Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   sv Uträtta ärenden

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [femtioett]

Uträtta ärenden

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Хоћу у библиотеку. Ja--vi---gå t-l- -iblio-----. Jag vill gå till biblioteket. J-g v-l- g- t-l- b-b-i-t-k-t- ----------------------------- Jag vill gå till biblioteket. 0
Хоћу у књижару. J------l-g-------b--h--d-ln. Jag vill gå till bokhandeln. J-g v-l- g- t-l- b-k-a-d-l-. ---------------------------- Jag vill gå till bokhandeln. 0
Хоћу до трафике. Jag-vi-l-gå---ll -i-sken. Jag vill gå till kiosken. J-g v-l- g- t-l- k-o-k-n- ------------------------- Jag vill gå till kiosken. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Ja---i-- --na----b-k. Jag vill låna en bok. J-g v-l- l-n- e- b-k- --------------------- Jag vill låna en bok. 0
Ја хоћу да купим књигу. J-- -i-l --pa-e- -ok. Jag vill köpa en bok. J-g v-l- k-p- e- b-k- --------------------- Jag vill köpa en bok. 0
Ја хоћу да купим новине. Ja--vil---öpa -n-t-d----. Jag vill köpa en tidning. J-g v-l- k-p- e- t-d-i-g- ------------------------- Jag vill köpa en tidning. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Jag ------å-til--bi-lotek----f-r-a-t --n- e- b--. Jag vill gå till bibloteket, för att låna en bok. J-g v-l- g- t-l- b-b-o-e-e-, f-r a-t l-n- e- b-k- ------------------------------------------------- Jag vill gå till bibloteket, för att låna en bok. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Ja- -ill -å-t-ll-b--ha--e--- -ö- --- ---a-en-bok. Jag vill gå till bokhandeln, för att köpa en bok. J-g v-l- g- t-l- b-k-a-d-l-, f-r a-t k-p- e- b-k- ------------------------------------------------- Jag vill gå till bokhandeln, för att köpa en bok. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Ja--vill ------- --osken--för --t---pa en ---ni-g. Jag vill gå till kiosken, för att köpa en tidning. J-g v-l- g- t-l- k-o-k-n- f-r a-t k-p- e- t-d-i-g- -------------------------------------------------- Jag vill gå till kiosken, för att köpa en tidning. 0
Ја хоћу до оптичара. J-g vi-l g--t-l- o-t-k--n. Jag vill gå till optikern. J-g v-l- g- t-l- o-t-k-r-. -------------------------- Jag vill gå till optikern. 0
Ја хоћу до супермаркета. Ja- -ill-g- till-st--m-r-n-d--. Jag vill gå till stormarknaden. J-g v-l- g- t-l- s-o-m-r-n-d-n- ------------------------------- Jag vill gå till stormarknaden. 0
Ја хоћу до пекара. J-- -il---å----- -a--riet. Jag vill gå till bageriet. J-g v-l- g- t-l- b-g-r-e-. -------------------------- Jag vill gå till bageriet. 0
Ја хоћу да купим наочале. J----il--kö-- g---ögon. Jag vill köpa glasögon. J-g v-l- k-p- g-a-ö-o-. ----------------------- Jag vill köpa glasögon. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. J-----ll-k-pa ----t --h-grö--a-er. Jag vill köpa frukt och grönsaker. J-g v-l- k-p- f-u-t o-h g-ö-s-k-r- ---------------------------------- Jag vill köpa frukt och grönsaker. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. J-g ------öp---må--a-s-- o-h br-d. Jag vill köpa småfranska och bröd. J-g v-l- k-p- s-å-r-n-k- o-h b-ö-. ---------------------------------- Jag vill köpa småfranska och bröd. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ja- vi-l----t-l- opt---rn, --- a-- -ö----l------. Jag vill gå till optikern, för att köpa glasögon. J-g v-l- g- t-l- o-t-k-r-, f-r a-t k-p- g-a-ö-o-. ------------------------------------------------- Jag vill gå till optikern, för att köpa glasögon. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. J-- vi-----a-ti-l --o-mark---en--f---att --p---r-kt--ch----n-ake-. Jag vill åka till stormarknaden, för att köpa frukt och grönsaker. J-g v-l- å-a t-l- s-o-m-r-n-d-n- f-r a-t k-p- f-u-t o-h g-ö-s-k-r- ------------------------------------------------------------------ Jag vill åka till stormarknaden, för att köpa frukt och grönsaker. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. J-g-vi-l -- ti---b----i--, f-r---- k--a s-åf--nsk- oc--br-d. Jag vill gå till bageriet, för att köpa småfranska och bröd. J-g v-l- g- t-l- b-g-r-e-, f-r a-t k-p- s-å-r-n-k- o-h b-ö-. ------------------------------------------------------------ Jag vill gå till bageriet, för att köpa småfranska och bröd. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!