Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   be Закупы

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [пяцьдзесят адзін]

51 [pyats’dzesyat adzіn]

Закупы

[Zakupy]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Я---ч--сх-д--ць --біб---т-к-. Я х--- с------- у б---------- Я х-ч- с-а-з-ц- у б-б-і-т-к-. ----------------------------- Я хачу схадзіць у бібліятэку. 0
Ya --ach- -----zіt-’ u bіb-і-at-k-. Y- k----- s--------- u b----------- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u b-b-і-a-e-u- ----------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u bіblіyateku.
Хоћу у књижару. Я-ха-- сха----- - кн--а-н-. Я х--- с------- у к-------- Я х-ч- с-а-з-ц- у к-і-а-н-. --------------------------- Я хачу схадзіць у кнігарню. 0
Ya kha-h--skh--z--s- - -nі------. Y- k----- s--------- u k--------- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u k-і-a-n-u- --------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u knіgarnyu.
Хоћу до трафике. Я -ач- -хад--ць-у шапік. Я х--- с------- у ш----- Я х-ч- с-а-з-ц- у ш-п-к- ------------------------ Я хачу схадзіць у шапік. 0
Ya k--ch- -khadz---’-- -h--іk. Y- k----- s--------- u s------ Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u s-a-і-. ------------------------------ Ya khachu skhadzіts’ u shapіk.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Я -ачу--з--- у -а-ыст-нн- к----. Я х--- ў---- у к--------- к----- Я х-ч- ў-я-ь у к-р-с-а-н- к-і-у- -------------------------------- Я хачу ўзяць у карыстанне кнігу. 0
Y- -ha-hu uzya--- u -arys-a----kn-g-. Y- k----- u------ u k--------- k----- Y- k-a-h- u-y-t-’ u k-r-s-a-n- k-і-u- ------------------------------------- Ya khachu uzyats’ u karystanne knіgu.
Ја хоћу да купим књигу. Я-х--у --пі-ь -н-гу. Я х--- к----- к----- Я х-ч- к-п-ц- к-і-у- -------------------- Я хачу купіць кнігу. 0
Ya--ha--u k-p--s’ -nіg-. Y- k----- k------ k----- Y- k-a-h- k-p-t-’ k-і-u- ------------------------ Ya khachu kupіts’ knіgu.
Ја хоћу да купим новине. Я -ач---у---ь -а-ету. Я х--- к----- г------ Я х-ч- к-п-ц- г-з-т-. --------------------- Я хачу купіць газету. 0
Ya---ac-u-k------ g-----. Y- k----- k------ g------ Y- k-a-h- k-p-t-’ g-z-t-. ------------------------- Ya khachu kupіts’ gazetu.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Я х-чу--х-дз-ц--- біблія--ку, -аб-у---ь-кн--у. Я х--- с------- у б---------- к-- у---- к----- Я х-ч- с-а-з-ц- у б-б-і-т-к-, к-б у-я-ь к-і-у- ---------------------------------------------- Я хачу схадзіць у бібліятэку, каб узяць кнігу. 0
Y--kh-------had----’ u b-blіyatek---ka- uz-at----n--u. Y- k----- s--------- u b----------- k-- u------ k----- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u b-b-і-a-e-u- k-b u-y-t-’ k-і-u- ------------------------------------------------------ Ya khachu skhadzіts’ u bіblіyateku, kab uzyats’ knіgu.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Я ха---схад---ь у к-і--рн-, ка---упі---к---у. Я х--- с------- у к-------- к-- к----- к----- Я х-ч- с-а-з-ц- у к-і-а-н-, к-б к-п-ц- к-і-у- --------------------------------------------- Я хачу схадзіць у кнігарню, каб купіць кнігу. 0
Y- k-a-h----h--z-t---u-kn-garn-----ab --pіts- kn-gu. Y- k----- s--------- u k--------- k-- k------ k----- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u k-і-a-n-u- k-b k-p-t-’ k-і-u- ---------------------------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u knіgarnyu, kab kupіts’ knіgu.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Я х-ч- с-адз-ц--у-ш--і-----б -----ь -азет-. Я х--- с------- у ш----- к-- к----- г------ Я х-ч- с-а-з-ц- у ш-п-к- к-б к-п-ц- г-з-т-. ------------------------------------------- Я хачу схадзіць у шапік, каб купіць газету. 0
Ya--ha--- --hadz-----u----pіk, k---ku-і--’ -az---. Y- k----- s--------- u s------ k-- k------ g------ Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u s-a-і-, k-b k-p-t-’ g-z-t-. -------------------------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u shapіk, kab kupіts’ gazetu.
Ја хоћу до оптичара. Я ха---с--дз--ь у-краму ------. Я х--- с------- у к---- о------ Я х-ч- с-а-з-ц- у к-а-у о-т-к-. ------------------------------- Я хачу схадзіць у краму оптыкі. 0
