Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   he ‫לעשות סידורים‬

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

‫51 [חמישים ואחת]‬

51 [xamishim w\'axat]

‫לעשות סידורים‬

[la'assot sidurim]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Хоћу у библиотеку. ‫א-- ר--ה ל-כת-לס-ר---‬ ‫--- ר--- ל--- ל------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-פ-י-.- ----------------------- ‫אני רוצה ללכת לספריה.‬ 0
ani---t-e---o---- l-l--h-t --s-friah. a-- r------------ l------- l--------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h- ------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah.
Хоћу у књижару. ‫-נ---ו-- ל--ת לח--ת --פר--.‬ ‫--- ר--- ל--- ל---- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-נ-ת ה-פ-י-.- ----------------------------- ‫אני רוצה ללכת לחנות הספרים.‬ 0
ani ---se----t-a-------h------a--- h---a-i-. a-- r------------ l------- l------ h-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-x-n-t h-s-a-i-. -------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet l'xanut hasfarim.
Хоћу до трафике. ‫-נ--ר-צ--ל-כת ל-יו---‬ ‫--- ר--- ל--- ל------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-י-ס-.- ----------------------- ‫אני רוצה ללכת לקיוסק.‬ 0
ani r-t----r---ah -a-ek-et l---osq. a-- r------------ l------- l------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q- ----------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq.
Ја хоћу да изнајмим књигу. ‫--- ---ה---או---פ-.‬ ‫--- ר--- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-א-ל ס-ר-‬ --------------------- ‫אני רוצה לשאול ספר.‬ 0
ani -o-s-h/-o---h---sh----sefe-. a-- r------------ l------ s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-s-'-l s-f-r- -------------------------------- ani rotseh/rotsah lish'ol sefer.
Ја хоћу да купим књигу. ‫אנ--רוצה--קנ-ת-ס-ר-‬ ‫--- ר--- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ס-ר-‬ --------------------- ‫אני רוצה לקנות ספר.‬ 0
ani ro--eh/r----- liqnot --f--. a-- r------------ l----- s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- s-f-r- ------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot sefer.
Ја хоћу да купим новине. ‫--י---צ- -קנ-- ----ן.‬ ‫--- ר--- ל---- ע------ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ע-ת-ן-‬ ----------------------- ‫אני רוצה לקנות עיתון.‬ 0
ani-----eh/ro-sa- -iqn-- it--. a-- r------------ l----- i---- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- i-o-. ------------------------------ ani rotseh/rotsah liqnot iton.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. ‫א-----צה -לכ---ספר-ה-לש-ול--פר-‬ ‫--- ר--- ל--- ל----- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-פ-י- ל-א-ל ס-ר-‬ --------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לספריה לשאול ספר.‬ 0
a-i-r--s-h-ro-s-h-l-l----- -a-if-ia----sh'-- -e-er. a-- r------------ l------- l-------- l------ s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h l-s-'-l s-f-r- --------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah lish'ol sefer.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. ‫-ני רו-ה -ל-ת -ח-ו- ----ים -ק-ו- --ר.‬ ‫--- ר--- ל--- ל---- ה----- ל---- ס---- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-נ-ת ה-פ-י- ל-נ-ת ס-ר-‬ --------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לחנות הספרים לקנות ספר.‬ 0
a-- r-t--h/rot-a--la---h-- l--a--- ha-f--i--l-qn---s-fe-. a-- r------------ l------- l------ h------- l----- s----- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-x-n-t h-s-a-i- l-q-o- s-f-r- --------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet l'xanut hasfarim liqnot sefer.
Ја хоћу до трафике да купим новине. ‫--י-ר----ללכ--לקיוסק ---ות עי----‬ ‫--- ר--- ל--- ל----- ל---- ע------ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-י-ס- ל-נ-ת ע-ת-ן-‬ ----------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לקיוסק לקנות עיתון.‬ 0
ani--o-s---ro-sa---a--k-et---q--s- -----t-i--n. a-- r------------ l------- l------ l----- i---- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q l-q-o- i-o-. ----------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq liqnot iton.
Ја хоћу до оптичара. ‫אני רוצ- --כת-לאופטי-אי.‬ ‫--- ר--- ל--- ל---------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ט-ק-י-‬ -------------------------- ‫אני רוצה ללכת לאופטיקאי.‬ 0
