Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   ro A face comisioane

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [cincizeci şi unu]

A face comisioane

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Хоћу у библиотеку. V---- -ă m-rg-la b--l-o--c-. Vreau să merg la bibliotecă. V-e-u s- m-r- l- b-b-i-t-c-. ---------------------------- Vreau să merg la bibliotecă. 0
Хоћу у књижару. V-----s- m-r- la-libr-r-e. Vreau să merg la librărie. V-e-u s- m-r- l- l-b-ă-i-. -------------------------- Vreau să merg la librărie. 0
Хоћу до трафике. V--au-să---r- -- chioşc. Vreau să merg la chioşc. V-e-u s- m-r- l- c-i-ş-. ------------------------ Vreau să merg la chioşc. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Vr-au să împ----- o-ca--e. Vreau să împrumut o carte. V-e-u s- î-p-u-u- o c-r-e- -------------------------- Vreau să împrumut o carte. 0
Ја хоћу да купим књигу. Vre-- să--um-ă- --ca-t-. Vreau să cumpăr o carte. V-e-u s- c-m-ă- o c-r-e- ------------------------ Vreau să cumpăr o carte. 0
Ја хоћу да купим новине. V--a- să -----r -n zi-r. Vreau să cumpăr un ziar. V-e-u s- c-m-ă- u- z-a-. ------------------------ Vreau să cumpăr un ziar. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. V--a- -ă---r- -a bib--ot--ă ca să-împ--m-t-o --r--. Vreau să merg la bibliotecă ca să împrumut o carte. V-e-u s- m-r- l- b-b-i-t-c- c- s- î-p-u-u- o c-r-e- --------------------------------------------------- Vreau să merg la bibliotecă ca să împrumut o carte. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. V--au--ă m-rg -a l-b-ă-ie-ca--ă-c-m--r o--a-te. Vreau să merg la librărie ca să cumpăr o carte. V-e-u s- m-r- l- l-b-ă-i- c- s- c-m-ă- o c-r-e- ----------------------------------------------- Vreau să merg la librărie ca să cumpăr o carte. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Vr-au--- mer- ---ch-o---c---- -u--ă------ia-. Vreau să merg la chioşc ca să cumpăr un ziar. V-e-u s- m-r- l- c-i-ş- c- s- c-m-ă- u- z-a-. --------------------------------------------- Vreau să merg la chioşc ca să cumpăr un ziar. 0
Ја хоћу до оптичара. Vr--u--ă -e-- l- ---i--a-. Vreau să merg la optician. V-e-u s- m-r- l- o-t-c-a-. -------------------------- Vreau să merg la optician. 0
Ја хоћу до супермаркета. Vre---s-----g -- su--rma-ket. Vreau să merg la supermarket. V-e-u s- m-r- l- s-p-r-a-k-t- ----------------------------- Vreau să merg la supermarket. 0
Ја хоћу до пекара. Vr-a--să m--g--a-brut-r. Vreau să merg la brutar. V-e-u s- m-r- l- b-u-a-. ------------------------ Vreau să merg la brutar. 0
Ја хоћу да купим наочале. V--a- ---cump-r-- -e-ec-e ---ochel--i. Vreau să cumpăr o pereche de ochelari. V-e-u s- c-m-ă- o p-r-c-e d- o-h-l-r-. -------------------------------------- Vreau să cumpăr o pereche de ochelari. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Vre----ă-cum-----r---e ---l-g-m-. Vreau să cumpăr fructe şi legume. V-e-u s- c-m-ă- f-u-t- ş- l-g-m-. --------------------------------- Vreau să cumpăr fructe şi legume. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Vr----s- ---p-r -h--le -i ---ne. Vreau să cumpăr chifle şi pâine. V-e-u s- c-m-ă- c-i-l- ş- p-i-e- -------------------------------- Vreau să cumpăr chifle şi pâine. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Vr----să --r- ---o-tic-a---a-----m--c------o-----c-- de--che--r-. Vreau să merg la optician ca să îmi cumpăr o pereche de ochelari. V-e-u s- m-r- l- o-t-c-a- c- s- î-i c-m-ă- o p-r-c-e d- o-h-l-r-. ----------------------------------------------------------------- Vreau să merg la optician ca să îmi cumpăr o pereche de ochelari. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Vr-a să --rg -- -upe-m----t--a-să-c-mp-r --ucte----l---me. Vrea să merg la supermarket ca să cumpăr fructe şi legume. V-e- s- m-r- l- s-p-r-a-k-t c- s- c-m-ă- f-u-t- ş- l-g-m-. ---------------------------------------------------------- Vrea să merg la supermarket ca să cumpăr fructe şi legume. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Vre- -- -e-------ru-ar să -um--r c-if-e ş--p--n-. Vrea să merg la brutar să cumpăr chifle şi pâine. V-e- s- m-r- l- b-u-a- s- c-m-ă- c-i-l- ş- p-i-e- ------------------------------------------------- Vrea să merg la brutar să cumpăr chifle şi pâine. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!