Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   ar ‫وسائل النقل العام‬

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

‫36 [ستة وثلاثون]‬

36 [stat wathalathun]

‫وسائل النقل العام‬

[wsayil alnaql aleamm]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Где је аутобуска станица? ‫-------ف--لح----؟‬ ‫--- م--- ا-------- ‫-ي- م-ق- ا-ح-ف-ة-‬ ------------------- ‫أين موقف الحافلة؟‬ 0
ayn--aw--- a--af-l? a-- m----- a------- a-n m-w-i- a-h-f-l- ------------------- ayn mawqif alhafil?
Који аутобус вози у центар? ‫أي---افلة-تسير إلى م-ك-----د--ة؟‬ ‫--- ح---- ت--- إ-- م--- ا-------- ‫-ي- ح-ف-ة ت-ي- إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ ---------------------------------- ‫أية حافلة تسير إلى مركز المدينة؟‬ 0
ay-t-h-f-l-t -asir---i----m-rk-----m---? a--- h------ t---- '----- m----- a------ a-a- h-f-l-t t-s-r '-i-a- m-r-a- a-m-y-? ---------------------------------------- ayat hafilat tasir 'iilaa markaz almdyn?
Коју линију морам узети? ‫-ي خ- عل-ي أن أ--قل-؟‬ ‫-- خ- ع--- أ- أ------- ‫-ي خ- ع-ى- أ- أ-ت-ل-؟- ----------------------- ‫أي خط علىي أن أستقله؟‬ 0
a---h-t-n ela- '---'-s-a-il--? a- k----- e--- '-- '---------- a- k-a-i- e-a- '-n '-s-a-i-a-? ------------------------------ ay khatin elay 'an 'astaqilah?
Морам ли преседати? ‫-ل -لي-ت--يل-الحافل---م--ب-ة -ل--ر؟‬ ‫-- ع-- ت---- ا------ ل------ ا------ ‫-ل ع-ي ت-د-ل ا-ح-ف-ة ل-ت-ب-ة ا-س-ر-‬ ------------------------------------- ‫هل علي تبديل الحافلة لمتابعة السفر؟‬ 0
hl-e-lia----d---a-h-fil-t limut-b--a----sfr? h- e---- t----- a-------- l---------- a----- h- e-l-a t-b-i- a-h-f-l-t l-m-t-b-e-t a-s-r- -------------------------------------------- hl ealia tabdil alhafilat limutabaeat alsfr?
Где морам пресести? ‫أين---ب--ب--ل ا-حا--ة-‬ ‫--- ي-- ت---- ا-------- ‫-ي- ي-ب ت-د-ل ا-ح-ف-ة-‬ ------------------------ ‫أين يجب تبديل الحافلة؟‬ 0
a-n-yj- -ab-i- a-h----? a-- y-- t----- a------- a-n y-b t-b-i- a-h-f-l- ----------------------- ayn yjb tabdil alhafil?
Колико кошта карта? ‫-م--م---لتذ--ة-؟‬ ‫-- ث-- ا------ ؟- ‫-م ث-ن ا-ت-ك-ة ؟- ------------------ ‫كم ثمن التذكرة ؟‬ 0
k------an-alta--k-ra ? k- t----- a--------- ? k- t-a-a- a-t-d-k-r- ? ---------------------- km thaman altadhkira ?
Колико станица има до центра? ‫---عدد----ح-ات------ركز ---دي-ة؟‬ ‫-- ع-- ا------ ح-- م--- ا-------- ‫-م ع-د ا-م-ط-ت ح-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ ---------------------------------- ‫كم عدد المحطات حتى مركز المدينة؟‬ 0
km e-dad--lm--a--at -a--a mark-z almdyn? k- e---- a--------- h---- m----- a------ k- e-d-d a-m-h-t-a- h-t-a m-r-a- a-m-y-? ---------------------------------------- km eadad almahattat hataa markaz almdyn?
Морате овде изаћи. ‫ع--- -ن-ت----ه--.‬ ‫---- أ- ت--- ه---- ‫-ل-ك أ- ت-ز- ه-ا-‬ ------------------- ‫عليك أن تنزل هنا.‬ 0
e-i---an-t-naz---h-na. e--- '-- t------ h---- e-i- '-n t-n-z-l h-n-. ---------------------- elik 'an tunazal huna.
Морате изаћи назад. ‫ع-يك -لن--ل-----ل--ف.‬ ‫---- ا----- م- ا------ ‫-ل-ك ا-ن-و- م- ا-خ-ف-‬ ----------------------- ‫عليك النزول من الخلف.‬ 0
elik a-nzwl---n alk--l-f. e--- a----- m-- a-------- e-i- a-n-w- m-n a-k-a-a-. ------------------------- elik alnzwl min alkhalaf.
Следећи метро долази за 5 минута. ‫قط-ر ال--ق--لت----س-صل -ع- -مس د-ا--.‬ ‫---- ا---- ا----- س--- ب-- خ-- د------ ‫-ط-ر ا-ن-ق ا-ت-ل- س-ص- ب-د خ-س د-ا-ق-‬ --------------------------------------- ‫قطار النفق التالي سيصل بعد خمس دقائق.‬ 0
