Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   af Boodskappe dra

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [een en vyftig]

Boodskappe dra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Хоћу у библиотеку. E--w-l-na-d-e -i-li--------e ga-n. E- w-- n- d-- b--------- t-- g---- E- w-l n- d-e b-b-i-t-e- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die biblioteek toe gaan. 0
Хоћу у књижару. E--w----a die b-e----k----o--g-an. E- w-- n- d-- b--------- t-- g---- E- w-l n- d-e b-e-w-n-e- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die boekwinkel toe gaan. 0
Хоћу до трафике. E--wil n--d-- ----- -o- g---. E- w-- n- d-- k---- t-- g---- E- w-l n- d-e k-o-k t-e g-a-. ----------------------------- Ek wil na die kiosk toe gaan. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Ek--i- -n--o-k le--. E- w-- ’- b--- l---- E- w-l ’- b-e- l-e-. -------------------- Ek wil ’n boek leen. 0
Ја хоћу да купим књигу. E----l -n--oe--k-o-. E- w-- ’- b--- k---- E- w-l ’- b-e- k-o-. -------------------- Ek wil ’n boek koop. 0
Ја хоћу да купим новине. Ek--il--- k--r----k--p. E- w-- ’- k------ k---- E- w-l ’- k-e-a-t k-o-. ----------------------- Ek wil ’n koerant koop. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Ek wil -a -ie-b-bliote-k--oe g------ ’- bo---te-l-en. E- w-- n- d-- b--------- t-- g--- o- ’- b--- t- l---- E- w-l n- d-e b-b-i-t-e- t-e g-a- o- ’- b-e- t- l-e-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die biblioteek toe gaan om ’n boek te leen. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. E------na-d---boe------l -oe --a- ----- b-ek-te--oo-. E- w-- n- d-- b--------- t-- g--- o- ’- b--- t- k---- E- w-l n- d-e b-e-w-n-e- t-e g-a- o- ’- b-e- t- k-o-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die boekwinkel toe gaan om ’n boek te koop. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. E- w-l-n- -ie-k-o-- to--g-an-om--n--o-rant-----o-p. E- w-- n- d-- k---- t-- g--- o- ’- k------ t- k---- E- w-l n- d-e k-o-k t-e g-a- o- ’- k-e-a-t t- k-o-. --------------------------------------------------- Ek wil na die kiosk toe gaan om ’n koerant te koop. 0
Ја хоћу до оптичара. E--w------di- o---un-i-e -o--gaan. E- w-- n- d-- o--------- t-- g---- E- w-l n- d-e o-g-u-d-g- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die oogkundige toe gaan. 0
Ја хоћу до супермаркета. Ek -i--na d-e-s---rm-r---oe-ga--. E- w-- n- d-- s-------- t-- g---- E- w-l n- d-e s-p-r-a-k t-e g-a-. --------------------------------- Ek wil na die supermark toe gaan. 0
Ја хоћу до пекара. E--wi---- die --kke--to---aa-. E- w-- n- d-- b----- t-- g---- E- w-l n- d-e b-k-e- t-e g-a-. ------------------------------ Ek wil na die bakker toe gaan. 0
Ја хоћу да купим наочале. E- -i- -n b-i---o--. E- w-- ’- b--- k---- E- w-l ’- b-i- k-o-. -------------------- Ek wil ’n bril koop. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. E- wil v-ugt--en g--ente-k--p. E- w-- v----- e- g------ k---- E- w-l v-u-t- e- g-o-n-e k-o-. ------------------------------ Ek wil vrugte en groente koop. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. E- wil -olletj-e- e- --ood-koo-. E- w-- r--------- e- b---- k---- E- w-l r-l-e-j-e- e- b-o-d k-o-. -------------------------------- Ek wil rolletjies en brood koop. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ek--i- n- die--ogkun-----toe -aa---m--n br-l-te--o--. E- w-- n- d-- o--------- t-- g--- o- ’- b--- t- k---- E- w-l n- d-e o-g-u-d-g- t-e g-a- o- ’- b-i- t- k-o-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die oogkundige toe gaan om ’n bril te koop. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. E-------a-------p-r---k--oe -a-- -- v-u-t- -n g-----e -e-k-o-. E- w-- n- d-- s-------- t-- g--- o- v----- e- g------ t- k---- E- w-l n- d-e s-p-r-a-k t-e g-a- o- v-u-t- e- g-o-n-e t- k-o-. -------------------------------------------------------------- Ek wil na die supermark toe gaan om vrugte en groente te koop. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ek--i- -a d----a-k-- -o--g--n -- --l-etj--s-en----od -e-----. E- w-- n- d-- b----- t-- g--- o- r--------- e- b---- t- k---- E- w-l n- d-e b-k-e- t-e g-a- o- r-l-e-j-e- e- b-o-d t- k-o-. ------------------------------------------------------------- Ek wil na die bakker toe gaan om rolletjies en brood te koop. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!