Y- kh---u-skh---іts- u-k-----op-ykі. Y- k----- s--------- u k---- o------ Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u k-a-u o-t-k-. ------------------------------------ Ya khachu skhadzіts’ u kramu optykі.
Ја хоћу до супермаркета. Я х--- сх-дз-ць-----пе----к-т. Я х--- с------- у с----------- Я х-ч- с-а-з-ц- у с-п-р-а-к-т- ------------------------------ Я хачу схадзіць у супермаркет. 0
Y--kh-c-- --had----’ -----e-mar-e-. Y- k----- s--------- u s----------- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u s-p-r-a-k-t- ----------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u supermarket.
Ја хоћу до пекара. Я -----с-а-зі-- у ---а--ую. Я х--- с------- у б-------- Я х-ч- с-а-з-ц- у б-л-ч-у-. --------------------------- Я хачу схадзіць у булачную. 0
Y---hac-u--k-a-z---- u-b--a-h-uyu. Y- k----- s--------- u b---------- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u b-l-c-n-y-. ---------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u bulachnuyu.
Ја хоћу да купим наочале. Я ха-у -упіц--ак-л-р-. Я х--- к----- а------- Я х-ч- к-п-ц- а-у-я-ы- ---------------------- Я хачу купіць акуляры. 0
Y---ha-hu-k---t-’ a---y-r-. Y- k----- k------ a-------- Y- k-a-h- k-p-t-’ a-u-y-r-. --------------------------- Ya khachu kupіts’ akulyary.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Я-ха-- --піц- --да--н- і гародн-н-. Я х--- к----- с------- і г--------- Я х-ч- к-п-ц- с-д-в-н- і г-р-д-і-у- ----------------------------------- Я хачу купіць садавіну і гародніну. 0
Ya kh-----k-p---’-s-d-vі-u---ga-o---nu. Y- k----- k------ s------- і g--------- Y- k-a-h- k-p-t-’ s-d-v-n- і g-r-d-і-u- --------------------------------------- Ya khachu kupіts’ sadavіnu і garodnіnu.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Я ---у ку---ь-бу----і-і-----. Я х--- к----- б------ і х---- Я х-ч- к-п-ц- б-л-ч-і і х-е-. ----------------------------- Я хачу купіць булачкі і хлеб. 0
Y- -hac-u -u-і----bu---hkі і ---eb. Y- k----- k------ b------- і k----- Y- k-a-h- k-p-t-’ b-l-c-k- і k-l-b- ----------------------------------- Ya khachu kupіts’ bulachkі і khleb.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Я-х--- -х--з--- у---ам- о--ык-, ка--купіць-а-ул-р-. Я х--- с------- у к---- о------ к-- к----- а------- Я х-ч- с-а-з-ц- у к-а-у о-т-к-, к-б к-п-ц- а-у-я-ы- --------------------------------------------------- Я хачу схадзіць у краму оптыкі, каб купіць акуляры. 0
Y- -hac-- skh--z-ts’-u-k---u-op-y--, -a--ku-іts- a-u-----. Y- k----- s--------- u k---- o------ k-- k------ a-------- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u k-a-u o-t-k-, k-b k-p-t-’ a-u-y-r-. ---------------------------------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u kramu optykі, kab kupіts’ akulyary.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Я х--у--хад--ц- у -у-е-ма--е-- -аб купі-ь--а-----у - -а-од--н-. Я х--- с------- у с----------- к-- к----- с------- і г--------- Я х-ч- с-а-з-ц- у с-п-р-а-к-т- к-б к-п-ц- с-д-в-н- і г-р-д-і-у- --------------------------------------------------------------- Я хачу схадзіць у супермаркет, каб купіць садавіну і гародніну. 0
Ya-khac---skha-z-ts’ ---up-r--r--t- -a---u-і-s---ada-і-u і g-r---іnu. Y- k----- s--------- u s----------- k-- k------ s------- і g--------- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u s-p-r-a-k-t- k-b k-p-t-’ s-d-v-n- і g-r-d-і-u- --------------------------------------------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u supermarket, kab kupіts’ sadavіnu і garodnіnu.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Я--ач- --а-з----у -ула-н-ю, к-б-ку-і-------ч---і----б. Я х--- с------- у б-------- к-- к----- б------ і х---- Я х-ч- с-а-з-ц- у б-л-ч-у-, к-б к-п-ц- б-л-ч-і і х-е-. ------------------------------------------------------ Я хачу схадзіць у булачную, каб купіць булачкі і хлеб. 0
Y-----c---skha-zі-s- u bu------yu, -a---upіt-’ bulachk- і k---b. Y- k----- s--------- u b---------- k-- k------ b------- і k----- Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u b-l-c-n-y-, k-b k-p-t-’ b-l-c-k- і k-l-b- ---------------------------------------------------------------- Ya khachu skhadzіts’ u bulachnuyu, kab kupіts’ bulachkі і khleb.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!