Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   pl Sprawunki

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [pięćdziesiąt jeden]

Sprawunki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Хоћу у библиотеку. C--- iś- -o----li-t---. C--- i-- d- b---------- C-c- i-ć d- b-b-i-t-k-. ----------------------- Chcę iść do biblioteki. 0
Хоћу у књижару. Chc- i-- do-k--ęg--ni. C--- i-- d- k--------- C-c- i-ć d- k-i-g-r-i- ---------------------- Chcę iść do księgarni. 0
Хоћу до трафике. C-cę-iś---o-k-os--. C--- i-- d- k------ C-c- i-ć d- k-o-k-. ------------------- Chcę iść do kiosku. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Chcę-wy--ż--zyć-k-i-ż--. C--- w--------- k------- C-c- w-p-ż-c-y- k-i-ż-ę- ------------------------ Chcę wypożyczyć książkę. 0
Ја хоћу да купим књигу. C--- ku--ć -sią--ę. C--- k---- k------- C-c- k-p-ć k-i-ż-ę- ------------------- Chcę kupić książkę. 0
Ја хоћу да купим новине. Ch-ę --p---g---tę. C--- k---- g------ C-c- k-p-ć g-z-t-. ------------------ Chcę kupić gazetę. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. C-c------do-----iot--i,-w-p--yc--ć-ks----ę. C--- i-- d- b---------- w--------- k------- C-c- i-ć d- b-b-i-t-k-, w-p-ż-c-y- k-i-ż-ę- ------------------------------------------- Chcę iść do biblioteki, wypożyczyć książkę. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Chcę iść -- ---ęgar--- ku-i----iążk-. C--- i-- d- k--------- k---- k------- C-c- i-ć d- k-i-g-r-i- k-p-ć k-i-ż-ę- ------------------------------------- Chcę iść do księgarni, kupić książkę. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. C----iść do k-os-u- k-pi--ga----. C--- i-- d- k------ k---- g------ C-c- i-ć d- k-o-k-, k-p-ć g-z-t-. --------------------------------- Chcę iść do kiosku, kupić gazetę. 0
Ја хоћу до оптичара. Ch-- iś- d----ty-a. C--- i-- d- o------ C-c- i-ć d- o-t-k-. ------------------- Chcę iść do optyka. 0
Ја хоћу до супермаркета. C-cę--ś- do--u-er-a-ketu. C--- i-- d- s------------ C-c- i-ć d- s-p-r-a-k-t-. ------------------------- Chcę iść do supermarketu. 0
Ја хоћу до пекара. C--ę---- -o ---k---i. C--- i-- d- p-------- C-c- i-ć d- p-e-a-n-. --------------------- Chcę iść do piekarni. 0
Ја хоћу да купим наочале. Chc--k-p-------ary. C--- k---- o------- C-c- k-p-ć o-u-a-y- ------------------- Chcę kupić okulary. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. C-c- -up-ć----ce --w-rzy--. C--- k---- o---- i w------- C-c- k-p-ć o-o-e i w-r-y-a- --------------------------- Chcę kupić owoce i warzywa. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ch-- --pić bułki i-----b. C--- k---- b---- i c----- C-c- k-p-ć b-ł-i i c-l-b- ------------------------- Chcę kupić bułki i chleb. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Chcę iś- -o-o-t-k-, ---- ---i- -kul---. C--- i-- d- o------ (--- k---- o------- C-c- i-ć d- o-t-k-, (-y- k-p-ć o-u-a-y- --------------------------------------- Chcę iść do optyka, (by) kupić okulary. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Chcę--ś---o--upe-m-r-et-, (b---k-p-- owoce -------w-. C--- i-- d- s------------ (--- k---- o---- i w------- C-c- i-ć d- s-p-r-a-k-t-, (-y- k-p-ć o-o-e i w-r-y-a- ----------------------------------------------------- Chcę iść do supermarketu, (by) kupić owoce i warzywa. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ch-ę i-ć-do-pi-kar--,---y--kupi- b-ł---- ch-e-. C--- i-- d- p-------- (--- k---- b---- i c----- C-c- i-ć d- p-e-a-n-, (-y- k-p-ć b-ł-i i c-l-b- ----------------------------------------------- Chcę iść do piekarni, (by) kupić bułki i chleb. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!