Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   el Κάνω ψώνια

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [πενήντα ένα]

51 [penḗnta éna]

Κάνω ψώνια

[Kánō psṓnia]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Хоћу у библиотеку. Θ--ω -α-πάω--τη--ιβλι---κ-. Θ--- ν- π-- σ-- β---------- Θ-λ- ν- π-ω σ-η β-β-ι-θ-κ-. --------------------------- Θέλω να πάω στη βιβλιοθήκη. 0
T-él--na-páō------ib-----ḗk-. T---- n- p-- s-- b----------- T-é-ō n- p-ō s-ē b-b-i-t-ḗ-ē- ----------------------------- Thélō na páō stē bibliothḗkē.
Хоћу у књижару. Θ-λω--- π-- στο β-βλιοπ---ί-. Θ--- ν- π-- σ-- β------------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο β-β-ι-π-λ-ί-. ----------------------------- Θέλω να πάω στο βιβλιοπωλείο. 0
Th-lō na -áō -to --b-iop--eí-. T---- n- p-- s-- b------------ T-é-ō n- p-ō s-o b-b-i-p-l-í-. ------------------------------ Thélō na páō sto bibliopōleío.
Хоћу до трафике. Θ--ω -α---ω--τ- -----τ-ρ-. Θ--- ν- π-- σ-- π--------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο π-ρ-π-ε-ο- -------------------------- Θέλω να πάω στο περίπτερο. 0
T-é-- -a -áō-sto--e-----ro. T---- n- p-- s-- p--------- T-é-ō n- p-ō s-o p-r-p-e-o- --------------------------- Thélō na páō sto períptero.
Ја хоћу да изнајмим књигу. Θ-λ--να -αν-ι-τώ--να-----ίο. Θ--- ν- δ------- έ-- β------ Θ-λ- ν- δ-ν-ι-τ- έ-α β-β-ί-. ---------------------------- Θέλω να δανειστώ ένα βιβλίο. 0
Th-l- na --ne---ṓ--n--b-blío. T---- n- d------- é-- b------ T-é-ō n- d-n-i-t- é-a b-b-í-. ----------------------------- Thélō na daneistṓ éna biblío.
Ја хоћу да купим књигу. Θ-λ--να αγ-ρά-- έν--β-----. Θ--- ν- α------ έ-- β------ Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω έ-α β-β-ί-. --------------------------- Θέλω να αγοράσω ένα βιβλίο. 0
T-é-- ---a-o-á-----a -i-l-o. T---- n- a------ é-- b------ T-é-ō n- a-o-á-ō é-a b-b-í-. ---------------------------- Thélō na agorásō éna biblío.
Ја хоћу да купим новине. Θέλω ν- α-ο---ω-μί-----με--δ-. Θ--- ν- α------ μ-- ε--------- Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω μ-α ε-η-ε-ί-α- ------------------------------ Θέλω να αγοράσω μία εφημερίδα. 0
T-élō n- ag----ō m-a--p-ēm-r-d-. T---- n- a------ m-- e---------- T-é-ō n- a-o-á-ō m-a e-h-m-r-d-. -------------------------------- Thélō na agorásō mía ephēmerída.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Θέ-ω-ν--πά----η βιβλι---κ- γ-α ----ανε-σ-ώ -ν- βι---ο. Θ--- ν- π-- σ-- β--------- γ-- ν- δ------- έ-- β------ Θ-λ- ν- π-ω σ-η β-β-ι-θ-κ- γ-α ν- δ-ν-ι-τ- έ-α β-β-ί-. ------------------------------------------------------ Θέλω να πάω στη βιβλιοθήκη για να δανειστώ ένα βιβλίο. 0
T-é-- n- páō-s---b-bli-t-ḗ-ē gi---a --n--s-ṓ---a-bibl--. T---- n- p-- s-- b---------- g-- n- d------- é-- b------ T-é-ō n- p-ō s-ē b-b-i-t-ḗ-ē g-a n- d-n-i-t- é-a b-b-í-. -------------------------------------------------------- Thélō na páō stē bibliothḗkē gia na daneistṓ éna biblío.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Θ-λ- -α---ω-σ-ο -ι-λ-οπ-λ-ίο-γι- να α-ορά-- --α βιβλ-ο. Θ--- ν- π-- σ-- β----------- γ-- ν- α------ έ-- β------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο β-β-ι-π-λ-ί- γ-α ν- α-ο-ά-ω έ-α β-β-ί-. ------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο βιβλιοπωλείο για να αγοράσω ένα βιβλίο. 0
Th--ō -a---- s-o---b-io-ōl-----i- n-----r--- -na--i---o. T---- n- p-- s-- b----------- g-- n- a------ é-- b------ T-é-ō n- p-ō s-o b-b-i-p-l-í- g-a n- a-o-á-ō é-a b-b-í-. -------------------------------------------------------- Thélō na páō sto bibliopōleío gia na agorásō éna biblío.
