Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   da På indkøb

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [enoghalvtreds]

På indkøb

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Хоћу у библиотеку. Jeg v-- -å -i-l--t-ket. J-- v-- p- b----------- J-g v-l p- b-b-i-t-k-t- ----------------------- Jeg vil på biblioteket. 0
Хоћу у књижару. Je--vi- i bogh------. J-- v-- i b---------- J-g v-l i b-g-a-d-e-. --------------------- Jeg vil i boghandlen. 0
Хоћу до трафике. J-g-vil i--i---en. J-- v-- i k------- J-g v-l i k-o-k-n- ------------------ Jeg vil i kiosken. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Je- vil--å-- en --g. J-- v-- l--- e- b--- J-g v-l l-n- e- b-g- -------------------- Jeg vil låne en bog. 0
Ја хоћу да купим књигу. J-g-vi--købe----bo-. J-- v-- k--- e- b--- J-g v-l k-b- e- b-g- -------------------- Jeg vil købe en bog. 0
Ја хоћу да купим новине. Je- --l-køb--------s. J-- v-- k--- e- a---- J-g v-l k-b- e- a-i-. --------------------- Jeg vil købe en avis. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. J-g --l-på -ibl-o-eket---r-a- -ån- e-----. J-- v-- p- b---------- f-- a- l--- e- b--- J-g v-l p- b-b-i-t-k-t f-r a- l-n- e- b-g- ------------------------------------------ Jeg vil på biblioteket for at låne en bog. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. J-----l---b--ha-dl-n for--t k-b--en-b-g. J-- v-- i b--------- f-- a- k--- e- b--- J-g v-l i b-g-a-d-e- f-r a- k-b- e- b-g- ---------------------------------------- Jeg vil i boghandlen for at købe en bog. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. J-g--il --k--s--n---r -t -øb- -n -v-s. J-- v-- i k------ f-- a- k--- e- a---- J-g v-l i k-o-k-n f-r a- k-b- e- a-i-. -------------------------------------- Jeg vil i kiosken for at købe en avis. 0
Ја хоћу до оптичара. Jeg --l ----o-ti--r-n. J-- v-- t-- o--------- J-g v-l t-l o-t-k-r-n- ---------------------- Jeg vil til optikeren. 0
Ја хоћу до супермаркета. J---------su-e-m----d--. J-- v-- i s------------- J-g v-l i s-p-r-a-k-d-t- ------------------------ Jeg vil i supermarkedet. 0
Ја хоћу до пекара. Jeg vi- --l b-ge--n. J-- v-- t-- b------- J-g v-l t-l b-g-r-n- -------------------- Jeg vil til bageren. 0
Ја хоћу да купим наочале. Jeg---- k--- et p-r-br-l--r. J-- v-- k--- e- p-- b------- J-g v-l k-b- e- p-r b-i-l-r- ---------------------------- Jeg vil købe et par briller. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. J-g --- k-be--r-g- o----ø-t-a---. J-- v-- k--- f---- o- g---------- J-g v-l k-b- f-u-t o- g-ø-t-a-e-. --------------------------------- Jeg vil købe frugt og grøntsager. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. J-g vi--købe r---sty---- -g----d. J-- v-- k--- r---------- o- b---- J-g v-l k-b- r-n-s-y-k-r o- b-ø-. --------------------------------- Jeg vil købe rundstykker og brød. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Je--v-- ti--o-t-k-r-n -o--at k-b- et-p-- bril--r. J-- v-- t-- o-------- f-- a- k--- e- p-- b------- J-g v-l t-l o-t-k-r-n f-r a- k-b- e- p-r b-i-l-r- ------------------------------------------------- Jeg vil til optikeren for at købe et par briller. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. J-g---l - s--e-m-r-ed-t---- -t---b- -r-g- og---øn---g-r. J-- v-- i s------------ f-- a- k--- f---- o- g---------- J-g v-l i s-p-r-a-k-d-t f-r a- k-b- f-u-t o- g-ø-t-a-e-. -------------------------------------------------------- Jeg vil i supermarkedet for at købe frugt og grøntsager. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. J----il -il -ag-ren-fo--a---øbe-runds-ykke- -- b---. J-- v-- t-- b------ f-- a- k--- r---------- o- b---- J-g v-l t-l b-g-r-n f-r a- k-b- r-n-s-y-k-r o- b-ø-. ---------------------------------------------------- Jeg vil til bageren for at købe rundstykker og brød. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!