Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   da Lande og sprog

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [fem]

Lande og sprog

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Džon je iz Londona. Joh- er --------o-. J--- e- f-- L------ J-h- e- f-a L-n-o-. ------------------- John er fra London. 0
London je u Velikoj Britaniji. L---on-ligge- i ---rbr--an--en. L----- l----- i S-------------- L-n-o- l-g-e- i S-o-b-i-a-n-e-. ------------------------------- London ligger i Storbritannien. 0
On govori engleski. Han ---e--en-e-s-. H-- t---- e------- H-n t-l-r e-g-l-k- ------------------ Han taler engelsk. 0
Marija je iz Madrida. M--i- e---r----dr-d. M---- e- f-- M------ M-r-a e- f-a M-d-i-. -------------------- Maria er fra Madrid. 0
Madrid je u Španiji. Mad--- -----r ----a---n. M----- l----- i S------- M-d-i- l-g-e- i S-a-i-n- ------------------------ Madrid ligger i Spanien. 0
Ona govori španski. Hu---a-er s-an-k. H-- t---- s------ H-n t-l-r s-a-s-. ----------------- Hun taler spansk. 0
Peter i Marta su iz Berlina. Pet-r og----t-a ----r--Ber-i-. P---- o- M----- e- f-- B------ P-t-r o- M-r-h- e- f-a B-r-i-. ------------------------------ Peter og Martha er fra Berlin. 0
Berlin je u Njemačkoj. B-rli--ligg---i T-s--and. B----- l----- i T-------- B-r-i- l-g-e- i T-s-l-n-. ------------------------- Berlin ligger i Tyskland. 0
Govorite li oboje njemački? Tal-r --be-g- to --sk? T---- I b---- t- t---- T-l-r I b-g-e t- t-s-? ---------------------- Taler I begge to tysk? 0
London je glavni grad. L--do--e- -n hov--st-d. L----- e- e- h--------- L-n-o- e- e- h-v-d-t-d- ----------------------- London er en hovedstad. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. Ma-rid-og-Be--in--r-ogs--hove-st-d--. M----- o- B----- e- o--- h----------- M-d-i- o- B-r-i- e- o-s- h-v-d-t-d-r- ------------------------------------- Madrid og Berlin er også hovedstæder. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. Hove---æ----e-e- ----- o--s----nd-. H------------ e- s---- o- s-------- H-v-d-t-d-r-e e- s-o-e o- s-ø-e-d-. ----------------------------------- Hovedstæderne er store og støjende. 0
Francuska je u Evropi. Fr-n--i- l-gg-- i-E---p-. F------- l----- i E------ F-a-k-i- l-g-e- i E-r-p-. ------------------------- Frankrig ligger i Europa. 0
Egipat je u Africi. Æ--p-en-l--ge- i-Afrik-. Æ------ l----- i A------ Æ-y-t-n l-g-e- i A-r-k-. ------------------------ Ægypten ligger i Afrika. 0
Japan je u Aziji. Japa- li--er i-As-e-. J---- l----- i A----- J-p-n l-g-e- i A-i-n- --------------------- Japan ligger i Asien. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. Ca-------gge----Nord-m--ik-. C----- l----- i N----------- C-n-d- l-g-e- i N-r-a-e-i-a- ---------------------------- Canada ligger i Nordamerika. 0
Panama je u Srednjoj Americi. P--am- li-g-- - --ll-m-mer---. P----- l----- i M------------- P-n-m- l-g-e- i M-l-e-a-e-i-a- ------------------------------ Panama ligger i Mellemamerika. 0
Brazil je u Južnoj Americi. Br-s--i---l---e--i S-da-er---. B-------- l----- i S---------- B-a-i-i-n l-g-e- i S-d-m-r-k-. ------------------------------ Brasilien ligger i Sydamerika. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!