Ја хоћу до трафике да купим новине. Θ--ω-ν- π-ω σ-ο -ε-ίπτερ- για--- α-ο---ω --α --η--ρίδα. Θ--- ν- π-- σ-- π-------- γ-- ν- α------ μ-- ε--------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο π-ρ-π-ε-ο γ-α ν- α-ο-ά-ω μ-α ε-η-ε-ί-α- ------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο περίπτερο για να αγοράσω μία εφημερίδα. 0
Thé-ō n- ----s-o--er-p--r- gi---a-ag---s----a--phē--rí-a. T---- n- p-- s-- p-------- g-- n- a------ m-- e---------- T-é-ō n- p-ō s-o p-r-p-e-o g-a n- a-o-á-ō m-a e-h-m-r-d-. --------------------------------------------------------- Thélō na páō sto períptero gia na agorásō mía ephēmerída.
Ја хоћу до оптичара. Θέλω-ν- π-- στ- -ατ---ημ------κώ-. Θ--- ν- π-- σ-- κ-------- ο------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο κ-τ-σ-η-α ο-τ-κ-ν- ---------------------------------- Θέλω να πάω στο κατάστημα οπτικών. 0
Thé-- n---áō -to-k-t--tēm---p-i--n. T---- n- p-- s-- k-------- o------- T-é-ō n- p-ō s-o k-t-s-ē-a o-t-k-n- ----------------------------------- Thélō na páō sto katástēma optikṓn.
Ја хоћу до супермаркета. Θέ-ω να πάω -το-σού-ερ--άρκετ. Θ--- ν- π-- σ-- σ----- μ------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο σ-ύ-ε- μ-ρ-ε-. ------------------------------ Θέλω να πάω στο σούπερ μάρκετ. 0
Thé-ō n--páō ------úpe- m-r-e-. T---- n- p-- s-- s----- m------ T-é-ō n- p-ō s-o s-ú-e- m-r-e-. ------------------------------- Thélō na páō sto soúper márket.
Ја хоћу до пекара. Θ-λ---α -άω -τ-ν φ--ρ--. Θ--- ν- π-- σ--- φ------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο- φ-ύ-ν-. ------------------------ Θέλω να πάω στον φούρνο. 0
T-él- ---páō--t-- phoúr--. T---- n- p-- s--- p------- T-é-ō n- p-ō s-o- p-o-r-o- -------------------------- Thélō na páō ston phoúrno.
Ја хоћу да купим наочале. Θ--ω ν- --ο-ά---έ-α-ζ---άρι---αλιά. Θ--- ν- α------ έ-- ζ------ γ------ Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω έ-α ζ-υ-ά-ι γ-α-ι-. ----------------------------------- Θέλω να αγοράσω ένα ζευγάρι γυαλιά. 0
T-é-- -a a-orásō -n--ze----i g-a---. T---- n- a------ é-- z------ g------ T-é-ō n- a-o-á-ō é-a z-u-á-i g-a-i-. ------------------------------------ Thélō na agorásō éna zeugári gyaliá.
