Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ky Running errands

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [элүү бир]

51 [elüü bir]

Running errands

[Tapşırmalardı atkaruu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Мен -итепка--г- б---ым -е--т. Мен китепканага баргым келет. М-н к-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-т- ----------------------------- Мен китепканага баргым келет. 0
Me--ki-e-ka-a-- bargım k--e-. Men kitepkanaga bargım kelet. M-n k-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-t- ----------------------------- Men kitepkanaga bargım kelet.
Хоћу у књижару. Мен китеп--ү-ө-үнө-баргым --ле-. Мен китеп дүкөнүнө баргым келет. М-н к-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-т- -------------------------------- Мен китеп дүкөнүнө баргым келет. 0
M-n--ite--dük-n-n--b--g-- -elet. Men kitep dükönünö bargım kelet. M-n k-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-t- -------------------------------- Men kitep dükönünö bargım kelet.
Хоћу до трафике. Мен --ос-к--б---ы- ке---. Мен киоскко баргым келет. М-н к-о-к-о б-р-ы- к-л-т- ------------------------- Мен киоскко баргым келет. 0
M----i--kk---a-gı--k-let. Men kioskko bargım kelet. M-n k-o-k-o b-r-ı- k-l-t- ------------------------- Men kioskko bargım kelet.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Мен---теп-ижар-га-а---м к-л--. Мен китеп ижарага алгым келет. М-н к-т-п и-а-а-а а-г-м к-л-т- ------------------------------ Мен китеп ижарага алгым келет. 0
Me- ---e--ij-r--a-al--m--ele-. Men kitep ijaraga algım kelet. M-n k-t-p i-a-a-a a-g-m k-l-t- ------------------------------ Men kitep ijaraga algım kelet.
Ја хоћу да купим књигу. Ме- кит-п -ат-- а--ым к-л-т. Мен китеп сатып алгым келет. М-н к-т-п с-т-п а-г-м к-л-т- ---------------------------- Мен китеп сатып алгым келет. 0
Me- -i-ep-sa--p-a------e--t. Men kitep satıp algım kelet. M-n k-t-p s-t-p a-g-m k-l-t- ---------------------------- Men kitep satıp algım kelet.
Ја хоћу да купим новине. Мен г-з-т---т-- алгы---еле-. Мен гезит сатып алгым келет. М-н г-з-т с-т-п а-г-м к-л-т- ---------------------------- Мен гезит сатып алгым келет. 0
M-n --z-t--at----l--m k--e-. Men gezit satıp algım kelet. M-n g-z-t s-t-p a-g-m k-l-t- ---------------------------- Men gezit satıp algım kelet.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. К-т-----у- ү-ү-----епк------б-р------л-т. Китеп алуу үчүн китепканага баргым келет. К-т-п а-у- ү-ү- к-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-т- ----------------------------------------- Китеп алуу үчүн китепканага баргым келет. 0
Kite- ---u ü--n k--e-kana-a-bargım---le-. Kitep aluu üçün kitepkanaga bargım kelet. K-t-p a-u- ü-ü- k-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-t- ----------------------------------------- Kitep aluu üçün kitepkanaga bargım kelet.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. К-т-------п -л---үчүн -итеп---к-нү-- ба---м-ке---. Китеп сатып алуу үчүн китеп дүкөнүнө баргым келет. К-т-п с-т-п а-у- ү-ү- к-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-т- -------------------------------------------------- Китеп сатып алуу үчүн китеп дүкөнүнө баргым келет. 0
Kite- satı- ---- ü-ün kit-- -----ü-ö--arg-m ke--t. Kitep satıp aluu üçün kitep dükönünö bargım kelet. K-t-p s-t-p a-u- ü-ü- k-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-t- -------------------------------------------------- Kitep satıp aluu üçün kitep dükönünö bargım kelet.
Ја хоћу до трафике да купим новине. М-- гез-т са-ып --уу үч-н-к---к-о--а--ым -----. Мен гезит сатып алуу үчүн киоскко баргым келет. М-н г-з-т с-т-п а-у- ү-ү- к-о-к-о б-р-ы- к-л-т- ----------------------------------------------- Мен гезит сатып алуу үчүн киоскко баргым келет. 0
Men--e----s-t-p-al-u-ü-ün ki--k-o-b--gı- -elet. Men gezit satıp aluu üçün kioskko bargım kelet. M-n g-z-t s-t-p a-u- ü-ü- k-o-k-o b-r-ı- k-l-t- ----------------------------------------------- Men gezit satıp aluu üçün kioskko bargım kelet.