iq--- a-n--a--a--tal---aya--l-----d-k-ms --a-q. i---- a------ a------ s------- b--- k--- d----- i-t-r a-n-f-q a-t-a-i s-y-s-l- b-e- k-m- d-a-q- ----------------------------------------------- iqtar alnafaq alttali sayasilu baed khms dqayq.
Следећи трамвај долази за 10 минута. ‫--ح---- ----ربائ-ة ال---ية--تصل--عد -شر-----ق-‬ ‫------- ا--------- ا------ س--- ب-- ع-- د------ ‫-ل-ا-ل- ا-ك-ر-ا-ي- ا-ت-ل-ة س-ص- ب-د ع-ر د-ا-ق-‬ ------------------------------------------------ ‫الحافلة الكهربائية التالية ستصل بعد عشر دقائق.‬ 0
al--f------l---ra-a------al--al--t-sa-as--- -ae- esh- da-a--. a-------- a------------- a-------- s------- b--- e--- d------ a-h-f-l-t a-k-h-a-a-i-a- a-t-a-i-t s-t-s-l- b-e- e-h- d-q-y-. ------------------------------------------------------------- alhafilat alkahrabayiyat alttaliat satasilu baed eshr daqayq.
Следећи аутобус долази за 15 минута. ‫--------ا----ي- --ص---ع- خ-س--عشر دق-قة-‬ ‫------- ا------ س--- ب-- خ--- ع-- د------ ‫-ل-ا-ل- ا-ت-ل-ة س-ص- ب-د خ-س- ع-ر د-ي-ة-‬ ------------------------------------------ ‫الحافلة التالية ستصل بعد خمسة عشر دقيقة.‬ 0
a---fi-a---l-tal--- -a-as----a-- kh-s--es---daq--a. a-------- a-------- s------ b--- k---- e--- d------ a-h-f-l-t a-t-a-i-t s-t-s-l b-e- k-m-t e-h- d-q-q-. --------------------------------------------------- alhafilat alttaliat satasil baed khmst eshr daqiqa.
Када вози задњи метро? ‫--ى -نطلق--خ- ق-ا--ن---‬ ‫--- ي---- آ-- ق--- ن---- ‫-ت- ي-ط-ق آ-ر ق-ا- ن-ق-‬ ------------------------- ‫متى ينطلق آخر قطار نفق؟‬ 0
m--- ya-tal---a---r---t-r--f-? m--- y------- a---- q---- n--- m-a- y-n-a-i- a-h-r q-t-r n-q- ------------------------------ mtaa yantaliq akhar qitar nfq?
Када вози задњи трамвај? ‫--ى--ن-ل- -----ا-لة كهر-ائية-‬ ‫--- ت---- آ-- ح---- ك--------- ‫-ت- ت-ط-ق آ-ر ح-ف-ة ك-ر-ا-ي-؟- ------------------------------- ‫متى تنطلق آخر حافلة كهربائية؟‬ 0
m-taa-t--ta--- akh-- ---i--t ka--ab--i-ata? m---- t------- a---- h------ k------------- m-t-a t-n-a-i- a-h-r h-f-l-t k-h-a-a-i-a-a- ------------------------------------------- mataa tantaliq akhar hafilat kahrabayiyata?
Када вози задњи аутобус? ‫مت--ت-طلق --ر-ح----؟‬ ‫--- ت---- آ-- ح------ ‫-ت- ت-ط-ق آ-ر ح-ف-ة-‬ ---------------------- ‫متى تنطلق آخر حافلة؟‬ 0
m--aa-t---al-q a-h-r ---i-a? m---- t------- a---- h------ m-t-a t-n-a-i- a-h-r h-f-l-? ---------------------------- mataa tantaliq akhar hafila?
Имате ли возну карту? ‫-ل -حو-ت- --ك-ة-سف-؟‬ ‫-- ب----- ت---- س---- ‫-ل ب-و-ت- ت-ك-ة س-ر-‬ ---------------------- ‫هل بحوزتك تذكرة سفر؟‬ 0
h- -ih-w--tik -adhk-rat-s-fr? h- b--------- t-------- s---- h- b-h-w-a-i- t-d-k-r-t s-f-? ----------------------------- hl bihawzatik tadhkirat sifr?
Возну карту? – Не, немам. ‫ت-ك---س-----ا،--يس- ---.‬ ‫----- س--- ل-- ل--- ل---- ‫-ذ-ر- س-ر- ل-، ل-س- ل-ي-‬ -------------------------- ‫تذكرة سفر؟ لا، ليست لدي.‬ 0
t-hak-ra---i-ra---a-----s-t--ad-. t-------- s----- l-- l----- l---- t-h-k-r-t s-f-a- l-, l-y-a- l-d-. --------------------------------- tdhakirat sifra? la, laysat lady.
Онда морате платити казну. ‫إذن-عل-ك د-ع-غرامة-‬ ‫--- ع--- د-- غ------ ‫-ذ- ع-ي- د-ع غ-ا-ة-‬ --------------------- ‫إذن عليك دفع غرامة.‬ 0
'iid-i- --lay- ---- --ur-mat-. '------ e----- d--- g--------- '-i-h-n e-l-y- d-f- g-u-a-a-a- ------------------------------ 'iidhin ealayk dafe ghuramata.

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!