Ја хоћу да купим воће и поврће. Θ--ω-ν- --ορ-σω --ο-τα κα- λ-χ-ν---. Θ--- ν- α------ φ----- κ-- λ-------- Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω φ-ο-τ- κ-ι λ-χ-ν-κ-. ------------------------------------ Θέλω να αγοράσω φρούτα και λαχανικά. 0
T-él- -- ---r-s--phroú-- ka--lac--ni--. T---- n- a------ p------ k-- l--------- T-é-ō n- a-o-á-ō p-r-ú-a k-i l-c-a-i-á- --------------------------------------- Thélō na agorásō phroúta kai lachaniká.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Θ-λ- -α--γ--άσ- -ω----α και -ωμί. Θ--- ν- α------ ψ------ κ-- ψ---- Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω ψ-μ-κ-α κ-ι ψ-μ-. --------------------------------- Θέλω να αγοράσω ψωμάκια και ψωμί. 0
T-élō-n- ag-r-s- ---má--a -ai -sōmí. T---- n- a------ p------- k-- p----- T-é-ō n- a-o-á-ō p-ō-á-i- k-i p-ō-í- ------------------------------------ Thélō na agorásō psōmákia kai psōmí.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Θ-λ- ν--πά--στ- --τά-τη-α -----ών --α ν--αγ-ρ-σ- έ-- ζευγ--ι -υα--ά. Θ--- ν- π-- σ-- κ-------- ο------ γ-- ν- α------ έ-- ζ------ γ------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο κ-τ-σ-η-α ο-τ-κ-ν γ-α ν- α-ο-ά-ω έ-α ζ-υ-ά-ι γ-α-ι-. -------------------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο κατάστημα οπτικών για να αγοράσω ένα ζευγάρι γυαλιά. 0
Thé---n--p-- ----katást-ma-----kṓ- gia n-----r-----na -e--ári -y--i-. T---- n- p-- s-- k-------- o------ g-- n- a------ é-- z------ g------ T-é-ō n- p-ō s-o k-t-s-ē-a o-t-k-n g-a n- a-o-á-ō é-a z-u-á-i g-a-i-. --------------------------------------------------------------------- Thélō na páō sto katástēma optikṓn gia na agorásō éna zeugári gyaliá.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Θ-λ---α -άω---ο ----ερ --ρκ-----α--α αγορά-ω φ----α -αι---χ-ν---. Θ--- ν- π-- σ-- σ----- μ----- γ-- ν- α------ φ----- κ-- λ-------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο σ-ύ-ε- μ-ρ-ε- γ-α ν- α-ο-ά-ω φ-ο-τ- κ-ι λ-χ-ν-κ-. ----------------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο σούπερ μάρκετ για να αγοράσω φρούτα και λαχανικά. 0
T-----n- --- s-o s-ú-er -á-----g---na-ago-ás- ph-oúta-k-i-la-h-n---. T---- n- p-- s-- s----- m----- g-- n- a------ p------ k-- l--------- T-é-ō n- p-ō s-o s-ú-e- m-r-e- g-a n- a-o-á-ō p-r-ú-a k-i l-c-a-i-á- -------------------------------------------------------------------- Thélō na páō sto soúper márket gia na agorásō phroúta kai lachaniká.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Θέ-ω -- π-- -το-φ---νο---α ------ρ-σ---ωμάκ-α και-ψ-μί. Θ--- ν- π-- σ-- φ----- γ-- ν- α------ ψ------ κ-- ψ---- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο φ-ύ-ν- γ-α ν- α-ο-ά-ω ψ-μ-κ-α κ-ι ψ-μ-. ------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο φούρνο για να αγοράσω ψωμάκια και ψωμί. 0
T-élō -a------to --o-rn------na a-or-sō -s-m---a---i-psōmí. T---- n- p-- s-- p------ g-- n- a------ p------- k-- p----- T-é-ō n- p-ō s-o p-o-r-o g-a n- a-o-á-ō p-ō-á-i- k-i p-ō-í- ----------------------------------------------------------- Thélō na páō sto phoúrno gia na agorásō psōmákia kai psōmí.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!