Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   cs Městská hromadná doprava

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [třicet šest]

Městská hromadná doprava

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Где је аутобуска станица? K-e j- ----b----á z--t-vka? K__ j_ a_________ z________ K-e j- a-t-b-s-v- z-s-á-k-? --------------------------- Kde je autobusová zastávka? 0
Који аутобус вози у центар? Kte-ý --t-b-s --d---o-------? K____ a______ j___ d_ c______ K-e-ý a-t-b-s j-d- d- c-n-r-? ----------------------------- Který autobus jede do centra? 0
Коју линију морам узети? K-erou ------ -usí- -et? K_____ l_____ m____ j___ K-e-o- l-n-o- m-s-m j-t- ------------------------ Kterou linkou musím jet? 0
Морам ли преседати? Mu--- -ř-s-oupit? M____ p__________ M-s-m p-e-t-u-i-? ----------------- Musím přestoupit? 0
Где морам пресести? Kd------m-př--t-u--t? K__ m____ p__________ K-e m-s-m p-e-t-u-i-? --------------------- Kde musím přestoupit? 0
Колико кошта карта? Ko------ojí líste- - j--de---? K____ s____ l_____ / j________ K-l-k s-o-í l-s-e- / j-z-e-k-? ------------------------------ Kolik stojí lístek / jízdenka? 0
Колико станица има до центра? K--ik st-n----bý-------entra? K____ s_____ z____ d_ c______ K-l-k s-a-i- z-ý-á d- c-n-r-? ----------------------------- Kolik stanic zbývá do centra? 0
Морате овде изаћи. T-d- m-sí-e--ystoup-t. T___ m_____ v_________ T-d- m-s-t- v-s-o-p-t- ---------------------- Tady musíte vystoupit. 0
Морате изаћи назад. M-sí------t--pit -zadu. M_____ v________ v_____ M-s-t- v-s-o-p-t v-a-u- ----------------------- Musíte vystoupit vzadu. 0
Следећи метро долази за 5 минута. D---- -e-ro p-------a - min--. D____ m____ p_____ z_ 5 m_____ D-l-í m-t-o p-j-d- z- 5 m-n-t- ------------------------------ Další metro pojede za 5 minut. 0
Следећи трамвај долази за 10 минута. Da--í-tra-v-j -----e ---10 ----t. D____ t______ p_____ z_ 1_ m_____ D-l-í t-a-v-j p-j-d- z- 1- m-n-t- --------------------------------- Další tramvaj pojede za 10 minut. 0
Следећи аутобус долази за 15 минута. D--š---uto--s poj--- -a--- -i---. D____ a______ p_____ z_ 1_ m_____ D-l-í a-t-b-s p-j-d- z- 1- m-n-t- --------------------------------- Další autobus pojede za 15 minut. 0
Када вози задњи метро? Kdy j-de---sled-- ---r-? K__ j___ p_______ m_____ K-y j-d- p-s-e-n- m-t-o- ------------------------ Kdy jede poslední metro? 0
Када вози задњи трамвај? K-y-j-----osl--n- tramvaj? K__ j___ p_______ t_______ K-y j-d- p-s-e-n- t-a-v-j- -------------------------- Kdy jede poslední tramvaj? 0
Када вози задњи аутобус? K-y j--e po--e--- -----u-? K__ j___ p_______ a_______ K-y j-d- p-s-e-n- a-t-b-s- -------------------------- Kdy jede poslední autobus? 0
Имате ли возну карту? M--- -ízd-nku? M___ j________ M-t- j-z-e-k-? -------------- Máte jízdenku? 0
Возну карту? – Не, немам. J--d-n--- – N-,-ne-ám----no-. J________ – N__ n____ ž______ J-z-e-k-? – N-, n-m-m ž-d-o-. ----------------------------- Jízdenku? – Ne, nemám žádnou. 0
Онда морате платити казну. T-- mu--te--apl-ti--pokutu. T__ m_____ z_______ p______ T-k m-s-t- z-p-a-i- p-k-t-. --------------------------- Tak musíte zaplatit pokutu. 0

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!