 5 m----- Ď-l-i- m-t-o p-í-e o 5 m-n-t- ----------------------------- Ďalšie metro príde o 5 minút. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Ď------elekt--čk- ---de-o--- minút. Ď----- e--------- p---- o 1- m----- Ď-l-i- e-e-t-i-k- p-í-e o 1- m-n-t- ----------------------------------- Ďalšia električka príde o 10 minút. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. Ď--š- aut-bus------ o--- m-nú-. Ď---- a------ p---- o 1- m----- Ď-l-í a-t-b-s p-í-e o 1- m-n-t- ------------------------------- Ďalší autobus príde o 15 minút. 0
Када вози задњи метро? K-dy --e----le-né me---? K--- i-- p------- m----- K-d- i-e p-s-e-n- m-t-o- ------------------------ Kedy ide posledné metro? 0
Када вози задњи трамвај? Kedy-i---posl---á-el-k--i-k-? K--- i-- p------- e---------- K-d- i-e p-s-e-n- e-e-t-i-k-? ----------------------------- Kedy ide posledná električka? 0
Када вози задњи аутобус? K-dy id------ed-ý---t-b-s? K--- i-- p------- a------- K-d- i-e p-s-e-n- a-t-b-s- -------------------------- Kedy ide posledný autobus? 0
Имате ли возну карту? Má-e--e-to----líst-k? M--- c------- l------ M-t- c-s-o-n- l-s-o-? --------------------- Máte cestovný lístok? 0
Возну карту? – Не, немам. Ces-o--ý ----o-? – -i-,-n--á---ia-n-. C------- l------ – N--- n---- ž------ C-s-o-n- l-s-o-? – N-e- n-m-m ž-a-n-. ------------------------------------- Cestovný lístok? – Nie, nemám žiadny. 0
Онда морате платити казну. P-t-m-m-sí-e-zap----- pok-t-. P---- m----- z------- p------ P-t-m m-s-t- z-p-a-i- p-k-t-. ----------------------------- Potom musíte zaplatiť pokutu. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!