a-----ts-h/r-ts-- l-l--het -a'op-----y. a-- r------------ l------- l----------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-'-p-i-a-y- --------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet la'optiqa'y.
Ја хоћу до супермаркета. ‫-ני רו---ל----לס-פרמ-קט-‬ ‫--- ר--- ל--- ל---------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ר-ר-ט-‬ -------------------------- ‫אני רוצה ללכת לסופרמרקט.‬ 0
an--r-t-eh/--tsah---le-he-----uper--rqet. a-- r------------ l------- l------------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-p-r-a-q-t- ----------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasupermarqet.
Ја хоћу до пекара. ‫--י -וצה-ל----למ--ייה-‬ ‫--- ר--- ל--- ל-------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-א-י-ה-‬ ------------------------ ‫אני רוצה ללכת למאפייה.‬ 0
an- rotseh/r---a- lale--e---ama'-fi-h. a-- r------------ l------- l---------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-m-'-f-a-. -------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lama'afiah.
Ја хоћу да купим наочале. ‫-ני ---ה-ל------ש--יי-.‬ ‫--- ר--- ל---- מ-------- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת מ-ק-י-ם-‬ ------------------------- ‫אני רוצה לקנות משקפיים.‬ 0
a-------eh/rots-- liqnot -ish--f--m. a-- r------------ l----- m---------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- m-s-q-f-i-. ------------------------------------ ani rotseh/rotsah liqnot mishqafaim.
Ја хоћу да купим воће и поврће. ‫--- רו-ה-לקנות-פ---- וירק--.‬ ‫--- ר--- ל---- פ---- ו------- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת פ-ר-ת ו-ר-ו-.- ------------------------------ ‫אני רוצה לקנות פירות וירקות.‬ 0
ani ro-s-h----s-- --q-----e-r-t wi-qot. a-- r------------ l----- p----- w------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- p-y-o- w-r-o-. --------------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot peyrot wirqot.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. ‫-ני -ו-ה --נו---ח---ות-ו-חם-‬ ‫--- ר--- ל---- ל------ ו----- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ל-מ-י-ת ו-ח-.- ------------------------------ ‫אני רוצה לקנות לחמניות ולחם.‬ 0
an---otse-/ro---h l-q-o- --xm-niot----exe-. a-- r------------ l----- l-------- w------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- l-x-a-i-t w-l-x-m- ------------------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot laxmaniot w'lexem.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. ‫א-י -ו-ה---כ- -אופטי--- --נו---שק-יים-‬ ‫--- ר--- ל--- ל-------- ל---- מ-------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ט-ק-י ל-נ-ת מ-ק-י-ם-‬ ---------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לאופטיקאי לקנות משקפיים.‬ 0
a-- ----e---ot--- -al---e- lasup-------t l--n-- -is----aim. a-- r------------ l------- l------------ l----- m---------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-p-r-a-q-t l-q-o- m-s-q-f-i-. ----------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasupermarqet liqnot mishqafaim.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. ‫א---ר-----לכת לס----ר---ל---ת פירו- ו-ר----‬ ‫--- ר--- ל--- ל-------- ל---- פ---- ו------- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ר-ר-ט ל-נ-ת פ-ר-ת ו-ר-ו-.- --------------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לסופרמרקט לקנות פירות וירקות.‬ 0
an--ro-seh/ro---h lal----t -asuper---qet liq-o----yr-- --r---. a-- r------------ l------- l------------ l----- p----- w------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-p-r-a-q-t l-q-o- p-y-o- w-r-o-. -------------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasupermarqet liqnot peyrot wirqot.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. ‫אנ- רוצ--לל-- ----י-ה ל-נות ל--ניו--ו-ח--‬ ‫--- ר--- ל--- ל------ ל---- ל------ ו----- ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-א-י-ה ל-נ-ת ל-מ-י-ת ו-ח-.- ------------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת למאפייה לקנות לחמניות ולחם.‬ 0
an---o---h/r-ts-h---l-k-et -ama'a-iah--------laxm-niot-w-l----. a-- r------------ l------- l--------- l----- l-------- w------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-m-'-f-a- l-q-o- l-x-a-i-t w-l-x-m- --------------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lama'afiah liqnot laxmaniot w'lexem.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!