Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   cs Drobné vyřizování

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [padesát jedna]

Drobné vyřizování

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Хоћу у библиотеку. C-ci jít----k-i--vn-. C--- j-- d- k-------- C-c- j-t d- k-i-o-n-. --------------------- Chci jít do knihovny. 0
Хоћу у књижару. C-c- -ít ---k-ihk-p--t--. C--- j-- d- k------------ C-c- j-t d- k-i-k-p-c-v-. ------------------------- Chci jít do knihkupectví. 0
Хоћу до трафике. C-c----- k- stán-u. C--- j-- k- s------ C-c- j-t k- s-á-k-. ------------------- Chci jít ke stánku. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. C-ci -i pů---t--ěja-o- kn-h-. C--- s- p----- n------ k----- C-c- s- p-j-i- n-j-k-u k-i-u- ----------------------------- Chci si půjčit nějakou knihu. 0
Ја хоћу да купим књигу. C-c- ------ n-ja----kni--. C--- k----- n------ k----- C-c- k-u-i- n-j-k-u k-i-u- -------------------------- Chci koupit nějakou knihu. 0
Ја хоћу да купим новине. Chci -i--oupit-----ny. C--- s- k----- n------ C-c- s- k-u-i- n-v-n-. ---------------------- Chci si koupit noviny. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. C--i do -----v-- p---i- -i-k---u. C--- d- k------- p----- s- k----- C-c- d- k-i-o-n- p-j-i- s- k-i-u- --------------------------------- Chci do knihovny půjčit si knihu. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. C------ -n-hku---t-- -o-p----- --ih-. C--- d- k----------- k----- s- k----- C-c- d- k-i-k-p-c-v- k-u-i- s- k-i-u- ------------------------------------- Chci do knihkupectví koupit si knihu. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Chci -e -tá--u-kou--t s--n-v---. C--- k- s----- k----- s- n------ C-c- k- s-á-k- k-u-i- s- n-v-n-. -------------------------------- Chci ke stánku koupit si noviny. 0
Ја хоћу до оптичара. C----do-optiky. C--- d- o------ C-c- d- o-t-k-. --------------- Chci do optiky. 0
Ја хоћу до супермаркета. C----do -u-------e-u. C--- d- s------------ C-c- d- s-p-r-a-k-t-. --------------------- Chci do supermarketu. 0
Ја хоћу до пекара. Chci-----eká-ny. C--- d- p------- C-c- d- p-k-r-y- ---------------- Chci do pekárny. 0
Ја хоћу да купим наочале. Ch-i si-ko---- ----e. C--- s- k----- b----- C-c- s- k-u-i- b-ý-e- --------------------- Chci si koupit brýle. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. C--i kou--t----c- a -e---i-u. C--- k----- o---- a z-------- C-c- k-u-i- o-o-e a z-l-n-n-. ----------------------------- Chci koupit ovoce a zeleninu. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ch-i----pi----u-k- a chl--. C--- k----- h----- a c----- C-c- k-u-i- h-u-k- a c-l-b- --------------------------- Chci koupit housky a chléb. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. C-c- -- o--i-y k-up-t-si-br-le. C--- d- o----- k----- s- b----- C-c- d- o-t-k- k-u-i- s- b-ý-e- ------------------------------- Chci do optiky koupit si brýle. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ch-- d- sup--market- ----i- -i--v-ce - z-----n-. C--- d- s----------- k----- s- o---- a z-------- C-c- d- s-p-r-a-k-t- k-u-i- s- o-o-e a z-l-n-n-. ------------------------------------------------ Chci do supermarketu koupit si ovoce a zeleninu. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Chc--d----k-ř---í -o-p-t-si hous-y-- c-léb. C--- d- p-------- k----- s- h----- a c----- C-c- d- p-k-ř-t-í k-u-i- s- h-u-k- a c-l-b- ------------------------------------------- Chci do pekařství koupit si housky a chléb. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!