Ја хоћу до оптичара. О--ик-га --р--м-ке---. Оптикага баргым келет. О-т-к-г- б-р-ы- к-л-т- ---------------------- Оптикага баргым келет. 0
Opt----a--ar--- k-le-. Optikaga bargım kelet. O-t-k-g- b-r-ı- k-l-t- ---------------------- Optikaga bargım kelet.
Ја хоћу до супермаркета. М-н-суп-р-а--е-к- б-р--м -е-е-. Мен супермаркетке баргым келет. М-н с-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-т- ------------------------------- Мен супермаркетке баргым келет. 0
M---s-pe-m-r--tke--ar-ım ---e-. Men supermarketke bargım kelet. M-n s-p-r-a-k-t-e b-r-ı- k-l-t- ------------------------------- Men supermarketke bargım kelet.
Ја хоћу до пекара. М-н-н-аб-й--нага --ргы--ке---. Мен наабайканага баргым келет. М-н н-а-а-к-н-г- б-р-ы- к-л-т- ------------------------------ Мен наабайканага баргым келет. 0
M-n-naa--ykan--a ---gım----e-. Men naabaykanaga bargım kelet. M-n n-a-a-k-n-g- b-r-ı- k-l-t- ------------------------------ Men naabaykanaga bargım kelet.
Ја хоћу да купим наочале. Ме--кө- -йнек-а-----к-ле-. Мен көз айнек алгым келет. М-н к-з а-н-к а-г-м к-л-т- -------------------------- Мен көз айнек алгым келет. 0
M-- kö- -ynek--lg-m--el--. Men köz aynek algım kelet. M-n k-z a-n-k a-g-m k-l-t- -------------------------- Men köz aynek algım kelet.
Ја хоћу да купим воће и поврће. М-- -а-ы-ч-----иш ---ы- -лг-м -е-ет. Мен жашылча-жемиш сатып алгым келет. М-н ж-ш-л-а-ж-м-ш с-т-п а-г-м к-л-т- ------------------------------------ Мен жашылча-жемиш сатып алгым келет. 0
M-n jaş-lç--j-miş ----p-------k--e-. Men jaşılça-jemiş satıp algım kelet. M-n j-ş-l-a-j-m-ş s-t-p a-g-m k-l-t- ------------------------------------ Men jaşılça-jemiş satıp algım kelet.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ме- б-----а--ана--ан са-ы----г-м ---ет. Мен булочка жана нан сатып алгым келет. М-н б-л-ч-а ж-н- н-н с-т-п а-г-м к-л-т- --------------------------------------- Мен булочка жана нан сатып алгым келет. 0
M-- -ul-ç-a ---a---------p a-gı- -e-e-. Men buloçka jana nan satıp algım kelet. M-n b-l-ç-a j-n- n-n s-t-p a-g-m k-l-t- --------------------------------------- Men buloçka jana nan satıp algım kelet.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Кө--ай-е- -атып а-уу-үч-н --тик--- ---гы- к-л--. Көз айнек сатып алуу үчүн оптикага баргым келет. К-з а-н-к с-т-п а-у- ү-ү- о-т-к-г- б-р-ы- к-л-т- ------------------------------------------------ Көз айнек сатып алуу үчүн оптикага баргым келет. 0
K-z a-ne- ---ı- a-uu üç-- -pt-k--a b-rgım-ke---. Köz aynek satıp aluu üçün optikaga bargım kelet. K-z a-n-k s-t-p a-u- ü-ü- o-t-k-g- b-r-ı- k-l-t- ------------------------------------------------ Köz aynek satıp aluu üçün optikaga bargım kelet.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Жаш---а-жеми--с---п а--у-үчү--су-ермар-е--- ---гы--к--ет. Жашылча-жемиш сатып алуу үчүн супермаркетке баргым келет. Ж-ш-л-а-ж-м-ш с-т-п а-у- ү-ү- с-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-т- --------------------------------------------------------- Жашылча-жемиш сатып алуу үчүн супермаркетке баргым келет. 0
Ja-ı--a---miş-sa-ıp -l-u üçü-----e----ke--- -a---m ke---. Jaşılça-jemiş satıp aluu üçün supermarketke bargım kelet. J-ş-l-a-j-m-ş s-t-p a-u- ü-ü- s-p-r-a-k-t-e b-r-ı- k-l-t- --------------------------------------------------------- Jaşılça-jemiş satıp aluu üçün supermarketke bargım kelet.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Н---б-ш-р-у---ж-----бары---бу-о-ка----а-нан с-т----л-----е-ет. Нан бышыруучу жайга барып, булочка жана нан сатып алгым келет. Н-н б-ш-р-у-у ж-й-а б-р-п- б-л-ч-а ж-н- н-н с-т-п а-г-м к-л-т- -------------------------------------------------------------- Нан бышыруучу жайга барып, булочка жана нан сатып алгым келет. 0
N-----ş--u-çu-ja-ga-bar--, bul--k--jan--na- --t-p a-gı--k-l--. Nan bışıruuçu jayga barıp, buloçka jana nan satıp algım kelet. N-n b-ş-r-u-u j-y-a b-r-p- b-l-ç-a j-n- n-n s-t-p a-g-m k-l-t- -------------------------------------------------------------- Nan bışıruuçu jayga barıp, buloçka jana nan satıp algım kelet.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!