Knjiga fraza

bs Raditi   »   da Arbejde

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [femoghalvtreds]

Arbejde

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Šta ste po zanimanju? H--- -----d-r h-n s--? H--- a------- h-- s--- H-a- a-b-j-e- h-n s-m- ---------------------- Hvad arbejder han som? 0
Moj muž je po zanimanju doktor. M-n------e--l--e. M-- m--- e- l---- M-n m-n- e- l-g-. ----------------- Min mand er læge. 0
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Jeg-----jder -e--i-s-so------ple--r---. J-- a------- d------ s-- s------------- J-g a-b-j-e- d-l-i-s s-m s-g-p-e-e-s-e- --------------------------------------- Jeg arbejder deltids som sygeplejerske. 0
Uskoro ćemo dobiti penziju. Vi går -na-- på---nsi-n. V- g-- s---- p- p------- V- g-r s-a-t p- p-n-i-n- ------------------------ Vi går snart på pension. 0
Ali su porezi visoki. Men-sk-t--n--- -øj. M-- s------ e- h--- M-n s-a-t-n e- h-j- ------------------- Men skatten er høj. 0
I zdravstveno osiguranje je visoko. O--sy-e---rin-en er----. O- s------------ e- d--- O- s-g-s-k-i-g-n e- d-r- ------------------------ Og sygesikringen er dyr. 0
Šta želiš jednom postati? Hva- v-l d- -æ-e? H--- v-- d- v---- H-a- v-l d- v-r-? ----------------- Hvad vil du være? 0
Ja želim postati inženjer. J-----l----e -nge-iø-. J-- v-- v--- i-------- J-g v-l v-r- i-g-n-ø-. ---------------------- Jeg vil være ingeniør. 0
Želim studirati na univerzitetu. Je- -------e--å-uni--r-ite-et. J-- v-- l--- p- u------------- J-g v-l l-s- p- u-i-e-s-t-t-t- ------------------------------ Jeg vil læse på universitetet. 0
Ja sam pripravnik. J----- --aktik-nt. J-- e- p---------- J-g e- p-a-t-k-n-. ------------------ Jeg er praktikant. 0
Ja ne zarađujem mnogo. J-g -j-n----kke --ge-. J-- t----- i--- m----- J-g t-e-e- i-k- m-g-t- ---------------------- Jeg tjener ikke meget. 0
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. J-g-e--i -ra-t-k---ud-and--. J-- e- i p------ i u-------- J-g e- i p-a-t-k i u-l-n-e-. ---------------------------- Jeg er i praktik i udlandet. 0
Ovo je moj šef. De- e- m-- c-ef. D-- e- m-- c---- D-t e- m-n c-e-. ---------------- Det er min chef. 0
Imam drage kolege. Je- --r r--- k--le-a-r. J-- h-- r--- k--------- J-g h-r r-r- k-l-e-a-r- ----------------------- Jeg har rare kollegaer. 0
U podne idemo uvijek u kantinu. I-fr-ko-t-a--e-------i-alti--i--an-ine-. I f------------ g-- v- a---- i k-------- I f-o-o-t-a-s-n g-r v- a-t-d i k-n-i-e-. ---------------------------------------- I frokostpausen går vi altid i kantinen. 0
Ja tražim radno mjesto. Je------r----. J-- s---- j--- J-g s-g-r j-b- -------------- Jeg søger job. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. J---h-r-v-ret-arbe-dsl------- år. J-- h-- v---- a--------- i e- å-- J-g h-r v-r-t a-b-j-s-ø- i e- å-. --------------------------------- Jeg har været arbejdsløs i et år. 0
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. Der--r--or-mange a--e-d-l----- -et -e- l-n-. D-- e- f-- m---- a---------- i d-- h-- l---- D-r e- f-r m-n-e a-b-j-s-ø-e i d-t h-r l-n-. -------------------------------------------- Der er for mange arbejdsløse i det her land. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?